Šta je dovelo do ove krize? Na to nije lako dati odgovor, jer on donekle zavisi od shvatanja o tome šta se misli pod uzro\u010dnoš\u0107u, dakle zavisi od teorije kauzaliteta koja se prihvata<\/p>\n
Pi\u0161e: Vladimir Gligorov<\/strong><\/em><\/p>\n Budu\u0107i da je re\u010d o finansijskoj krizi, i to pre svega o krizi bankarskog sistema, razumevanje uzroka i posledica bi trebalo da po\u010dne od problema sa kojima se suo\u010davaju banke ili, recimo, jedna tipi\u010dna banka. Meni se \u010dini da je najjednostavnije pogledati u tipi\u010dan bilans neke tipi\u010dne banke koja se suo\u010dava sa problemima likvidnosti ili \u010dak solventnosti (ova \u0107e dva pojma biti objašnjena). Dakle, uzmimo da banka ima bilans koji izgleda kao na slici1.<\/p>\n Pretpostavimo da je je kapital 5 posto ukupne pasive. Drugim re\u010dima, banka ima toliko sredstava koja pripadaju njenim vlasnicima. To je, ako je verovati ljudima koji se bave tim istra\u017eivanjima, uobi\u010dajeno za ameri\u010dke banke. Po nekim autorima, evropske banke imaju još manji udeo kapitala u ukupnoj pasivi. Uzmimo da je 5 posto aktive u ulaganjima koja se ne mogu naplatiti ili se ne mogu prodati na tr\u017eištu kapitala. Ovo je situacija sa kojom se suo\u010davaju banke koje su ulagale u, recimo, hipotekarne kredite koje sada niko ne\u0107e da kupi, koji dakle nemaju cenu. Takva se banka suo\u010dava sa problemom likvidnosti. Ona ne mo\u017ee da odobrava nove kredite jer nema za to pokri\u0107e u kapitalu kojim raspola\u017ee. Uzmimo da sva ta toksi\u010dna ulaganja moraju da se otpišu, tada banka postaje nesolventna, jer je izgubila sav kapital na toksi\u010dnim ulaganjima. Što \u0107e re\u0107i, banka je bakrotirala.<\/p>\n Ako su banke me\u0111usobno veoma povezane, ako se dakle oslanjaju u zna\u010dajnoj meri na me\u0111ubankarsko tr\u017eište, problemi sa kojima se suo\u010dava jedna banka posta\u0107e problemi bankarskog sistema. Recimo, ako su me\u0111usobna dugovanja banaka velika, banke koje imaju gubitke \u0107e gledati da prodaju neka od svojih ulaganja kako bi mogle da izmire svoje obaveze prema svojim kreditorima. Me\u0111utim, prodaja imovine \u0107e dovesti do pada cena tih ulaganja, pa se lako mo\u017ee desiti da se banka na\u0111e u te\u017eem polo\u017eaju posle prodaje, jer \u0107e se pogoršati odnos njenih dugovanja prema njenim ulaganjima. Ovo se naziva paradoksom razdu\u017eivanja (paradox of deleveraging). Posledica toga mo\u017ee da bude da banke prestanu da jedna drugoj pozajmljuju novac. Što je sada u velikoj meri stanje stvari na me\u0111ubankarskom tr\u017eištu u Americi i u velikom delu Evrope.<\/p>\n Koja je kona\u010dna posledica ovakve finansijske krize, bar kada je re\u010d o finansijskom sektoru? S obzirom na gubitke koji su uzrok same krize, a i s obzirom na one koje sama kriza donosi, neminovno je smanjenje \u010ditavog tog sektora. Budu\u0107i da se mora umanjiti vrednost aktive, mora da se umanji i vrednost pasive, jer ove dve strane se sabiraju do nule. Pored toga, banke \u0107e se razdu\u017eiti, tako da \u0107e udeo kapitala u odnosu na ukupnu pasivu porasti. Kona\u010dno, ulaganja u rizi\u010dnije plasmane \u0107e se zna\u010dajno smanjiti, a verovatno \u0107e se sasvim obustaviti. Sve zajedno, kredita \u0107e biti manje, što zna\u010di da \u0107e biti skuplji.<\/p>\n Slika 1<\/p>\n Bilans banke<\/strong><\/p>\n Aktiva | Pasiva Ako se obrati pa\u017enja na Sliku 1, lako \u0107e se videti šta razne vlasti pokušavaju da urade i u \u010demu se njihovi planovi razlikuju. Zajedni\u010dko svim planovima spasavanja finansijskog sistema jeste osiguranja depozita. Jasno je da bi stvari potpuno izmakle kontroli ukoliko bi došlo do povla\u010denja depozita. Usled toga, vlasti svuda dodatno osiguravaju štedne i druge uloge. Tu, me\u0111utim, prestaje saglasnost me\u0111u dr\u017eavama i njihovom razumevanju o tome koja je uloga javnih vlasti u bankarskoj krizi. <\/p>\n U Americi je usvojen plan koji ima za cilj da dr\u017eava otkupi toksi\u010dna ulaganja. Ideja je da banke, prakti\u010dno, obezbede neku cenu tim ulaganjima. Ukoliko je cena ve\u0107a, utoliko \u0107e se banke oporaviti. Ovaj pristup obezbe\u0111uje, tako\u0111e, da se razdvoje nelikvidne od nesolventnih banka. One koje i dalje, uprkos intervencije dr\u017eave, ne budu imale dovoljno kapitala da nastave operacije o\u010digledno su nesolventne i moraju ili da budu prodate ili da se ugase. Ostale banke bi mogle da obnove rad, a to bi trebalo i da im omogu\u0107i da se dokapitalizju, dakle da pove\u0107aju svoj kapital tako što \u0107e privu\u010di privatne investitore. Ovo je, otprilike, ono što radi Voren Bafet koji ula\u017ee u neke banke u vidu kupovine privilegovanih akcija. <\/p>\n U Evropi je popularniji druga\u010diji pristup. Dr\u017eave dokapitalizuju banke. Ovo je put kojim je krenula Velika Britanija. Umesto da se dr\u017eava brine o lošim plasmanima, ona ula\u017ee novac u banke i postaje njihov vlasnik, delimi\u010dno ili u celini. Banke, onda, mogu da otpišu gubitke ili na neki drugi na\u010din da ih tretiraju, ali to ih više ne\u0107e spre\u010davati da normalno posluju. Opet, cilj je da se s vremenom dr\u017eavni udeli prodaju privatnim investitorima, što je otprilike bio na\u010din na koji je postupila švedska vlada u krizi bankarskog sistema po\u010detkom devedesetih godina prošloga veka. U ve\u0107ini \u0107e slu\u010dajeva do\u0107i do dr\u017eavne intervencije koja \u0107e kombinovati ova dva pristupa. Ovo je ve\u0107 slu\u010daj u Sjedinjenim Dr\u017eavama, jer plan usvojen u Kongresu omogu\u0107ava i da dr\u017eava kupuje rizi\u010dna ulaganja i da ula\u017ee u banke direktno.<\/p>\n Šta je dovelo do ove krize? Na to nije lako dati odgovor, jer on donekle zavisi od shvatanja o tome šta se misli pod uzro\u010dnoš\u0107u, dakle zavisi od teorije kauzaliteta koja se prihvata. Ukoliko se tra\u017ee neposredni uzroci i to oni koji mogu da objasne ponašanje banaka, tada je najprirodnije pogledati \u010dime su se rukovodile banke kada su donosile odluke o tome kako da strukturišu svoju pasivu, dakle koliko da se zadu\u017ee, i kako da rasporede svoja ulaganja, dakle da li da ula\u017eu u rizi\u010dnije plasmane, koji se mogu pokazati kao toksi\u010dni.<\/p>\n Ako se \u017eeli objasniti rast zadu\u017eenosti banka, najverovatniji uzrok jeste niska cena duga. Ona je posledica niske cene novca, za šta je zadu\u017eena centralna banka. Dakle, uzrok pogoršanja kvaliteta bankarske aktive jeste posledica politike niske kamatne stope koju je sprovodila ameri\u010dka centralna banka. Racionalno je da banke ne pove\u0107avaju kapital ve\u0107 da se zadu\u017euju, jer je ovo drugo znatno jeftinije od prvog. Na drugoj strani, visoka likvidnost banaka dovodi od potrebe da se pove\u0107aju ulaganja, što opet podsti\u010de rast cena imovine. Ukoliko se veruje da \u0107e kamate ostati niske, pa \u0107e cena imovine nastaviti da raste, ulaganje \u010dak i u one plasmane koji se nazivaju subprime, zna\u010di u neprvoklasne plasmane, postaje racionalno. Potpuno je neva\u017eno da li \u0107e neko ko nema ni dohodak, ni imovinu, a ni kreditnu istoriju, dobiti kredit da kupi ku\u0107u sve dok je o\u010dekivana vrednost ku\u0107e ve\u0107a od vrednosti kredita. \u010cak i ako takav du\u017enik ne mo\u017ee da izvršava svoje obaveze, banka ne gubi jer dolazi u posed nekretnine koja vredi više od kredita. Kao posledica toga, banke su ulagale, obi\u010dno preko posebnih finansijskih firmi, u te neprvoklasne plasmane.<\/p>\n Šta se doga\u0111a ako centralna banka po\u010dne da pove\u0107ava kamatnu stopu? Kvari se, o\u010digledno, bankarska pasiva, a istovremno postaju skuplji krediti i zaustavlja se rast cena imovine. Štaviše, cena nekretnina po\u010dinje da pada, kao što je bio slu\u010daj u Americi ve\u0107 tokom 2006. godine. U \u010dasu kada hipoteka vredi više od nekretnine, du\u017eniku se isplati da prestane da vra\u0107a kredit, ali sada banka dolazi u posed imovine koja vredi manje od kredita, što je, naravno, gubitak za banku. Ti gubici postaju toksi\u010dni, jer ugro\u017eavaju likvidnost banaka, a to opet mo\u017ee da dovede banku do bankrotstva, što onda \u010dini sve njene plasmane rizi\u010dnim. Ta su, dakle, ulaganja toksi\u010dna jer ako su ona nenaplativa, to mo\u017ee da zarazi i sva druga ulaganja. I onda, kao što sam ve\u0107 napisao, u krizu zapada \u010ditav bankarski i finansijski sistem.<\/p>\n U ovom \u010dasu, centralne banke spuštaju kamatne stope, ali to, za sada, nema \u017eeljene posledice po kamate na me\u0111ubankarskom tr\u017eištu. Potrebne su i mere dokapitalizacije i preuzimanja gubitaka po osnovu r\u0111avih ulaganja. Ma koliko to izgledalo u neskladu sa jednom ili drugom idejom o finansijskim tr\u017eištima, što je tema za sebe, jasno je da je kona\u010dni nosilac rizika bankarskog sistema poreski obveznik. On i onako ve\u0107 garantuje depozite, a sada se o\u010dekuje i da preuzme troškove gubitaka koji su proistekli iz toga kako su ti depoziti ulagani. Ne ulaze\u0107i ovde u pitanja efikasnosti i pravi\u010dnosti toga sistema, problem sa kojim se sada suo\u010davaju poreski obveznici širom sveta jeste da su finansijski poslovi globalizovani, ali su kona\u010dni rizici još uvek nacionalni. Tako da je potrebna koordinacija dr\u017eava o tome kako da se sa finansijskom krizom suo\u010de, što nije jednostavna stvar (opet zašto nije je veoma zanimljiva tema, ali za neku drugu priliku). Potreban je kosmopolitski poreski obveznik, koji nije na vidiku.<\/p>\n Kona\u010dno pitanje jeste da li \u0107e posledice osetiti i zemlje kao Srbija koje imaju, po njihovom shatanju, veoma likvidne i solventne banke i bankarski sistem uopšte. Odgovor je potvrdan. Pre svega zato što, kao što je ve\u0107 re\u010deno, postoje problemi na me\u0111ubankarskom tr\u017eištu koje nije nacionalno. Ako ništa drugo, poskupe\u0107e krediti, u onoj meri u kojoj ih bude bilo. Dodatni rizik jeste zdravlje banaka majki, to jest stranih banaka koje su vlasnice srpskih banaka. Ukoliko one imaju potrebu da smanje svoje bilanse, što se \u010dini neminovnim, to \u0107e svakako imati posledice i po banke \u0107erke, mada u ovom \u010dasu nije jasno kolike \u0107e to posledice biti. <\/p>\n Poseban problem zemlje kao što je Srbija jeste to što ima veliku tra\u017enju za stranim sredstvima, svejedno da li ona ulaze u zemlju preko kredita ili preko neposrednih ili drugih ulaganja. Ukoliko nastanu problemi sa prilivom novca, javi\u0107e se problem finansiranja uvoza. U tom slu\u010daju, Srbija bi mogla da zatra\u017ei pomo\u0107 Me\u0111unarodnog monetarnog fonda, a to bi vodilo zna\u010dajnim korekcijama u monetarnoj, fiskalnoj i u politici kursa. Ova poslednja korekcija je neminovna nezavisno od svega ostaloga. Pitanje je samo ho\u0107e li biti potrebno da se izvrši postepeno, što bi bilo po\u017eeljno, ili pod finansijskom prinudom, što bi moglo da bude veoma skupo – socijalno, politi\u010dki i, naravno, privredno.<\/p>\n\n\n
\n \n
<\/em>Sigurna ulaganja | Depoziti <\/em> Rizi\u010dna ulaganja | Dugovanja<\/em>
Toksi\u010dna ulaganja | Kapital<\/em><\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n