Crnogorci nam zaista nisu mnogo krivi. Sem što su svojim jadom pokazali kako smo i mi tek jedva nešto malo bolji<\/p>\n
Pi\u0161e: \u0110or\u0111e Vukadinovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Pretpostavljam da je malo ko u Podgorici o\u010dekivao da \u0107e "jednoglasna odluka Vlade Crne Gore", odnosno Mila \u0110ukanovi\u0107a li\u010dno, da prizna nezavisnost Kosova nai\u0107i na ovako \u017eestoku reakciju u Srbiji. Zapravo, teško je uopšte zamisliti da više bilo šta, a pogotovo bilo šta u vezi sa Kosovom, mo\u017ee ozbiljno ustalasati srpsko javno mnjenje, uveliko oguglalo i anestezirano što vazda novim politi\u010dkim udarcima i ekonomskim neda\u0107ama, a što kontinuiranim delovanjem silnih spin doktora i stru\u010dnjaka za specijalne medijske operacije.<\/p>\n Ali, opet, vest iz Podgorice istinski je, makar i na kratko, potresla Srbiju i izazvala jednodušnu saglasnost politi\u010dke elite u osudi \u0110ukanovi\u0107evog poteza, gra\u0111ana i medija, saglasnost na kakvu smo ovde ve\u0107 zaboravili. U stvari, prva, "kolateralna" korist od ovog ina\u010de sramnog gesta zvani\u010dne Podgorice moglo bi biti upravo to što se pokazalo da je \u010dak i u ovoj i ovakvoj Srbiji još uvek mogu\u0107 nekakav konsenzus, kao i to da ipak, uprkos svemu, kao zemlja i narod, mo\u017eda još nismo sasvim propali i postali potpuno ravnodušni prema Kosovu i nepravdama koje nam se \u010dine.<\/p>\n \u010cak i ako ostavimo po strani mo\u017eda malo preemotivnu, ali u osnovi ta\u010dnu konstataciju ministra Jeremi\u0107a da crnogorsko priznanje Kosova predstavlja "no\u017e u le\u0111a" Srbiji, nema nikakve sumnje da je taj potez, o\u010digledno tempiran tako da samo dan nakon srpskog diplomatskog uspeha u Generalnoj skupštini, i Srbiji i onima koji je podr\u017eavaju poka\u017ee relativnost i ograni\u010denost tog postignu\u0107a, kao i to koliko trenutni svetski hegemon generalno (ne) haje za odluke UN. Crna Gora je, na primer, Kosovo mogla priznati i nekoliko dana ranije. To bi, naravno, iz ugla Srbije gledano, i dalje bio razlog za \u017ealjenje, osudu i nezadovoljstvo, ali ne bi imalo ovaj efekat – politi\u010dko dezavuisanje odluke Generalne skupštine i plasti\u010dno pokazivanje Srbiji koliki je realni domet njene njujorške pobede. Ne, upravo Crna Gora i Makedonija, naši potencijalni saveznici, najbli\u017ei susedi i bra\u0107a, i verovatno prve slede\u0107e \u017ertve velikoalbanskog nacionalizma, morali su izvršiti taj i po sebe i nas poni\u017eavaju\u0107i \u010din.<\/p>\n I tu dolazimo do drugog (ili mo\u017eda prvog) razloga za ovako unisonu osudu crnogorskog poteza. On, naime, nije samo direktno protivan me\u0111unarodnom pravu, dobrim diplomatskim obi\u010dajima i srpskim nacionalnim interesima – na te stvari smo ve\u0107 navikli. Ali \u0110ukanovi\u0107ev potez je ovoga puta bio direktno uperen i protiv interesa srpske vlasti i predstavljao je direktno dezavuisanje višemese\u010dnih napora ministra Vuka Jeremi\u0107a i predsednika Borisa Tadi\u0107a koji su od izglasavanja rezolucije u Generalnoj skupštini na\u010dinili okosnicu svoje "kosovske" i spoljne politike. Crnogorsko priznanje Kosova samo dan posle glasanja u UN, dakle, nije bilo samo "no\u017e u le\u0111a Srbiji", niti "pucanj u me\u0111unarodno pravo", nego i direktan šamar u lice Borisu Tadi\u0107u, interesima Demokratske stranke i "koaliciji za evropsku Srbiju", a to se ve\u0107 malo te\u017ee prašta i zavre\u0111uje najoštriju reakciju.<\/p>\n Zato se sti\u010de utisak da je odluka Crne Gore o priznanju Kosova srpskoj politi\u010dkoj eliti pala te\u017ee nego svojevremena odluka o napuštanju dr\u017eavne zajednice sa Srbijom. Na hroni\u010dno zava\u0111enoj i podeljenoj srpskoj politi\u010dkoj sceni, onome su se neki \u010dak i radovali – bilo zato što nisu voleli Crnogorce, bilo zato što su mrzeli srpsku vladu koja je, istina, na jedan dosta traljav na\u010din, tu zajednicu sa Crnom Gorom pokušavala da sa\u010duva. Ostali su bili više-manje ravnodušni, a naro\u010dito demokrate kojima je sve to oko o\u010duvanja zajedni\u010dke dr\u017eave bilo pomalo "ni iz d\u017eepa ni u d\u017eep". Uostalom, ostalo je zabele\u017eeno da je predsednik Tadi\u0107 odmah nakon crnogorskog referenduma, još pre proglašenja zvani\u010dnih rezultata koje je opozicija \u017eestoko i argumentovano osporavala, odjurio u Podgoricu da \u010destita suverenost \u0110ukanovi\u0107u i Vujanovi\u0107u. Mo\u017eda je i tada, me\u0111u oja\u0111enim prosrpskim crnogorskim glasa\u010dima i liderima, neko taj Tadi\u0107ev potez i hitrinu mogao smatrati zabijanjem "no\u017ea u le\u0111a"?<\/p>\n I tako sti\u017eemo do poslednjeg faktora u ovoj aktuelnoj srpsko-crnogorskoj zavrzlami. Na Crnogorce smo se toliko i tako slo\u017eno naljutili zato što nam se \u010dini da na njih smemo da se ljutimo, pa \u010dak i da ih zbog onoga što su u\u010dinili i mal\u010dice kaznimo. I nije da u tome nismo u pravu, ali je ipak pomalo bedno da se toliko trsimo, pa i mal\u010dice i\u017eivljavamo pred mla\u0111im bratom kada nismo imali hrabrosti, snage ili volje da barem nešto od tog pravednog – i opravdanog – gneva poka\u017eemo pred pravim krivcima i onima koji su se o nas zapravo ogrešili. I koji su, uostalom, Crnu Goru i naterali da, mnogo ponizivši sebe, malo ponizi i nas. To se stru\u010dno zove "pomerena agresija", a u konkretnom slu\u010daju nije mnogo više od obi\u010dnog licemerja.<\/p>\n Nije li pozivanje na "realnost", "pragmatizam" i "objektivne me\u0111unarodne okolnosti" sve ovo vreme bila omiljena mantra i naših doma\u0107ih evroatlantista koju je Milo \u0110ukanovi\u0107 sada samo ponovio?<\/p>\n Ako nam nisu smetali "njihovi" ambasadori, ako smo im dopustili da nam vode politiku i kroje vladu, ako smo upravo doneli odluke o povratku naših ambasadora u zemlje koje su u prethodnom periodu priznale Kosovo, onda nam Crnogorci zaista ništa nisu krivi. Sem što su svojim jadom pokazali kako smo i mi tek jedva nešto malo bolji. A mo\u017eda i nismo.<\/p>\n Politika<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Crnogorci nam zaista nisu mnogo krivi. Sem što su svojim jadom pokazali kako smo i mi tek jedva nešto malo bolji<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46785","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46785","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46785"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46785\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46785"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46785"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46785"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}