I kada se \u010dovek vrati domu svom sve je isto, osim što povremeno deluje kao na vašaru – nema šta nema, samo mo\u017ee da fali.<\/p>\n
Pi\u0161e: Mirko \u0110or\u0111evi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Mimo ustaljenog obi\u010daja me\u0111u nama Srbima sva tri »zakona« pisac ovih zapisa ne pominje sebe – osim u potpisu – niti sebe citira. Ovoga puta s razlogom postupa druga\u010dije, jer kada du\u017ee izbivamo iz zemlje osetimo, listaju\u0107i barselonske dnevnike i \u010ditaju\u0107i znane komentatore madridskih novina, kako to Kosovo mi zaista nosimo u sebi, jer to je prvo što \u010ditamo – isto je u zadimljenim kafi\u0107ima Pariza u blizini Sorbone gde se »teme« nisu menjale od sredine XII veka do danas, osim što je druga\u010diji elektronski dekor našega veka. I tu je Kosovo, rana koju nismo znali da zacelimo decenijama, i tu su razgovori o licemerju velikih sila i o tome šta se to zbiva na našem Kosovu ili tamo negde na obroncima Kavkaza – isto je i po gorama Pirineja tamo gde po\u010dinje dosadna Costa brava sa svojim novinama i kafanama. Tu je mogu\u0107a paralela, ka\u017eu jedni, ali drugi dodaju da je ta paralela »la\u017ena i neuverljiva«. To kako se ponašaju veliki igra\u010di u politici i nije neka tema – ponašaju se kao i uvek. Kada to odgovara njihovim interesima i naše \u017ealopojke o »kosovskim bo\u017eurima« njima nisu nešto novo niti mnogo zanimljivo jer su i sami imali toga na pretek. <\/p>\n I kada se \u010dovek vrati domu svom sve je isto, osim što povremeno deluje kao na vašaru – nema šta nema, samo mo\u017ee da fali.<\/p>\n Smirilo se ono o tri prsta koje je predsednik B. Tadi\u0107 tuma\u010dio u Pekingu, ali je etnolozima i etno-psiholozima nametnuta druga enigma – zašto Srbi svima i svetu pokazuju samo onaj jedan prst i koja im je vajda od toga. Akademik D. Mihajlovi\u0107 – ko ne pamti njegovu sjajnu knjigu Kad su cvetale tikve – objašnjava da je Srbija trebalo da se otcepi od Crne Gore a ne da to u\u010dini »ništavna i jadna Crna Gora«. A mi smo se odvajali i otcepljivali od koga sve ne, i nije nam na neko dobro bilo. Tu smo gde smo negde oko Mokre Gore i sva se nacija sada izjašnjava za i protiv \u010duvenog filmskog reditelja E. Kusturice, a akademik i poznati pisac D. \u0106osi\u0107 je sebi odan – »Mokra Gora je jedna od najzna\u010dajnijih prestonica umetnosti i lepote sveta«. Predstoji nam sada put do te legendarne gore – i nazad. Odan sebi je i akademik K. \u010cavoški – Pravda, 21. 09. 2008. – ali je i o\u010dajan jer su strani neprijatelji »razbili SRS« ali se nada da ne\u0107e i DSS doktora Koštunice koja mu je jedina nada. Istini za volju, to u SRS je zaista neki doga\u0111aj i znak u vremenu. I ozbiljni istori\u010dari poput F. Firea nisu zanemarivali narodnu »karmanjolu« i po njoj su tu\u010dali revolucionarne i uopšte društvene promene. Neko se setio sli\u010dnog iz ranog XIX veka i u kafi\u0107ima oko Kupinova i drugde ve\u0107 se \u010duje jedna takva karmanjola naša – Radikalsko kandilo palo pa se razbilo.<\/p>\n Tu smo gde smo i ne treba posebno o\u010dajavati jer i Francuzima se eno raspada \u017doresova i Miteranova SPF koja je dala »pet dobara« francuskome društvu – koje niko s desnice ne\u0107e sporiti – i nisu o\u010dajni jer i politi\u010dke partije imaju svoj »rok trajanja«. Polako se stišava medijska buka oko doktora Karad\u017ei\u0107a i vreme je da se istakne jedna misao njegova koja nije za potcenjivanje, o ostalom neka brine sud u Hagu – »Ja sam prestao da se la\u017eno predstavljam« – ka\u017ee dr Karad\u017ei\u0107 u Monitoru 12. 09. 2008. – »i bio bi red da svi ostali prestanu da se la\u017eno predstavljaju«. Dobro je da tako bude, a da li \u0107e biti, to \u0107emo videti u danima koji su pred nama. <\/p>\n Da li nam je dosta zla<\/strong><\/p>\n U jevan\u0111elju po Mateju – u 6.34. – imamo jasan odgovor, ali do odgovora iz jevan\u0111elja nije mnogo stalo ni ljudima iz dr\u017eave pa ni iz Crkve – »Dosta je danu svakome zla svojega«. Nama, kako se \u010dini, nije dosta ni zla kojeg je bilo, i ne zle pomisli. Sada se svi trude da nekako ustrele vojvo\u0111anskog politi\u010dkog prvaka N. \u010canka, a policija ni mukajet o svemu iako znamo kako su završavale sli\u010dne »najave«. Ni u crkvenom delu javnosti nije<\/p>\n ništa bolje, ako je suditi po crkvenoj štampi. Ugledno glasilo SPC Pravoslavlje – 1. 09. 2008. – ironiše na ra\u010dun HAOSA, a to je organizacija »Hitan antifašisti\u010dki otpor Srbije« koja deluje u Novom Sadu. Ka\u017eu da nam to ne treba, a ve\u0107 u slede\u0107em broju istog lista gospo\u0111a koja piše komentare o Crkvi i društvu, piše kao da ponavlja ono iz nekadašnjeg beogradskog ili zagreba\u010dkog izdanja lista Komunist – ona udara na dr D. Mi\u0107unovi\u0107a koji je posumnjao u Zakon o crkvama i verskim zajednicama, koji je u suprotnosti s Ustavom Srbije, odakle sve ove napetosti – pa i sukobi ozbiljnih razmera – u dvema IZ Srbije oko Novog Pazara i do Beograda sa sasvim predvidljivim društvenim posledicama. Pominje uva\u017eena gospo\u0111a iz Pravoslavlja neke »crne \u017eene«, a iz svega se vidi da nije shvatila smisao laiciteta – to nije samo zakon iz 1905. o odvajanju crkve i dr\u017eave u Francuskoj, ve\u0107 jedna civilizacijska tekovina u Evropi. Crkva je tu dobila, a ne izgubila, jer samo moderna republika mo\u017ee da obezbedi verski mir u dr\u017eavi, budu\u0107i da crkve to nisu u stanju jer se \u010dak i me\u0111usobno spore i glo\u017ee oko Istine koja samo jednoj, navodno, pripada. A oko knjige Dragulj Medine digla se buka sasvim nepotrebna i neprimerena jednom osrednjem trileru ameri\u010dke spisateljice Seri D\u017eons. Ako je neko osetio blasfemiju u svemu tome ima pravo da reaguje, ali verske organizacije nemaju pravo zabrane jer to je privilegija dr\u017eave – gra\u0111anin ima pravo da poštuje ne\u010dija verska uverenja, ali i pravo da misli i prosu\u0111uje. To je ste\u010deno pravo u modernoj civilizaciji i niko ne mo\u017ee da zahteva zabranu sa »fetvama« i prokletstvima koja su nam mnogo zla nanela. Ipak \u017eivimo u modernom dobu a ne u srednjem veku. Uostalom, imamo mi na našem jeziku i knjigu Esada Beja Muhamed sa najlepšim poglavljima o Ajši i Muhamedu – izdanje 1940. ponovljeno kod »Novog dela« 1991. – i niko se nije bunio jer su to odli\u010dne knjige. Imamo na našem jeziku i glasovito delo nema\u010dkog pisca Kurta Frišlera Ajša – »Rad«, Beograd 1966. – i niko se bunio nije jer je to vrednost prihva\u0107ena u celom svetu. Sada oko osrednjeg trilera buka i bes – a razlozi su politi\u010dki jer strana\u010dki prvaci tu obezbe\u0111uju poene – a dobro su u tom smislu profitirali kada su osetili da je urednik u Beo-Booku umro od straha i kasnije se tek predomislio i knjiga se prodaje. Uostalom, ni sve IZ Srbije ne misle isto o tome jer imamo i knjigu No\u0107no putovanje Poslanika Muhameda u prevodu i s odli\u010dnim komentarima Sinana Gud\u017eevi\u0107a, koju smo nedavno promovisali u Beogradu. Zbunila se politi\u010dka \u010daršija. Ili se nije zbunila ve\u0107 kalkuliše i cenjka se kao na pravom vašaru. Na politi\u010dkom vašaru malo je kome stalo do kulture, va\u017eni su »poeni«, a bruka neka pukne u Evropi.<\/p>\n U SPC i oko nje sli\u010dno je jer Pravoslavlje (1-15. 09. 2008) nari\u010de nad zlom sudbinom naciona koji se našao u kand\u017eama nekog »manifesta o sekularizmu« koji \u0107e nam do\u0107i glave, jer oni koji su danas spremni da priznaju Kosovo »prizna\u0107e sutra i nezavisnost Vojvodine«. Tako se jada vladika dalmatinski preosve\u0107eni Fotije, a prvak »Dveri« B. Obradovi\u0107 vidi u EU »neku drugu Jugoslaviju«. Navodno je sve zlo bilo u Jugoslaviji i stoga smo je bacili »u mutnu Maricu«, kako se izra\u017eavaju oci i u\u010ditelji srpskog nacionalizma, posebno oni oko SPC. <\/p>\n Novac u crkvi ili kako \u0111avo uvek do\u0111e po svoje<\/strong><\/p>\n Još ne znamo kako \u0107e se okon\u010dati sukob izme\u0111u mitropolita Amfilohija i Sinoda SPC, za sada sve stoji u senci borbe za vlast oko bolesni\u010dkog odra patrijarha Pavla. On ne\u0107e da podnese ostavku jer na to nema pravo po Ustavu SPC, ali sabra\u0107a arhijereji su sve nestrpljiviji. Ne znamo ni kako \u0107e se razjasniti poslovanje firme »Rade Neimar« kojom rukovodi vladika kosovski Artemije. Svega je tu, kako se \u010dini, bilo, ali je ipak jasno da je sve u novcu i ko raspola\u017ee njime i ko treba da kontroliše poslove oko obnove svetinja na Kosovu. Dr\u017eava se odavno odrekla tog prava, a SPC se ne snalazi, a radi se o velikim sumama kojima SPC odavno raspola\u017ee. Doga\u0111a se ono što upravo ovih dana potresa i Gr\u010dku – vlada je zbog toga u krizi, a ministri prete ostavkama jer tvrde da dr\u017eava ne mo\u017ee dozvoliti kalu\u0111erima Svete gore da kupuju i prodaju bez poreza – i u Gr\u010dkoj je crkva bila oslobo\u0111ena poreza i postala je mo\u0107nik bez kontrole. Kod nas je situacija još komplikovanija jer kod nas SPC ima i »markice« bez zakonskog osnova i sve drugo. A poznato je da kada se radi o novcu, ranije ili kasnije li\u010dno Ne\u010dastivi do\u0111e po svoje. Ovim se mukama u SPC za sada, i to dobro, bave karikaturisti i satiri\u010dari, valjani nastavlja\u010di dela pokojnog našeg Miše Stanisavljevi\u0107a iz Republike, a najbolji me\u0111u njima je sigurno V. Joki\u0107 iz dnevnika Danas, koji se ljupko i inteligentno bavi senkama i »svetlostima« palana\u010dke pozornice na kojoj se SPC nije najbolje snašla. To je dobro i hvale vredno, ali bi se ovom crkvenom mukom morala pozabaviti i dr\u017eava sa svojim institucijama. Za sada, kako se vidi, od toga nema ništa jer traju neka naga\u0111anja i poga\u0111anja oko bolesni\u010dke postelje starog patrijarha. Ostala je SPC bez podrške klerikalnog kabineta V. Koštunice i sada gleda da se negde »udomi«, pa makar morala i kod dr\u017eavnog nam poglavara B. Tadi\u0107a – pravoslavlje teško funkcioniše bez skuta dr\u017eave, a ni ovoj vrbovoj i kakvoj-takvoj dr\u017eavi nije svejedno na koju \u0107e se stranu okrenuti krma crkvene la\u0111e koja plovi u vremenu i prostoru. Tu muku mu\u010de i Rusi i drugi. Vide\u0107emo tek kako \u0107e sve i\u0107i jer stari patrijarh ne pristaje da pla\u0107a cenu jedne loše politike poslednjih decenija, koja se vodila na relaciji Crkva-dr\u017eava. <\/p>\n
Mokra Gora pobediti mora<\/strong><\/p>\n