Neodr\u017eano predavanje, po pozivu, na Biskupskoj konferenciji u Beogradu 26. septembra 2008. godine<\/p>\n
Pi\u0161e: Latinka Perovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Zahvaljujem na pozivu da pred ovako visokim auditorijem govorim o pomirenju Srba i Hrvata i Srba i Albanaca. Ali priznajem: u ovom trenutku je od ose\u0107anja \u010dasti mnogo ja\u010de moje ose\u0107anje odgovornosti.<\/p>\n Vi biste, gospodo, ve\u010deras o dva vida, o dve krajnje ta\u010dke jednoga u suštini istoga pitanja, koje ima istoriju dugu dva veka, mogli \u010duti predavanje bitno razli\u010dito od ovoga koje \u0107u ja odr\u017eati i molim vas da to imate u vidu. Zato i \u017eelim da vas, pre svega, obavestim o \u010diniocima koji su odredili stanovište koje \u0107u zastupati u predavanju.<\/p>\n Prvo, ja se bavim istorijom Jugoslavije. Predmet moje doktorske disertacije bili su nacionalni odnosi u prvoj Jugoslaviji. Ta\u010dnije, borbe oko karaktera ove nacionalno, kulturno, verski i jezi\u010dki pluralne dr\u017eave. Kakvo treba da bude njeno ure\u0111enje: centralisti\u010dko, koje bi sve ove razlike amalgamisalo, ili federalisti\u010dko, u kome bi se, uz zajedni\u010dki dr\u017eavni interes, pomenute razlike o\u010duvale.<\/p>\n Drugo, ja sam jedan od odgovornih u\u010desnika u politi\u010dkom razdoblju druge Jugoslavije, u kojoj je, za jedne suštinski, a za druge formalno, bilo i dalje otvoreno ovo isto pitanje, pitanje njenog karaktera. Bila sam privr\u017eena onoj orijentaciji u srpskoj politi\u010dkoj misli \u010diji su pripadnici Jugoslaviju razumevali kao slo\u017eenu dr\u017eavu i bili zdušno opredeljeni za njeno federalno ili konfederalno ure\u0111enje. To zna\u010di: za najšira prava i odgovornosti republika koje su sve, sem Slovenije, i same bile višenacionalne, i njihov konsenzus o funkcijama savezne dr\u017eave. Dugoro\u010dno, taj put je isklju\u010divao majorizaciju, vojnu silu i li\u010dnu vlast kao \u010dinioce integracije. Drugim re\u010dima, vodio je slobodi i demokratiji.<\/p>\n Tre\u0107e, ja sam posve\u0107ena prou\u010davanju istorije Srbije druge polovine XIX veka, kada se, naro\u010dito posle sticanja dr\u017eavne nezavisnosti 1878. godine, profilišu dve orijentacije koje \u0107e odrediti potonju istoriju Srbije: svesrpska dr\u017eava i razvoj realne srpske dr\u017eave po ugledu na zapadne dr\u017eave, uz kulturne i politi\u010dke veze sa Srbima u Austrougarskoj i u Osmanskoj imperiji. Ali, ratovi u poslednjoj deceniji XX veka i zlo\u010dini koji su u njima po\u010dinjeni nisu me ostavili u kuli od slonova\u010de. Moj odnos prema ratovima proizlazi iz mog razumevanja Jugoslavije kao dr\u017eave ju\u017enoslovenskih naroda i velikog dela neslovenskog albanskog naroda. Ratovi imaju hronologiju i istoriju i svako njihovo prenebregavanje, svaki pokušaj uspostavljanja ravnote\u017ee, zarobljava naš um i spre\u010dava nas da postupamo zrelo, to jest – odgovorno.<\/p>\n Ja odlazim u bivše jugoslovenske republike, sada nezavisne i me\u0111unarodno priznate dr\u017eave, kao i na Kosovo. Po\u010detkom leta ove godine, u okviru multidisciplinarnog tima jedne nevladine organizacije, bila sam u srpskim enklavama na Kosovu. Naravno, sretali smo i Albance i razgovarali sa njima. U takvim situacijama istori\u010dar shvati koliko mu je neophodna empirija o procesima \u010diji je on savremenik. Koliko, bez te empirije, rizikuje da postane zarobljenik politi\u010dkih stereotipa i, na štetu vlastitog naroda, i sam do\u0111e u sukob sa realnoš\u0107u.<\/p>\n Dakle, sve ovo iskustvo sticano je godinama i na razli\u010dite na\u010dine ugra\u0111eno u moj pristup pomirenju Srba i Hrvata i Srba i Albanaca. Me\u0111utim, ja sam sigurna da biste, i uz isti pristup, mogli \u010duti razli\u010dite ideje o tome kako do\u0107i do pomirenja. Tako bi, uverena sam, ekonomista insistirao na ja\u010danju ekonomskih veza jer one mobilišu ljude na etni\u010dki neutralnom kapitalu. Uostalom, Srbi, Hrvati i Albanci su me\u0111usobno trgovali i u vreme naj\u017eeš\u0107ih me\u0111usobnih oru\u017eanih sukoba. Sociolog i demograf bi govorili o istim karakteristikama koje je u sva tri naroda utisnuo rat: najobrazovaniji i Srbi, i Hrvati, i Albanci tra\u017eili su mesto pod suncem izvan svojih nacionalnih zajednica. Psiholog i psihijatar, podjednako svesni da su traume velike i frustracije duboke, upozoravali bi na potrebu duge i bolne rehabilitacije, koja zahteva i promenu mišljenja. Diplomata bi govorio da konflikte koji su sastavni deo \u017eivota naroda treba rešavati mirnim putem, a ne nasiljem. Sveštenik bi, pretpostavljam, pomagao unesre\u0107enima da kroz utehu oproste, a krivcima da se kroz pro\u010diš\u0107enje pokaju. I tako bi se sa razli\u010ditom profesionalnom interpretacijom jedne iste potrebe, potrebe pomirenja, moglo nastaviti u nedogled. Ho\u0107u da ka\u017eem da i pomirenje Srba i Hrvata i Srba i Albanaca ima više nivoa i da za sve nas ima puno posla. Ja sam istori\u010dar i kakav je tu moj posao?<\/p>\n Najradije bih poslušala savet francuskog istori\u010dara Lisjena Fevra: „Da biste se bavili istorijom, odlu\u010dno okrenite le\u0111a prošlosti i po\u010dnite da \u017eivite", jer „nauka se ne pravi u kuli od slonova\u010de, ve\u0107 od samog \u017eivota. Prave je \u017eivi ljudi uronjeni u sadašnjicu". Ali, ja sam srpski istori\u010dar. Ako biste me kao takvu pitali šta smatram glavnim karakteristikama istorije Srbije u moderno doba, ja bih, bez dvoumljenja, odgovorila: mnogo ratova i mnogo ustava. Mogu li ja, onda, da se ne pitam: zašto je srpski narod prolio toliko mnogo krvi i toliko mnogo mastila? U neprestanom nastojanju da razumem te karakteristike sadr\u017ean je moj deo posla. Smatram ga vrlo va\u017enim jer su u razumevanju prošlosti, po mom mišljenju, sadr\u017eane bitne pretpostavke za pomirenje. One tek povezuju i \u010dine smislenim sve one razli\u010dite ideje o pomirenju o kojima sam govorila. To razumevanje je utoliko va\u017enije što u našem narodu postoji i usmena istorija zasnovana na predanju i dogra\u0111ivana maštom dok su istorijskoj nauci imanentni skepsa i kriti\u010dnost.<\/p>\n Srbija je od 1876. do 1991. godine, dakle za 114 godina, vodila osam ratova. U proseku na svakih 14 godina – jedan rat. Najdu\u017ee razdoblje mira poklapa se sa trajanjem druge Jugoslavije: od 1945. do 1991. godine. Posle srpsko-turskog rata 1877\/78. godine, Srbija je do\u017eivela teritorijalno proširenje i postala nezavisna dr\u017eava. Posle Prvog balkanskog rata 1912. godine tako\u0111e se uve\u0107ala za teritoriju današnjeg Kosova i današnje Makedonije. Pobede Srbije izazvale su entuzijazam kod drugih ju\u017enoslovenskih naroda, ali i njihove rezerve, kao i rezerve u srbijanskom društvu, zbog re\u017eima koji je Srbija uspostavila u novim krajevima, ozna\u010divši time po\u010detak napetosti u albansko-srpskim odnosima koji \u0107e, otvoreno ili latentno, trajati kroz \u010ditav XX vek (pobune Albanaca koje su krvavo ugušene, neuspele kolonizacije u prvoj Jugoslaviji, svrstavanje Albanaca na stranu Italije u Drugom svetskom ratu, vojna uprava posle Drugog svetskog rata, status nacionalne manjine Albanaca koji su bili brojniji od tri naroda u Jugoslaviji – Slovenaca, Crnogoraca i Makedonaca, status pokrajine i pokušaj integracije Albanaca u jugoslovensku dr\u017eavu, ukidanje pokrajine i teror re\u017eima Slobodana Miloševi\u0107a). Na kraju Prvog svetskog rata, stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, srpski narod se, prvi put u svojoj istoriji u moderno doba, našao u jednoj dr\u017eavi. Sukobi oko karaktera ove dr\u017eave doveli su na novu ravan srpsko-hrvatske odnose koji su u XX veku prošli kroz više faza (ubistvo hrvatskih politi\u010dkih prvaka u Narodnoj skupštini u Beogradu, genocid nad Srbima za vreme NDH, rat protiv Republike Hrvatske devedesetih godina i egzodus Srba).<\/p>\n Uz \u010deste ratove – i \u010deste promene ustava u svakom dr\u017eavnom okviru u kome je Srbija bila u XIX i XX veku. Ustav od 1869. bio je prvi nacionalni ustav. Od 1877. do 1912. godine Srbija je imala 12 ustavnih zakona, od kojih neke nikada nije primenila. U poslednjoj deceniji XIX veka Srbija je patila od permanentne ustavne krize. Ustavi su se tako \u010desto ukidali, vra\u0107ali i menjali da je knji\u017eevni istori\u010dar i kriti\u010dar Jovan Skerli\u0107 govorio da su se „ustavi gotovo jeli". Posle dinasti\u010dkog prevrata 1903. godine, Srbija je postala ustavna monarhija, uz odlu\u010duju\u0107i uticaj vojske. Uo\u010di balkanskih ratova, oficiri su stvorili tajnu organizaciju „Ujedinjenje ili smrt", \u010diji je cilj bio stvaranje Velike Srbije. Crna ruka, ime po kojoj je ova organizacija poznatija, impliciralo je teror.<\/p>\n Borbe oko ustava u prvoj Jugoslaviji reflektovale su razli\u010dite koncepcije o njenom ure\u0111enju kao centralizovane i decentralizovane dr\u017eave. Odnosno, razli\u010dite interese u njoj, pre svega Srba i Hrvata. Ustav od 1921. postao je „jabuka razdora" jer je donet prostom a ne dvotre\u0107inskom ve\u0107inom, kako su se politi\u010dki predstavnici Srba i Hrvata dogovorili na Krfu (20. juli 1917). Ovaj ustav ukinut je 1929. uspostavljanjem kraljeve diktature, da bi 1931. bio donet Oktroisani ustav. Do konfederalnog Sporazuma Srba i Hrvata došlo je 1939. godine. Samo dve nedelje pre po\u010detka rata, ali dovoljno da se shvati da Srbija nije prihvatala Sporazum. Glavni otpor došao je iz elite koja je bila koncentrisana u Srpskom kulturnom klubu. Predsednik SKK, Slobodan Jovanovi\u0107, rekao je glavnom pregovara\u010du Mihailu Konstantinovi\u0107u: „Bolje da si se sporazumeo sa Nemcima nego sa Hrvatima".<\/p>\n Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, od 1929. Kraljevina Jugoslavija, bila je suverena dr\u017eava, ali ne i konsenzualna dr\u017eava. Godine 1941. ona se raspala i njeni delovi našli su se u raznim okupacionim re\u017eimima. Pokazalo se koliko je bio u pravu engleski diplomata Nevil Henderson kada je 1933. godine rekao: „lakše je re\u0107i Jugoslavija, nego je napraviti". To je potvrdilo i iskustvo druge Jugoslavije koja je reinkarnirana u Drugom svetskom ratu na federalnim osnovama. U potrazi za regulativnom formulom u višenacionalnoj dr\u017eavi, u stalnom balansiranju izme\u0111u centralizma i federalizma, i druga Jugoslavija je prolazila kroz \u010deste ustavne promene: 1946, 1953, 1963. Ustav od 1963. godine bio je 19 puta popravljan. Preko ustavnih amandmana od 1971. i 1972, došlo se do Ustava od 1974, koji je imao konsenzualni karakter. Srbija se suprotstavljala donošenju Ustava od 1974, ali ga je formalno odbacila tek posle smrti Josipa Broza Tita. Inicijalna kapisla bio je Memorandum SANU. Po svom sadr\u017eaju i po karakteru svojih kreatora, ovaj dokument je uporediv sa platformom Srpskog kulturnog kluba 1939. godine. S tom razlikom što je sa platforme SKK za vreme Drugog svetskog rata delovala Vlada u emigraciji i Ravnogorski pokret pod njenom komandom, a Memorandum je doveo do konsenzusa u Srbiji protiv konsenzualnog Ustava od 1974, i to na va\u017enoj istorijskoj prekretnici na kojoj bi se Srbija našla, bez obzira na slom komunisti\u010dkih re\u017eima u Isto\u010dnoj Evropi, nakon smrti Josipa Broza Tita.<\/p>\n Promenom vlastitog ustava, Srbija je poništila prava koja su, po Ustavu od 1974, imale dve pokrajine: Vojvodina i Kosovo. U sastavu Srbije i u isto vreme konstitutivni \u010dinilac jugoslovenske federacije, Kosovo, sa ve\u0107inom albanskog stanovništva, našlo se pod posebnim re\u017eimom. To je, kao i 1912. i 1921. godine, izazvalo rezervu Slovenaca i Hrvata, a zatim i drugih naroda, prema jugoslovenskoj dr\u017eavi \u010diji bi temelj bio srpski narod. „Jako srpstvo – jaka Jugoslavija", kako je 1939. godine formulisao Slobodan Jovanovi\u0107, predsednik Srpskog kulturnog kluba. <\/p>\n U percepciji Jugoslavije kao, u suštini, federacije sovjetskog tipa, sa administrativnim i kulturnim pravima republika, Srbija je neprestano bila na jednoj strani, sve ostale republike – na drugoj. Ta se \u010dinjenica ne mo\u017ee prenebregnuti ni kada se govori o karakteru ratova u Jugoslaviji u poslednjoj deceniji XX veka. Jer, ovi ratovi imaju svoju hronologiju i svoju istoriju, a snage u sukobu se i kvantitativno razlikuju.<\/p>\n Zbog \u010dega o ovome govorim? Zato što je interpretacija neposredne prošlosti neodvojiva od interpretacije novovekovne istorije Srbije. Istori\u010dar mora da konstatuje \u010dinjenicu da Srbija u toku dva veka nije uspela da institucionalizuje dr\u017eavni okvir. Da li su \u010desti ratovi i \u010deste promene ustava razlog što to nije u\u010dinila ili i nesvesni izgovor da to ne u\u010dini? A, onda, zašto da ne u\u010dini? U tra\u017eenju racionalnih odgovora na ova pitanja sadr\u017eane su, po mome mišljenju, glavne pretpostavke pomirenja.<\/p>\n Moramo po\u0107i od \u010dinjenice da nijedna od realnih dr\u017eava u kojoj je srpski narod \u017eiveo u moderno doba – od Kne\u017eevne Srbije (1833) do Dr\u017eavne zajednice Srbija i Crna Gora, \u010dija je egzistencija okon\u010dana referendumom u Crnoj Gori u maju 2006. godine, nije zadovoljavala te\u017enje srpske <\/p>\n Zaokru\u017eenje etni\u010dke dr\u017eave podrazumevalo je teritorijalnu ekspanziju, odnosno ratove. Ono je, pak, inkopatibilno sa razvojem svake realne dr\u017eave u dubinu. Moderna dr\u017eava ili, u suštini, obnova srednjovekovne dr\u017eave nerazrešena je kontroverza u istoriji Srbije modernog doba. Srbija je donosila ustave po ugledu na moderne evropske ustave. Ali, paralelno sa tim ustavima, postojao je uvek nepisani ustav zasnovan na obi\u010dajnom pravu. Snaga nepisanog ustava ve\u0107a je od svakog pisanog ustava. Kao što je pored istorijske nauke, po definiciji skepti\u010dne i kriti\u010dne, mentalno bila sna\u017enija usmena istorija: ona je u podlozi nacionalne ideologije, koja, za razliku od nauke, ne tra\u017ei odgovore ve\u0107 ih unapred zna. <\/p>\n Svaka ideologija ima fiksiran cilj koji podrazumeva totalno mišljenje koje ne razlikuje obi\u010dajno pravo od zakona, kao ni predanje od nauke. U isto vreme, dr\u017eava svih Srba, kao cilj nacionalne ideologije, ne mari ne samo za interese drugih naroda, nego ni za realne interese srpskog naroda. Zato i smatram da efekat svih onih razli\u010ditih koraka na putu pomirenja o kojima sam na po\u010detku govorila zavisi od mentalnog napora da se misli izvan ideoloških matrica.<\/p>\n Jer mogu, na primer, Srbija i Hrvatska imati dobre diplomatske odnose, razvijenu ekonomsku saradnju, veliku trgovinsku razmenu, ali ako preovladaju ciljevi nacionalne ideologije – mogu uvek zaratiti. To isto va\u017ei i za odnose Srba i Albanaca. Kosovski mit je deo istorijske svesti, ali njegova politi\u010dka funkcionalizacija, koja istorijskom se\u0107anju dodaje Kosovo kao oblast „u koju jednog dana treba da se vrati" vodila je i vodi u sukobe. Ima li, dakle, izgleda za pomirenje?<\/p>\n Ti izgledi se danas naziru u zajedni\u010dkoj perspektivi naroda Balkana. Svi su oni postigli konsenzus o prihvatanju evropske perspektive i kao svoje nacionalne perspektive. Posle dramati\u010dnih dvadeset godina (\u010detiri izgubljena rata, sankcije, bombardovanje) tokom kojih se Srbija po svim parametrima našla na za\u010delju evropskih zemalja (zaostajenje u novim tehnologijama za 30 kalendarskih godina, polovina nepismenog stanovništva, starost stanovništva, stopa smrtnosti, odliv mladih i obrazovanih) – njeni gra\u0111ani su na poslednjim izborima pokazali da su manje od politi\u010dkih i intelektualnih elita zarobljenici ideoloških matrica. I dok elite još uvek prave dr\u017eavu svih Srba, sa pretenzijom da ona, uz jaku vojsku, postane lider u jugoisto\u010dnoj Evropi, gra\u0111ani te\u017ee dr\u017eavi u kojoj \u0107e njihovo dostojanstvo biti temelj nacionalnog dostojanstva. To otvara Srbiju prema istim te\u017enjama koje, uz sve podeljenosti, postoje i kod Hrvata i kod Albanaca, kod svih balkanskih naroda. Uz sve teško\u0107e, koje ima i sama sa sobom, Evropa ide u susret tim te\u017enjama. Integracije su duh vremena, kako je govorio ubijeni srpski premijer Zoran \u0110in\u0111i\u0107. Ako bi u Srbiji preovladale snage \u010diji je modus vivendi istrajavanje na sukobima, ona bi postala enklava u Evropi, nesposobna za pomirenje ne samo sa drugima, nego i sa vlastitom istorijom.<\/p>\n