Kako postaje sve izvesnije da bi Crna Gora mogla priznati nezavisnost Kosova, iz Beograda sti\u017eu upozorenja da Srbija ne bi mogla da pre\u0111e preko tog poteza Podgorice. <\/p>\n
Pi\u0161e: Ljudmila Cvetkovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Nesporno je da bi u slu\u010daju da Podgorica prizna Kosovo to pogoršalo ionako zategnute odnose izme\u0111u Srbije i Crne Gore. Saradnja izme\u0111u ove dve dr\u017eave, koje su se poslednje razdvojile od nekadašnjih \u010dlanica bivše SFRJ, nije se normalizovala još od proglašenja nezavisnosti Crne Gore i odbijanja doskorašnjeg srpskog premijera Vojislava Koštunice da tu \u010dinjenicu prihvati. Ti odnosi mogu biti spušteni na još ni\u017ei nivo, pre svega s obzirom na oštra upozorenja zvani\u010dnog Beograda da ne\u0107e imati razumevanja za odluku Podgorice o priznanju Kosova. <\/p>\n U Beogradu je još jednom ponovljeno da ne bi bilo dobro da bilo koja susedna ili dr\u017eava u okru\u017eenju prizna nezavisnost Kosova i da \u0107e Srbija diplomatskim putem nastojati da ih odvrati od toga. To je ovoga puta poru\u010dio ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Goran Bogdanovi\u0107: <\/p>\n "Sigurno \u0107emo preduzeti odre\u0111ene aktivnosti, pre svega u diplomatskom pravcu, kako bismo te zemlje ubedili da ne prihvate nezavisnot Kosova i Metohije, jer bi to moglo da se odrazi na dalje odnose izme\u0111u susednih dr\u017eava." <\/p>\n Nedavno su paralelno sa pritiscima, koje na Crnu Goru i Makedoniju vrše zapadne zemlje da priznaju Kosovo, zvani\u010dnici iz Beograda vrlo oštro, i po nekim ocenama \u010dak preoštro za diplomatski jezik, uputili upozorenja zemljama regiona da ne priznaju Kosovo. Zašto Beograd posebno insistira kod susednih zemalja da ne priznaju Kosovo, objašnjava Aleksadar Popov, direktor Centra za regionalizam: <\/p>\n "Kada Island ili neka druga, malo dalja, dr\u017eava prizna nezavisnost Kosova, to se konstatuje samo statisti\u010dki, kao nepovoljna \u010dinjenica, i ne do\u017eivljava se emotivno. Me\u0111utim, ako je u pitanju neka dr\u017eava koja je blizu, kao što je to Crna Gora, onda to ovde izaziva daleko druga\u010dije reakcije." <\/p>\n Predsednik Srbije Boris Tadi\u0107 je, u svojoj nedavnoj poruci sa sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija susednim dr\u017eavama, da Beograd ne\u0107e imati razumevanje za njihovo priznanje Kosova, rekao da bi tako nešto uticalo na stabilnost u regionu: <\/p>\n "Jer, to priznanje ima sasvim druga\u010diji zna\u010daj od priznanja Kosova od strane, na primer, dr\u017eave koja se zove Samoa. Ukoliko bi Kosovo, kao nezavisnu dr\u017eavu, priznale Crna Gora i Makedonija, to bi bilo direktno uplitanje u naše unutrašnje pitanje sa relativizacijom naših granica." <\/p>\n Odnosi izme\u0111u Beograda i Podgorice su, od proglašenja nezavisnosti Crne Gore, pogoršani, pre svega, zbog protivljenja tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice toj nameri Podgorice, a potom i njegovog odbijanja da prihvati takvu odluku. U takvoj situaciji niz problema, poput dvojnog dr\u017eavljanstva, \u010deka na razrešenje, a trenutne odnose Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam opisuje kao tehni\u010dke: <\/p>\n "Politi\u010dki, odnosi su fakti\u010dki nikakvi. Imali smo \u010dak i ekcese, poput onih sa Veljom Ili\u0107em, kada je umesto da ode na pregovore oko završetka autoputa otišao kod Filareta, i izjave o vešta\u010dkoj tvorevini, zbog kojih predsednik Crne Gore još uvek, ve\u0107 dve godine i više meseci, nije bio u zvani\u010dnoj poseti Srbiji." <\/p>\n Situacija sa Crnom Gorom je specifi\u010dna upravo zbog toga što je ona najdu\u017ee ostala u zajednici sa Srbijom i što je u Srbiji u delu javnosti njeno izdvajanje do\u017eivljeno najemotivnije. Tako da istori\u010dar Slavenko Terzi\u0107, koji je bio aktivan u nekadašnjem Pokretu za zajedni\u010dku dr\u017eavu Srbije i Crne Gore, ka\u017ee da bi odluka Podgorice o priznanju Kosova bila o\u010digledan neprijateljski akt prema Srbiji i mo\u017eda najve\u0107i udarac u novijoj istoriji odnosa izme\u0111u Srbije i Crne Gore: <\/p>\n "On se ne bi mogao pravdati nikakvim višim razlozima, evroatlantskim integracijama, tim pre što Crna Gora u svojoj istoriji, u istoj meri koliko i Srbija, baštini nasle\u0111e kosovske ideje i kosovske baštine u celini. Na kraju krajeva, 1912. godine jedan deo Metohije je pripadao Crnoj Gori. To bi zaista bilo još jedno svedo\u010danstvo neprijateljskog stava Crne Gore prema Srbiji i verujem da nijedna razumna vlada u Srbiji ne bi mogla da pre\u0111e preko toga – to bi za duga vremena opteretilo odnose izme\u0111u Srbije i Crne Gore."<\/p>\n Uprkos tome što zvani\u010dna Podgorica, barem preko šefa diplomatije, poru\u010duje da je kosovska nezavisnost realnost i da bi Crna Gora trebalo da se opredeli kao ve\u0107ina zemalja \u010dlanica Evropske unije i NATO-a, Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam upozorava da bi tako nešto u Beogradu bilo shva\u0107eno kao dodatno dolivanje ulja na vatru na ve\u0107 zategnute odnose Beograda i Podgorice: <\/p>\n "U Srbiji bi se to, posebno posle ove pauze u priznavanju, do\u017eivelo kao te\u017eak udarac, pogotovo u trenutku kada Skupština Ujedinjenih nacija treba odlu\u010duje o predlogu rezolucije koju je podnela Srbija. Mislim da bi to dovelo odnose izme\u0111u Srbije i Crne Goreu \u0107orsokak, i na du\u017ee staze".<\/p>\n Radio Slobodna Evropa<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kako postaje sve izvesnije da bi Crna Gora mogla priznati nezavisnost Kosova, iz Beograda sti\u017eu upozorenja da Srbija ne bi mogla da pre\u0111e preko tog poteza Podgorice. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46777","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46777","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46777"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46777\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46777"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46777"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46777"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}