Povodom "velike pobede" Srbije u UN<\/p>\n
Pi\u0161e: Marko Mati\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Prvi korak u donkihotovskom poduhvatu srpske diplomatije na\u010dinjen je u sedištu UN, usvajanjem srpskog predloga rezolucije od strane Generalne skupštine. Tenzija u doma\u0107im medijima dizana je do usijanja, otpori rezoluciji su preuveli\u010davani da bi se, valjda, sada preuveli\u010davao i, navodno, postignuti uspeh. A sve za potrebe daljeg slu\u0111ivanja doma\u0107eg javnog mnjenja. Dileme vezane za ovu inicijativu Srbije od samog po\u010detka bile su brojne. Ta\u010dnije, za svakoga ko iole poznaje na\u010din funkcionisanja svetske diplomatije sve je jasno. Pitanje koje se zapravo postavlja jeste kojim putem je krenuo Boris Tadi\u0107 i njegov raspojasani ministar Jeremi\u0107. Da li oni svesno rade na daljem pogoršavanju spoljnopoliti\u010dkog polo\u017eaja Srbije i protiv evro(atlantskih) integracija ovog društva ili se, što je još opasnije, radi o slu\u010daju smanjene politi\u010dke ura\u010dunljivosti aktuelne politi\u010dke elite. Njihovo delovanje ve\u0107 du\u017ee vreme ukazuje na to drugo, ali ako se uzme u obzir o\u010digledna unutrašnja politi\u010dka ra\u010dunica, mo\u017ee se sa sigurnoš\u0107u zaklju\u010diti da nije re\u010d o neura\u010dunljivosti ve\u0107 o smišljenom podre\u0111ivanju opšteg interesa društva uskim grupnim interesima vladaju\u0107e oligarhije. <\/p>\n Inicijativa je besmislena sama po sebi. \u010cak i da sud uradi svoj deo posla onako kako tandem Tadi\u0107-Jeremi\u0107 pri\u017eeljkuje, šta \u0107e se tada desiti? Koji su ishodi mogu\u0107i a koji verovatni i kakav je dobitak Srbije iz te situacije, a koliki su troškovi? Mišljenje suda je potpuno nepotrebno zato što nije sporno da, formalno-pravno posmatrano, proglašenje nezavisnosti nije u skladu sa me\u0111unarodnim pravom. Ali, dr\u017eave koje su priznale ovaj akt naglašavaju da je u pitanju unique case, u kome specifi\u010dnost situacije i pravi\u010dnost nala\u017eu da princip samoopredeljenja dobije prvenstvo u odnosu na princip teritorijalnog integriteta. Sli\u010dno se doga\u0111alo i prilikom rešavanja kolonijalnog pitanja. A razlog je bio nesavesno i protivpravno postupanje dotadašnjih nosilaca suverenosti nad tim teritorijama. Situacija i svetsko mnjenje ukazivali su da postoje\u0107e pravo ne poseduje mehanizam za pravedno rešavanje goru\u0107ih problema, pa se dala prednost principu samoopredeljenja naroda. Danas niko više ne postavlja pitanje da li je to bilo opravdano ili ne. Me\u0111unarodno pravo, kao ni unutrašnji pravni sistemi, ne postoji van odre\u0111enog konteksta, van vremena i prostora. \u010cak bi se kao njegova specifi\u010dnost moglo navesti da je proizvod saglasnosti volja dr\u017eava koje \u010dine me\u0111unarodnu zajednicu. Njihovom saglasnoš\u0107u se mo\u017ee i menjati ili prilago\u0111avati razli\u010ditim situacijama koje se javljaju na svetskoj pozornici. Tom prilikom nijedna dr\u017eava ne mo\u017ee polagati pravo na veto. To pravo ne mogu imati ni Srbija ni Rusija. Tim pre što su i jedna i druga pokazivale veoma malo obzira prema me\u0111unarodnom pravu kada su sprovodile politiku sile u odnosima sa svojim susedima. <\/p>\n U „našem" slu\u010daju, Sud \u0107e najverovatnije izneti mišljenje da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u potpunosti u skladu sa me\u0111unarodnim pravom, ali nema sumnje da \u0107e razmatrati i kontekst u kome je došlo do ovakvog razvoja situacije. I dobi\u0107emo jedno rastegljivo tuma\u010denje koje \u0107e svako interpretirati na svoj na\u010din. Dr\u017eave koje su priznale nezavisnost mo\u0107i \u0107e opravdano i uverljivo re\u0107i: eto mi smo upravo to i govorili. Kosovo je jedinstven slu\u010daj, Srbija je zloupotrebila svoj suverenitet i pokušala da se silom reši dela svojih gra\u0111ana i ta \u010dinjenica joj oduzima pravo na suverenitet nad tom teritorijom i gra\u0111anima. Sli\u010dna analogija mo\u017ee se prona\u0107i i u unutrašnjem pravu. Kada roditelj koji ima pravo starateljstva nad detetom zloupotrebi to svoje pravo u cilju da naškodi \u017eivotu i integritetu deteta, sud mu oduzima dalje pravo starateljstva. Ništa prirodnije i normalnije od toga. <\/p>\n Srbija od ove inicijative ne dobija prakti\u010dno ništa. Novih statusnih pregovora ne\u0107e biti, nijedna ozbiljnija dr\u017eava ne\u0107e povu\u0107i priznanje. Ministar Jeremi\u0107 ka\u017ee da \u0107e to uraditi Kostarika. Zar sva ova halabuka radi promene stava Kostarike? A koliko \u0107e to sve da košta gra\u0111ane ove dr\u017eave, direktno ili indirektno? Jasno je da je ova inicijativa guranje prsta u oko vode\u0107im dr\u017eavama EU i SAD. Posledica mo\u017ee biti dalji gubitak preostalih mrvica kredibiliteta Beograda. O\u010dekivanja da ovakvo ponašanje ne\u0107e izazvati reakciju zapadnog sveta više su nego naivna. Stoji \u010dinjenica da nisu sve \u010dlanice EU priznale nezavisnost Kosova. Njih na to ne mo\u017ee niko da primora. One su ve\u0107 punopravne \u010dlanice Unije i one sebi taj luksuz mogu da priušte. Ali Srbija ne\u0107e mo\u0107i u EU dok ne ispuni taj uslov. Svaka od 22 dr\u017eave \u010dlanice koja je priznala nezavisnost mo\u017ee vetom spre\u010diti dalje pribli\u017eavanje Srbije Evropskoj uniji. Mi svojim glupostima dajemo i previše materijala za to. Ova inicijativa je tek kap u moru naše nedoslednosti, od skrivanja ratnih zlo\u010dinaca, korupcije, monopola, koncepta takozvane neutralnosti, ilegalnih ekonomskih aran\u017emana sa Rusijom. A sve to na navodnom putu za Evropu. Ako zanemarimo šta Tadi\u0107 i savetnici govore, a obratimo pa\u017enju na ono što rade, zaklju\u010dak je veoma jednostavan. Oni direktno rade protiv evropeizacije i modernizacije našeg društva i dr\u017eave. A sve to zarad unutrašnjeg rejtinga i li\u010dne promocije. <\/p>\n Na kraju, Srbija \u0107e pre ili kasnije morati da se suo\u010di sa \u010dinjenicom da je Kosovo nova dr\u017eava koju \u0107e vremenom priznavati sve ve\u0107i broj dr\u017eava. Ne\u0107kala se ili ne, \u017eabu \u0107e morati da proguta. U interesu Srbije je da to prihvati što pre. Lord Palmerston je jednom prilikom napisao da „ukoliko neko ne \u017eeli da prihvati napredak zato što predstavlja novinu, bi\u0107e prinu\u0111en da jednoga dana prihvati novinu koja više ne\u0107e predstavljati napredak". Izbor je na nama. Mi \u010desto olako pravimo nepromišljene izbore i zaboravljamo da svaka glupost ima svoju cenu. Ali posle „zabave" ra\u010duni \u0107e nam neminovno biti ispostavljeni. A tada nam ne\u0107e mnogo vredeti uro\u0111ena sklonost da druge krivimo za sopstvene propuste i promašaje.<\/p>\n