Sedma sila ponekad uspe da do\u0111e do nekog dokumenta koji potrese javnost. A onda padne u zaborav. Upravo zato je pregnu\u0107e Matja\u017ea Frange\u017ea protiv zaborava izuzetnije. Frange\u017e je podatke o švercu oru\u017eja u re\u017eiji najviših slovena\u010dkih funkcionera 1991-1995. objavio pod naslovom "Ma šta nam mo\u017eete!"<\/p>\n
Pi\u0161e: Igor Mekina<\/strong><\/em><\/p>\n Poznavaoci vrednost posla obavljenog preko Slovenije procenjuju na oko milijardu nema\u010dkih maraka (danas: milijardu evra), pri \u010demu je na ime provizija inkasirano izme\u0111u deset i petnaest odsto. Nikolas Oman, gra\u0111anin Slovenije i Liberije poznat po prodaji "atomske bombe" Radovanu Karad\u017ei\u0107u, zabele\u017eio je, na primer, godišnji promet od sto miliona dolara.<\/p>\n Tajna nabavka raznovrsnog oru\u017eja pokrenuta je oko godinu dana uo\u010di osamostaljenja Slovenije. Iako je Slovenija primljena u UN 22. maja 1992, kada je za nju i formalno po\u010deo da va\u017ei embargo na izvoz oru\u017eja koji je rezolucijom 713 uveo Savet bezbednosti UN-a 25. septembra 1991, šverc naoru\u017eanja prema "ju\u017enim republikama" nekadašnje SFRJ nije prekidan bar do 1993. <\/p>\n Frange\u017e opisuje nekoliko vrsta trgovine oru\u017ejem: na prvom mestu, oru\u017eje koje je u Sloveniju stiglo "ilegalno", u suprotnosti sa tadašnjim saveznim zakonodavstvom, a njegova nabavka je pravdana "potrebom odbrane pred agresijom JNA". Zatim oru\u017eje kamuflirano pod firmom tranzita "humanitarne pomo\u0107i", gde su slovena\u010dki zvani\u010dnici samo "otvarali granicu", \u017emurili na kršenje rezolucije 713 SB UN-a i uzimali provizije. Uz to se odvijala i prodaja naoru\u017eanja zaostalog od JNA, kao i prodaja opreme i oru\u017eja koje je stiglo zajedno sa "zvani\u010dno" kupljenom vojnom opremom.<\/p>\n DR\u017dAVNE POŠILJKE: Tokom 1991. bilo je pet ve\u0107ih "dr\u017eavnih pošiljki" a, prema Ludviku Zvonaru, u slovena\u010dkom ministarstvu odbrane zadu\u017eenom za kupovinu oru\u017eja, kupovano je preko robnih kredita uzetih u inostranstvu, kao i zahvaljuju\u0107i operaciji zamene dinara za devize. Tako je nastala razlika od "tri ili \u010detiri miliona maraka" koju je Zvonaru "predao ministar (tada: odbrane) Janez Janša". Zvonarevo svedo\u010denje bilo je jedan od prvih verodostojnih dokaza da je premijer Janša neposredno u\u010destvovao u "transakcijama" kupovine oru\u017eja, o \u010demu nije prona\u0111en nikakav trag u slovena\u010dkim dr\u017eavnim arhivama. Prva pošiljka je u Kopar stigla 20. juna 1991, pet dana uo\u010di proglašenja osamostaljenja, a pla\u0107ena je 7,8 miliona nema\u010dkih maraka. Ludvik Zvonar, operativac odgovoran za kupovinu, ispri\u010dao je 1994. da "cena nije bila mala, ali je ipak bila podnošljiva – kalašnjikovi po 200 dolara", komad. Kupovina je utana\u010dena "posle odobrenja Janeza Janše, koje je bilo uskla\u0111eno sa politi\u010dkim vrhom".<\/p>\n U Sloveniju je tada ušlo 76 kontejnera oru\u017eja. Druga pošiljka sti\u017ee 21. septembra 1991: u njoj su bila 24 lansera "igla" SA16 (svaki 28.000 dolara) sa 240 raketa, vrednost posla preko 12 miliona dolara. Mesec dana kasnije zvani\u010dno sti\u017ee još 29.217 pušaka AK-47 uz ve\u0107u koli\u010dinu municije raznog kalibra, vrednosti preko 9,7 miliona dolara. Usledile su još dve pošiljke u kojima su opet bili protivavionski sistemi "igla", ali i ve\u0107a koli\u010dina protivtenkovskih lansera "fagot" i "metis", vrednosti oko 21 milion dolara. Sve te poslove su, prema dokumentima tajne slovena\u010dke obaveštajne slu\u017ebe VOMO, vodili "direktor VI uprave Andrej Lovšin (danas šef transportnog preduze\u0107a Intereuropa) i na\u010delnik obaveštajnog odeljenja Anton Painkiher".<\/p>\n Posle desetodnevnog rata za osamostaljenje, juna 1991, slovena\u010dko ministarstvo odbrane po\u010dinje masovnu prodaju oru\u017eja iz skladišta JNA – Hrvatskoj i BiH, stotine hiljada tona naoru\u017eanja. Samo iz skladišta oko Slovenske Bistrice liferovano je naru\u010diocima iz Zagreba i Sarajeva oko 30.000 tona oru\u017eja i opreme. Iz Zavr\u010da je odvezeno 1500 kamiona, iz Lo\u017enice oko 700 tona razli\u010ditog ratnog materijala… Usledio je period pove\u0107anog "tranzita". Uz opremu "namenjenu Sloveniji" stizale su velike koli\u010dine naoru\u017eanja za susede na jugu. Svedo\u010di Eli Rijavec: "Otvorili bismo kontejnere, izdvojili oru\u017eje i opremu namenjene Slovena\u010dkoj vojsci, a onda bi se pozvalo ministra odbrane Janšu koji je li\u010dno pregledao svaku takvu pošiljku. Bilo je uobi\u010dajeno da svaki brod, pored naru\u010dene koli\u010dine oru\u017eja – koja je \u010dinila oko 10 odsto celokupnog tereta – dopremi još 90 odsto naoru\u017eanja i opreme koji su za slovena\u010dku vojsku bili nezanimljivi… To se nazivalo ‘balast’."<\/p>\n BALAST I PRANJE: Janez Janša je li\u010dno pregledao bar pet takvih pošiljki i odredio šta od "balasta" ide za dalju prodaju, piše u zvani\u010dnoj zabelešci slovena\u010dke vojne obaveštajne slu\u017ebe (VOMO) iz 1994. Tek 26. avgusta 1992. slovena\u010dko predsedništvo – krše\u0107i rezoluciju SB UN-a 713, o \u010demu je pisala jedino ljubljanska "Mladina" – u tajnosti donosi zaklju\u010dak da zvani\u010dno pomogne Hrvatskoj; nešto kasnije, pošto se bosanski predsednik Alija Izetbegovi\u0107 obratio za pomo\u0107 tadašnjem predsedniku Slovenije Milanu Ku\u010danu, odobrena je pomo\u0107 u naoru\u017eanju i za BiH. Predsedništvo je dopustilo "tranzit" i predaju opreme bez nadoknade Hrvatskoj i Bosni, ali su to neki tadašnji ministri – ministar odbrane Janez Janša i policije Igor Bav\u010dar – shvatili kao blanko menicu da organizuju preprodaju oru\u017eja, iz inostranstva i zaostavštine JNA.<\/p>\n Savet odbrane koji je delovao pri predsedništvu Slovenije, u vezi sa BiH je doneo odluku da Slovenija neka od vojnih sredstava Sarajevu "ustupi besplatno", a polovinu proda. Kako je kasnije na saslušanju u slovena\u010dkom parlamentu kazao Hasan \u010cengi\u0107, tada ovlaš\u0107eni predstavnik BiH za organizovanje oru\u017eane humanitarne pomo\u0107i BiH, "ništa nije bilo besplatno", jer je sve kupljeno oru\u017eje, namenjeno "odbrani BiH agresije", uvek pla\u0107eno tvrdom valutom. Preprodavci iz Slovenije nisu imali takta za razlike unutar tadašnjeg vo\u0111stva BiH, pa je Hasan \u010cengi\u0107 tokom jedne od poseta Sloveniji saznao da je Slovenija isporu\u010dila pove\u0107u koli\u010dinu oru\u017eja i vojsci Fikreta Abdi\u0107a i njegovoj "dr\u017eavi".<\/p>\n STROGO POV.: Najviši vrh zemlje bio je uklju\u010den u sumnjive transakcije, ako je suditi po stenogramu sastanka Janeza Drnovšeka, Hermana Rigelnika, Janeza Janše, Dimitrija Rupela i Igora Bav\u010dara zbog "afere otvorene u ‘Mladini'". Šestog januara 1993. odlu\u010deno je da se prekine davanje "vojne pomo\u0107i". Janša tada ka\u017ee: "Što se ti\u010de oru\u017eja, to je u mojoj nadle\u017enosti, ali ja o tome nisam nikada samostalno odlu\u010divao." Sla\u017ee se s prekidom tranzita oru\u017eja jer "smo mi do sada Bosancima i Hrvatima taj tranzit omogu\u0107avali". Na Drnovšekovo pitanje da li "Austrijanci svesno propuštaju (oru\u017eje)", Janša odgovara "da se ve\u0107e koli\u010dine ne mogu prevesti tek tako", a Bav\u010dar zaklju\u010duje da "zvani\u010dno niko to ne radi; ni mi to, zvani\u010dno, ne radimo".<\/p>\n On upozorava na opasnost od curenja dokumenata, jer je oru\u017eja bilo "na tone". Rupel lakonski prime\u0107uje da "novinari to ionako pišu po svome" i da se takvi napisi "ne komentarišu". Drnovšek predla\u017ee da se ipak "demantuje" pisanje u "Mladini" i pita se "šta li (od dokumenata, "Mladina") još ima?". Ku\u010dan prekida debatu re\u010dima da je sve došlo do "neke ta\u010dke" na kojoj treba prekinuti, jer "mi \u017eelimo da se potpuno povratimo, izvu\u010demo iz tog haosa". Ku\u010dan priznaje da šverc oru\u017eja i nije bio tako opasan, jer je "opasnije bilo ono ve\u017ebanje", mada se radilo "o samo jednoj grupi"; tu cilja na obu\u010davanje pripadnika HOS-a i Izetbegovi\u0107evih trupa u Sloveniji, pri\u010du koja je ve\u0107 procurila u Austriju. <\/p>\n Ukratko, Slovenija ne samo da je opremala oru\u017ejem nego je i trenirala pripadnike paravojne formacije HOS, što predstavlja me\u0111unarodni delikt. <\/p>\n Ono što danas \u017eulja ve\u0107inu saradnika u slovena\u010dkom "poslu stole\u0107a" jeste da su sami ostali kratkih rukava, jer je novac "ispario"; brojni svedoci su "izgubili pam\u0107enje" a nijedna od parlamentarnih komisija ili zvani\u010dnih policijskih istraga nikada nije okon\u010dana, niko nije završio iza rešetaka niti se ušlo u trag nestalim parama. Zato su dokumenti koje je prikupio Frange\u017e, koji pokazuju da u raspadu SFRJ nije bilo nevinih, va\u017eni za sastavljanje potpunijeg mozaika o raspadu nekadašnje dr\u017eave.<\/p>\n Naduvane cene<\/strong><\/p>\n Slovena\u010dka parlamentarna komisija koja je pokušala da istra\u017ei puteve novca i šverca oru\u017eja, pod vo\u0111stvom poslanika Rudolfa Mogea, utvrdila je tek toliko da su cene naoru\u017eanja prodatog iz skladišta JNA kupcima iz BiH i Hrvatske bile nekoliko puta više od cena "zvani\u010dno" zavedenih u dokumentima. Baca\u010d RB-57 je, recimo, zvani\u010dno koštao 200 nekadašnjih nema\u010dkih maraka (DEM), a "nezvani\u010dno" je napla\u0107ivan 1500; RB-OAK je zvani\u010dno koštao 900, a nezvani\u010dno 3000 DEM, raketa "osa" 1000 umesto 190, "zolja" 2000 umesto knji\u017eenih 650 a raketa "strela" 5000, dok je "nezvani\u010dno" pla\u0107ena neverovatnih 25.000 nema\u010dkih maraka (isto što i 25.000 evra).<\/p>\n