Onako kako u Las Vegasu grade vjernu repliku Venecije, samo ljepšu i komforniju, sa klimatiziranim goti\u010dkim pala\u010dama i \u010distim kanalima s WC-osvje\u017eiva\u010dima, tako je Nemanja na obroncima Mokre Gore sagradio lepo tradicionalno staro srpsko selo, samo još lepše, starije i tradicionalnije…<\/p>\n
Pi\u0161e: Boris De\u017eulovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n "Niko ne ume da udari onako kako ume da udari najro\u0111eniji!", ka\u017ee Ljubomir Simovi\u0107 u svojoj slavnoj drami \u010cudo u Šarganu. Osjetio je to na svojoj debeloj ko\u017ei Emir Nemanja Kusturica, u slobodno vrijeme nekad slavni re\u017eiser, a danas šarganski rend\u017eer, zlatiborski Chuck Norris za stolom u \u0107ošku Simovi\u0107eve kafane, a zapravo bilo tko iz podjele u tom sumornom okupljalištu prosjaka, vojnika, kurvi, politi\u010dara i besku\u0107nika: i prevrtljivi antiglobalisti\u010dki aktivista Mile, i lukava provincijalka Cmilja, i stari cinik Stavra, i ocvala kurva Gospava, i gazdarica Ikonija, vlasnica koncesije za kr\u010dmu „Šargan", i mrtvi Manojlo, kapetan \u010cetvrtog pešadijskog puka zgodnog naziva „Stevan Nemanja", duh rata što me\u0111u pre\u017eivjelima tra\u017ei pravdu za sebe. Sjedi tako Emir Nemanja Kusturica za svojim stolom, cev\u010di \u010dokan\u010de i jada se društvu, koje ga ionako, zauzeto svojim tugama, ne \u010duje: „Niko ne ume da udari kako ume da udari najro\u0111eniji!"<\/p>\n Teško da ima tu\u017enije sudbine od njegove. Polomio se nesretni Kusturica, ubio se \u017eiv da ga zemlja Srbija prihvati kao najro\u0111enijeg, ubio se doslovno, zatukao u sebi muslimana Emira, izvršio mali, privatni samogenocid i stavio se na raspolaganje srpskoj kulturi i \u010cetvrtom pešadijskom puku Emir Nemanja, Stevan Nemanja, kako se ve\u0107 zove ta slavna jedinica, pa tako \u017eiv samoubijen, poput mrtvog Manojla, obijao kafane i tra\u017eio pravdu, nagradu za svoje zasluge, da bi na kraju dobio ono što je htio – malu njivu na rubu svijeta, park prirode Mokra Gora, da tamo zavede antiglobalizam.<\/p>\n Tamo je po\u010dasni Srbin i novi komandant Mokre Gore sagradio svoju antiglobalisti\u010dku tvr\u0111avicu, srpski disneyland, \u010dudovišno artificijelno selo iz kojega \u0107e se plitkom ameri\u010dkom kulturnom imperijalizmu suprotstaviti upravo izvornom ameri\u010dkom pseudotradicijom, na suštinski potpuno globalisti\u010dki na\u010din. Pa onako kako u Las Vegasu grade vjernu repliku Venecije, samo ljepšu i komforniju, sa klimatiziranim goti\u010dkim pala\u010dama i \u010distim kanalima s WC-osvje\u017eiva\u010dima, tako je Nemanja na obroncima Mokre Gore sagradio lepo tradicionalno staro srpsko selo, samo još lepše, starije i tradicionalnije, kalifornijski filmski set za akcionu introspekcijsku dramu Umri srpski, veliku open-air suvenirnicu u kojoj \u0107e umjesto coca-cole turistima prodavati sok od kupine „\u010di\u010da Dra\u017ea": zlatiborsko selo onakvo kako ga zamišlja Emir Nemanja Kusturica za one koji zlatiborsko selo zamišljaju kao film Emira Nemanje Kusturice. Selo koje je srpsko upravo onoliko koliko je i Kusturica Srbin. <\/p>\n Onda je kalif Kalifornijskog Drvenlanda, Disneygrada, kako li se to ve\u0107 zove, dobio od dr\u017eave još pokoju hiljadu hektara za svoj privatni park prirode, dobio je zlatiborski rend\u017eer Chuck Nemanja Norris još pokoji hektar zra\u010dnog prostora za svoje helikopterske inspekcije, još pokoji kilometar za napla\u0107ivanje hara\u010da dobio je Kusturi\u010din sin Stribor, komandant Rend\u017eerske slu\u017ebe Parka prirode Šuma Striborova, dobio je za svoju privatnu U\u017ei\u010dku republiku Emir Nemanja Kusturica cijela \u010detiri sela, baš prava sela, prava pravcata, Kremnu, Bioske, Vrutke i Stapare, sa sve ku\u0107ama, njivama, stokom i pravim, \u017eivim seljacima.<\/p>\n I sve je od tada – \u017eali se Kusturica za stolom u \u0107ošku – obroncima Mokre Gore pošlo nizbrdo. Kad je helikopter Gorske slu\u017ebe napla\u0107ivanja zabrujao i nad glavama kremanskih seljaka, kad su vidjeli da \u0107e se od sada Emira Nemanju i njegovog sina pitati što se smije, a što ne smije u Šumi Striborovoj, odjednom su zlatiborski Malici Tintilini\u0107i shvatili da su – baš kao u bajci Ivane Brli\u0107-Ma\u017eurani\u0107 – uzgojili zmiju u njedrima.<\/p>\n Kako je pak zdravom, seoskom nacionalnom refleksu svaki neprijatelj tu\u0111in, a svaki tu\u0111in neprijatelj, tako je odjednom Nemanja Kusturica opet postao Emir, njegova je U\u017ei\u010dka republika postala U\u017ei\u010dki emirat, a lijepa se djevojka iz bajke pretvorila natrag u ljutu guju. Provalio je iz dobrih mokrogorskih komšija divlji gnjev, onaj autenti\u010dni palana\u010dki šovinizam koji je Kusturici bio tako simpati\u010dan i antiglobalisti\u010dki dok je bio Srbin. „Gde se on potpisao kao Nemanja?", grmi selja\u010dkom bunom glas naroda iz nabreklih vratnih \u017eila. „Na\u0111ite mi list gde je potpisan kao Nemanja, on se potpisuje kao Emir, on se nije prekrstio!" Pa stadoše zlatiborski seljaci tjerati Emira u Novi Pazar, u Istanbul, u Sarajevo, ili gdje je ve\u0107 mjesto tom muslimanskom \u0111ubretu.<\/p>\n Teško, rekoh, da ima tu\u017enije sudbine od te hude sudbe srpskog dobrovoljca iz \u010cetvrtog rend\u017eerskog puka na \u010diji se antiglobalizacijski etno-Alamo, na kraju ove pri\u010de, digla kuka i motika, u rukama istih onih \u010dijem je \u010distom seoskom nacionalnom supstratu pjevao kao autenti\u010dnom \u017divotu naspram globalne La\u017ei. „Kada se u Srbiji u centar pa\u017enje postavi srpski doma\u0107in kao ko\u010dni\u010dar napretka, ja to \u010ditam kao ideju rušenja onoga koji stvara viškove", govorio je još ju\u010der Emir Nemanja Kusturica, slave\u0107i kult srpskog doma\u0107ina. „Demokratiju kao lipsalog konja u Srbiju uvoze mali vazali koji se bore protiv doma\u0107ina i njegovih viškova. Oni su manekeni korporativnog kapitalizma odeveni u nevladine organizacije."<\/p>\n U epilogu ove anti\u010dke tragikomedije, Emir Nemanja Kusturica uskotra\u010dnom je prugom tako izvezao „šargansku osmicu" i na orkanskim visovima Zlatibora, na svome geografskom i biografskom vrhuncu, tek što je „puke imitatore mondijalizma" pozvao da „formiraju dr\u017eavu Armani ili Versa\u010de ili pak Dol\u010de i Gabana, pa da se izgra\u0111uju u okviru tih tradicija, u okviru kojih \u0107e mo\u0107i javno bez posledica da nam ka\u017eu ‘marš u Bosnu odakle si stigao'" – nesretnog su Emira natrag „u Bosnu odakle je stigao" poslali upravo njegovi suborci iz rata protiv Republike Dolce&Gabbana. Jedva koji mjesec nakon što ga je na mitingu radikala pred beogradskom skupštinom Vojislav Emir Koštunica najavio kao „najve\u0107eg srpskog re\u017eisera", nakon što je u zagrljaju Tome Nikoli\u0107a urlao „\u017divela Srbija!", jedva dakle koji mjesec nakon što su mu dobri doma\u0107ini na Paši\u0107evu trgu skandirali „Emire, Srbine!", nesretnik je ponovo postao – musliman.<\/p>\n Ako bi mi na ovom mjestu – za stolom u \u0107ošku Simovi\u0107eve kafane Šargan, gdje razo\u010darani Kusturica uzdiše kako „niko ne ume da udari onako kako ume da udari najro\u0111eniji" – ako bi mi dakle ovdje bilo dopušteno citirati naslov filma kojega je „najve\u0107i srpski re\u017eiser" upravo na „šarganskoj osmici" i snimio, rekao bih: „\u017eivot je \u010dudo". A \u010dudo u Šarganu.<\/p>\n Sjednemo onda za stol do njegovog, naru\u010dimo po \u010dokan\u010de pa pratimo što se doga\u0111a, jer sve što \u0107e se poslije u ovoj kr\u010dmi na periferiji dogoditi kratka je povijest balkanskog beš\u010daš\u0107a.<\/p>\n „To su ljudi za prezir, to su oni koji sni\u017eavaju nivo vrednosti \u010ditavog jednog naroda!", re\u0107i \u0107e nam za stolom u \u0107ošku anti\u010dki lik Emir Nemanja Kusturica, o\u010dajni\u010dki pokušavaju\u0107i obraniti „vrednost svog naroda" i svoje i njihovo srpstvo, jer u titanskoj unutrašnjoj borbi ne smije stvari nazvati pravim imenom i re\u0107i da su doju\u010derašnji dobri doma\u0107ini ljudi za prezir zato što su oni „viškovi" koje je onomad spominjao – stari dobri marksisti\u010dki „višak vrednosti" koji proizvode svojim kukama i motikama – zapravo obi\u010dni neprskani doma\u0107i šovinizam, „višak vrednosti \u010ditavog jednog naroda", da parafraziram zlatiborskog nadšumara. Ne smije, ukratko, re\u0107i da su doju\u010derašnji dobri doma\u0107ini ljudi za prezir zato su bijedni šovinisti.<\/p>\n Ne smije to re\u0107i jer pravi Srbin to ne ka\u017ee, to govore pla\u0107enici globalizma, crveni mundiri pod njegovim Drvengradom, to bi – da ga balijom nazovu – rekao samo balija.<\/p>\n Zato Emir Nemanja Kusturica – zato što je „posrbica gori od Srbina" – ne\u0107e re\u0107i da je retorika zlatiborskih seljaka nau\u010dena u nacionalnom programu iz kafane Šargan u Francuskoj 7, kojega je i sam višestruko odlikovani dobrovoljac i \u010diji \u0107e mu šef sale, poznati filantrop i muslimantrop, ro\u0111eni bratunac i dobrica od \u010doveka, prvi ponuditi pomo\u0107. Umjesto toga – u obratu lukavom poput „šarganske osmice" – za vlastito humano preseljenje me\u0111u Turke optu\u017eit \u0107e upravo strane pla\u0107enike iz svjetskih centara mo\u0107i, pretorijansku gardu Republike Dolce&Gabbana, anacionalne gnjide iz onih, zdravom seoskom nacionalnom supstratu tako tu\u0111ih i prezrenih, gra\u0111anskih snaga. Napadi na njega, naravno, nisu za\u010deti u selima na obroncima Mokre Gore, re\u0107i \u0107e rezignirani Kusturica cev\u010de\u0107i \u010dokan\u010de: „Srpska politi\u010dka scena na gra\u0111anskom nivou ima jedan, rekao bih, radikalni nivo koji je povela Vesna Peši\u0107."<\/p>\n Pokvareni zlatiborski seljak Nemanja Kusturica misli, naravno, na onu lanjsku izjavu zastupnice LDP-a, kada mu je poru\u010dila: „Kakva njegova dr\u017eava Srbija?! Nije mu dr\u017eava Srbija, nego Bosna i Hercegovina, sram ga bilo!" Vesna Peši\u0107 mu se kasnije onako gra\u0111anski, pristojno, ispri\u010dala, iako za to nije bilo nikakve potrebe, jer ona ga u Bosnu nije tjerala, ona ga je na Bosnu podsje\u0107ala. Nije mu Vesna Peši\u0107 rekla – i on to zna – da ga sram treba biti zato što je Bosanac, ve\u0107 upravo zato što nije. Zato što Bosanac nije sad, niti je Bosanac bio dok su producenti što su mu za Underground nabavljali crni dim u isti dim bacali nepokrštene Emire. Zato sada, kad je njegova zemlja Srbija, a ne Bosna, nema pravo biti Srbin dok u crni dim bacaju pokrštene Nemanje.<\/p>\n Zato bi, kona\u010dno, kad ju je Kusturica optu\u017eio kao autoricu Memoranduma i profesoricu jezika mr\u017enje, Vesna Peši\u0107 – da mene pita – trebala povu\u0107i svoju ispriku. Sram i stid Emiru Nemanji netko ionako mora dodati, kad ga ve\u0107 sam nema.<\/p>\n A on srama nema, niti bi ga dao. Nema ga dovoljno ni za sebe, a kamoli za susjede. Ne\u0107e re\u0107i svojim dobrim suseljanima, što su mu na porodi\u010dnu slavu došli s bakljama i vilama: sram vas bilo, komšije. Ne smije, jer bi da je njihov \u010dak i kad ga ne\u0107e. Zato \u0107e re\u0107i: sram vas bilo, bra\u0107o. Jer nije stvar u tome da bi nešto osobito ru\u017eno i društveno neprihvatljivo bilo tjerati Bosance iz Srbije, nego u tome da on nije Bosanac. Ne mo\u017ee brat bratu biti šovinist. Otkud onda bra\u0107a, otkud ti dobri ljudi s kukom i motikom pred tarabom Imanjina nemanja, pardon, Nemanjina imanja?<\/p>\n „Jasno je kome ne odgovara Park prirode ‘Mokra Gora’, to su pre svega lovokradice, potom oni koji bi da grade na divlje, da u šumi bez dozvole zidaju trospratnice", tvrdi šerif Me\u0107avnika i cele Mokre Gore. „Ovaj projekat ne odgovara samo onima s ne\u010distom saveš\u0107u, samo onima koji su navikli da muljaju." Tko su ti ljudi? „To su ljudi koji ne do\u017eivljavaju dr\u017eavu kao nešto svoje", objašnjava Nemanja, „ve\u0107 kao instituciju koju treba prevariti."<\/p>\n Ovdje vas, u \u0107ošku kafane Šargan, presje\u010de upola \u010dokan\u010deta, pa uljudno molite tog jadnika u tradicionalnoj narodnoj nošnji zlatiborskih rend\u017eera da ponovi što je rekao. „To su ljudi koji ne do\u017eivljavaju dr\u017eavu kao nešto svoje, ve\u0107 kao instituciju koju treba prevariti", ponavlja on. \u010covjek, shvatite vi tada, zna sve o tome, o do\u017eivljavanju dr\u017eave kao ne\u010deg svog ili kao institucije koju treba prevariti. Ovisno o geografskoj širini i historijskim okolnostima.<\/p>\n Eto nas na vrhuncu unutrašnje anti\u010dke drame: Nemanja Kusturica, \u010dovjek koji srpsku dr\u017eavu do\u017eivljava kao nešto svoje, susreo se tako u ogledalu tradicionalnog mokrogorskog zahoda s bijesom Emira Kusturice, \u010dovjeka koji je bosansku dr\u017eavu do\u017eivljavao kao instituciju koju treba prevariti. Emir Kusturica bio bi gori od svojih komšija \u010dak i da je Bosnu, dr\u017eavu koju nikad nije do\u017eivljavao kao svoju, prevario u miru, onako kako je prevario i izdao u ratu: ako i ne samo zbog samara društvene odgovornosti koji je sam na sebe uprtio, onda i zato što bi i tada, kao sada, nalaze o \u010disto\u0107i svoje krvi podvaljivao kao deklaraciju o \u010distoj savjesti. Zato on, primijetili ste, ne govori o krvi, nego o tlu, zato on govori o redu, pravu, zakonu i gra\u0111evinskim dozvolama, za razliku od svojih susjeda, prostodušnih malih seoskih šovena s Mokre Gore, koji svoju ne\u010distu savjest prostodušno peru njegovom ne\u010distom krvlju i jednostavno ka\u017eu – „Emire, balijo!".<\/p>\n I sad se \u010dudom \u010dudi, \u010dudom u Šarganu \u010dudi se zlatiborski emir Nemanja ljudima s „ne\u010distom saveš\u0107u", što bi se za šumsku trospratnicu sa septi\u010dkom jamom odrekli i Srbije dr\u017eave i Srbina Kusturice, pa svojom „ne\u010distom saveš\u0107u" u njega tra\u017ee ne\u010distu krv.<\/p>\n Pa ako nisu šovinisti, ako zdravi, seoski nacionalni supstrat po definiciji ne mo\u017ee biti u krivu, gdje su se to razišli njihovi putevi?<\/p>\n „Ube\u0111en sam da ti ljudi koji su protestovali imaju pogrešne informacije", brani ih na kraju zlatiborski rend\u017eer Nemanja: „To su zavedeni ljudi, koji su poverovali u razne neistinite pri\u010de." Koje neistinite pri\u010de? Prljavu propagandu po kojoj je on zapravo musliman koji se i danas potpisuje kao Emir? Ne, naravno. Lukavi Nemanja sve prebacuje na teren prava, tamo gdje njegova bra\u0107a nisu šovinisti, nego zavedeni nesretnici, tamo gdje je Srbija pravna dr\u017eava, a on sam predsjednik Vrhovnog suda: „Oni su poverovali u razne neistinite pri\u010de, kao što je ona da im neko ne\u0107e dati da kose travu!"<\/p>\n Slo\u017eimo se na trenutak, za potrebe ovog ogleda, s autoritetom ministra prosvjete i hortikulture U\u017ei\u010dke republike, klimnimo mu glavom s našeg stola i naru\u010dimo po \u010dokan\u010de. I tek što je konobarica Cmilja donijela rakiju, eto ve\u0107 za susjednim stolom velikog heroja antiglobalizma, apologeta zdrave, \u010destite seoske gerile, kako njihovu neglobaliziranu malu oazu brendira i pretvara u profitabilni park prirode, eto ga kako toj autenti\u010dnoj antiglobalisti\u010dkoj doma\u0107inskoj hajdu\u010diji nosi zakone, urbanisti\u010dke planove, ra\u010dune za drumarinu i porez na one „viškove", eto nehajnog i razbarušenog svjetskog revolucionara iznenada u\u017easnutog pred autenti\u010dnim divljim trospratnicama zlatiborskih doma\u0107ina i za\u010depljena nosa nad njihovim groznim, neciviliziranim septi\u010dkim jamama, koje bi on pretvorio u tradicionalne srpske vrtne bazene, wellness i spa-centre u kakvima su se odvajkada od teška posla odmarali kremanski seljaci.<\/p>\n Eto ga iznenada kako se, nakon \u010detvrtog \u010dokan\u010deta, razotkriva i kao „maneken antiglobalizma", la\u017eni gerilac, baš kao što je la\u017ean njegov Drvengrad, kao što je la\u017ean umjetni snijeg na njegovim tradicionalnim srpskim ski-stazama i kao što je i sam la\u017eni Srbin.<\/p>\n „Ima kod Rebeke Vest jedna divna pri\u010da", govorio je nedavno u jednom intervjuu Emir Nemanja Kusturica, „o jednoj beogradskoj porodici koja se pani\u010dno boji da joj, kad do\u0111u gosti, ne zakuca na vrata ro\u0111ak sa sela koji bi im tu la\u017enu sliku o sebi koju stvaraju razrušio. I to \u0107e uvijek biti tako. Istina, takav \u010dovjek mo\u017ee da bude i neprijatan i nasilan, i kreten, ali ipak ima u njega nešto…"<\/p>\n Teško da ima tu\u017enije sudbine od hude sudbe Emira Nemanje, kojemu su iznenada na vrata zakucali ro\u0111aci sa sela, pa razrušili la\u017enu sliku o sebi i o njima, romanti\u010dnu panoramsku fresku koju je godinama strpljivo gradio. Kod Rebecce West salonski se malogra\u0111anin odrekao ro\u0111aka, kod Kusturice su se ro\u0111aci odrekli njega. I teško da ima tu\u017enije sudbine za re\u017eisera nego kad protiv njega ustanu njegovi vlastiti likovi i kad otkrije kako ti neprijatni, nasilni kreteni što mu kucaju na vrata uop\u0107e nisu iz njegove drvengradske salonske pastoralne estetike. Kad kona\u010dno, izbliza, vidi da je ono „nešto u njih" zapravo obi\u010dna, tradicionalna srpska kuka i motika.<\/p>\n Jada se tako Emir Nemanja Kusturica, u slobodno vrijeme nekad slavni re\u017eiser, a danas šarganski rend\u017eer, Bosanac koji se Bosne odrekao, Srbin kojega se Srbija odrekla, revolucionar u dr\u017eavnoj slu\u017ebi što je pred ro\u0111acima sa sela pobjegao u \u0107ošak kafane Šargan, sve cev\u010de\u0107i \u010dokan\u010de soka od kupine iz svog autenti\u010dnog \u010detno-sela: „Niko ne ume da udari onako kako ume da udari najro\u0111eniji!"<\/p>\n