Na 90. godišnjicu prve Jugoslavije – Smirena rasprava o onome što nam se dogodilo u XX veku delovala bi lekovito<\/p>\n
Pi\u0161e: Miodrag Nikoli\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n U 2008. godini navršava se devedeset godina od stvaranja Jugoslavije kao zajedni\u010dke dr\u017eave Ju\u017enih Slovena. U XX veku izvršena su još dva takva pokušaja. O tim neuspesima kru\u017ee razli\u010dita mišljenja i ona u Srbiji i danas imaju politi\u010dku te\u017einu. Pisac ovih redova smatra da mu pozvani stru\u010dnjaci, kao gra\u0111aninu, nisu pru\u017eili uverljiva objašnjenja o sudbini te zemlje. Ne izgledaju mi osnovane tvrdnje da je u prvoj Jugoslaviji sve bilo loše, da je u drugoj, Titovoj, sve bilo dobro i da je za stvaranje tre\u0107e Jugoslavije bilo stvarnih izgleda. Razloge za odbacivanje stavova doskorašnje slu\u017ebene propagande lako bi bilo navesti, ali bi javnosti dobro došao sud profesionalnih istori\u010dara, pravnika i dr.<\/p>\n Oklevetana Kraljevina<\/p>\n O prvoj Jugoslaviji, onoj od 1. 12. 1918. do aprila 1941. godine, politi\u010dari i istori\u010dari izrekli su mnogo osuda. Pošto se pregledaju podaci objavljeni u publikaciji Saveznog zavoda za statistiku Jugoslavija 1918-1988. ocene ne izgledaju uverljivo. Naprotiv, gra\u0111ansko društvo prve Jugoslavije ostvarilo je znatan i svestran napredak.<\/p>\n Prvo, stanovništvo se od 1920. do 1940. godine pove\u0107alo za 33%. Pri tom, poljoprivredno stanovništvo se uve\u0107alo za 27%, a ostalo za 53%. U ve\u0107im gradovima je 1920. godine \u017eivelo milion, a 1940. godine 1,8 miliona stanovnika. Broj u\u010denika osnovnih škola pove\u0107ao se za 53%, broj srednjoškolaca za 75%, a broj studenata 2,3 puta. Pored pove\u0107anja ukupnog broja stanovnika, teku\u0107e su i povoljne promene u njegovom sastavu.<\/p>\n Drugo, od 1920. do 1940. godine postignut je znatan privredni napredak. Narodni dohodak, procenjen u stalnim cenama, pove\u0107an je za 77%. Poljoprivreda je pove\u0107ala ukupnu proizvodnju za 59%, a industrija više nego dvostruko. To je ostvareno u vreme velikih privrednih teško\u0107a u svetu, naro\u010dito uprkos velikoj krizi od 1929. do 1933. godine. Izvoz Jugoslavije bio je ve\u0107i od uvoza. Nacionalna valuta, dinar, imala je 1939. godine ve\u0107u kupovnu mo\u0107 nego 1920. godine. Pred Drugi svetski rat privreda Jugoslavije bila je ve\u0107a i ja\u010da nego odmah po ujedinjenju. <\/p>\n Tre\u0107e, pove\u0107ao se \u017eivotni standard celokupnog stanovništva. Za dvadeset godina, radni\u010dke nadnice su porasle nominalno za 52%, a realno 2,2 puta. Ipak, zaostajao je standard poljoprivrednog stanovništva. Dohodak po poljoprivredniku u stalnim cenama pove\u0107ao se za 25%, ali je nepovoljno kretanje cena umanjilo to pove\u0107anje na oko 14%. I na selu je bilo izvesnog napretka, ali je zaostajao za poboljšanjem polo\u017eaja gradskog stanovništva. U celini je, ipak, \u017eivotni standard poboljšan.<\/p>\n Sigurno je to da je Jugoslavija i 1940. godine bila nedovoljno razvijena i siromašna zemlja. Samo, pri kraju prve Jugoslavije bila je zaostalost nešto manja nego u godinama njenog nastanka. Gra\u0111ansko društvo Kraljevine uspešno je obavljalo svoj zadatak razvoja.<\/p>\n Slika o gra\u0111anskom društvu koje napreduje protivre\u010di nalazima levi\u010darske propagande o tri trula stuba na kojima se ljuljala prva Jugoslavija. Kao truli stubovi navedeni su: bezmerna eksploatacija radnog naroda, politi\u010dka bespravnost gra\u0111ana i nacionalna neravnopravnost.<\/p>\n Stav o bezmernoj eksploataciji otpada kao uzrok propasti Kraljevine, na osnovu dokaza da se poboljšao \u017eivotni standard stanovništva.<\/p>\n Stav o politi\u010dkoj obespravljenosti gra\u0111ana je neodmeren. Do 1929. godine Kraljevina SHS je bila demokratska, parlamentarna dr\u017eava. Posle ubistva u Narodnoj skupštini svakom je postalo jasno da Hrvatska selja\u010dka stranka ne pristaje ni na kakvu zajedni\u010dku dr\u017eavu. Nametao se sudbinski izbor: ili demokratski poredak koji vodi u rascep dr\u017eave ili \u010duvanje dr\u017eavne celine uz su\u017eavanje demokratskih prava. Razume se da je kralj Aleksandar pogrešio kada se odlu\u010dio da spasava dr\u017eavnu celinu. Gra\u0111anska prava su su\u017eena, ali nisu ukinuta. Na osnovu Oktroisanog ustava i dalje je postojalo opšte pravo glasa, obnovljene su politi\u010dke partije, sprovo\u0111eni izbori, radio je parlament, stvorena je sna\u017ena opozicija poretku šestojanuarske diktature. Politi\u010dka prava gra\u0111ana jesu bila <\/p>\n ograni\u010dena, ali to nije bilo obespravljenje kao u Nema\u010dkoj ili u SSSR, na primer. Umanjena politi\u010dka prava gra\u0111ana nisu bila uzrok poraza Jugoslavije u aprilskom ratu. U Drugom svetskom ratu \u017eestoko su se tukli obespravljeni gra\u0111ani Nema\u010dke i SSSR-a i nejednako se dr\u017eali gra\u0111ani demokratskih zemalja: \u010cehoslova\u010dke, Francuske i Velike Britanije. U stavu o obespravljenosti ima ne\u010deg nerazjašnjenog.<\/p>\n Najzad, u prvoj Jugoslaviji nije postojala nacionalna neravnopravnost. Gra\u0111ani svih narodnosti imali su ista prava i pod diktaturom trpeli ista ograni\u010denja. Slovenci, Hrvati, bosanski muslimani imali su svoje partije kao i Srbi. Nijedna vlada nije sastavljena bez u\u010deš\u0107a predstavnika te \u010detiri grupe. Izrazom »neravnopravnost« neta\u010dno je ozna\u010den krupan problem nacionalne nesloge. Ve\u0107i deo stanovništva nije \u017eeleo zajedni\u010dku dr\u017eavu Srba, Hrvata i Slovenaca. Nisu je \u017eelele ni velike nacionalne manjine: nema\u010dka, ma\u0111arska i albanska. Protiv zajedni\u010dke dr\u017eave bili su i separatisti iz Crne Gore i Makedonije (tzv. bugaraši). Kad je Jugoslavija napadnuta, 1941. godine, nesloga je ote\u017eavala odbranu, ali nije bila uzrok izbijanja rata ni poraza u aprilu.<\/p>\n Teze o tri trula stuba prve Jugoslavije ne izdr\u017eavaju ni proveru \u010dinjenicama, ni proveru na osnovu logi\u010dnosti iznetih tvrdnji. Jugoslavija nije pora\u017eena 1941. godine zato što je gra\u0111ansko društvo bilo loše ve\u0107 zato što je zemlju napao i raskomadao nadmo\u0107niji neprijatelj. O prvoj Jugoslaviji gra\u0111ani još \u010dekaju istinitiji prikaz i pravedniji sud. <\/p>\n Druga Jugoslavija<\/p>\n Dok se propagandno nasle\u0111e sastoji iz mnoštva nepovoljnih ocena prve Jugoslavije, o drugoj je ostalo obilje neumesnih pohvala. Takve hvale mogle bi da se odbace jednostavnim opštim stavom: da je SFRJ bila tako dobra kako je sama o sebi mislila ne bi tako sramno propala! Ipak, to ne bi bilo dovoljno. Nije malo gra\u0111ana koji se se\u0107aju »kako se lepo \u017eivelo pod Titom«. Stoga je korisno da se razmotre \u010dinioci koji su razarali drugu Jugoslaviju. Kompetentni stru\u010dnjaci morali bi da odgovore gra\u0111anima na mnogo nejasnih pitanja od kojih je ovde navedeno nekoliko.<\/p>\n Prvo, da li je precenjen doprinos partizana pobedi nad fašizmom u Drugom svetskom ratu? Partizani nisu bili jedni antifašisti\u010dki pokret u okupiranoj Jugoslaviji. Srbija i Beograd bili su oslobo\u0111eni 1944. godine uz odlu\u010duju\u0107u snagu Crvene armije. Sremski front je probijen u aprilu 1945. godine, kad se ve\u0107 vodila bitka za Berlin. Ne bi bili umesni prekori da je partizanska vojska mogla da u\u010dini više. I za to što je postignuto suviše se ginulo. Ali, to što je postignuto nije mnogo zna\u010dilo ni za pobedu nad fašizmom, ni za povoljnu ocenu udela Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.<\/p>\n Drugo, koliko mo\u017ee da ostane od teze o »narodnoj revoluciji« u Jugoslaviji? Narod nije ustajao da se bori protiv gra\u0111anskog poretka prve Jugoslavije ve\u0107 da se brani od ustaškog no\u017ea i da ratuje protiv okupatora. Tito je obe\u0107avao saveznicima da ne\u0107e uvoditi komunizam, a politi\u010dki komesari su objašnjavali svojoj selja\u010dkoj vojsci: »Ne\u0107emo povratak na staro!« Kad se partizansko vo\u0111stvo u\u010dvrstilo na vlasti, silom vojske i policije srušen je gra\u0111anski poredak i uvedena jednopartijska diktatura. Sve je to malo li\u010dilo na neku »narodnu revoluciju«, a mnogo više na izvoz revolucije iz SSSR-a, na osnovu kretanja velikih savezni\u010dkih armija. Izvršeni prevrat gurnuo je Jugoslaviju na istorijsku stranputicu ukidaju\u0107i izglede za demokratski razvoj i uništavaju\u0107i privatno preduzetništvo. <\/p>\n Tre\u0107e, da li su rezultati socijalisti\u010dke izgradnje zaista bili tako veliki kao što se o tome decenijama govorilo? Industrijalizacija je zahvatila \u010ditavu zemlju. Po udelu u narodnom dohotku i raspodeli radne snage SFRJ je ve\u0107 sedamdesetih godina bila pred pragom više industrijske razvijenosti. Ali, to su bila ostvarenja jedne zatvorene, visoko zašti\u0107ene doma\u0107e privrede. Njena izgradnja po\u010divala je na zaostalijoj uvoznoj tehnologiji. Kada je oskudica sirovina nametnula nu\u017edu ve\u0107eg izvoza da bi se platio uvoz, pokazalo se da veliki deo jugoslovenske privrede ne mo\u017ee da izdr\u017ei konkurenciju na svetskom tr\u017eištu. Troškovi proizvodnje u jugoslovenskoj industriji bili su visoki, a kvalitet izra\u0111evina slab. Uvoz je stalno bio ve\u0107i od izvoza. Ve\u0107 1979. godine se pokazalo da Jugoslavija nije u stanju da vra\u0107a svoje dugove. Privredni razvoj je stao. Društvena preduze\u0107a nisu pokazala sposobnost da savladaju nastale teško\u0107e. I privreda zemlje, i socijalisti\u010dki poredak, i jugoslovenska dr\u017eavna zajednica tonuli su pod teretom du\u017eni\u010dkih obaveza. Veliki deo privrede se od 1980. do 1989. godine gušio u stanju neobjavljenog i nesprovedenog bankrotstva. Onda je došao slom.<\/p>\n \u010cetvrto, koliki je bio uticaj nesavladanih nacionalnih netrpeljivosti na dugotrajnu krizu dr\u017eave i kona\u010dni raspad Jugoslavije? SFRJ se hvalila da je rešila nacionalno pitanje bolje nego iko drugi na svetu. Po svemu, nije bilo tako. Iza brojnih »decentralizacija« odigravala se drama nacionalnih podvajanja. Ve\u0107 je uvo\u0111enje samoupravljanja u privredi 1950. godine zna\u010dilo da o sudbini »našeg« preduze\u0107a ne\u0107e odlu\u010divati birokratija u Beogradu. Komunalni sistem je od opština na\u010dinio male dr\u017eave, njih 500, koje su postale odgovorne za svoj celokupan razvoj. Istovremeno su brojne funkcije centralne vlasti prenošene u nadle\u017enost republika. Republike su svoju vlast branile kao najviši nacionalni interes. Svaki uspeh pripisivan je opštinskom i republi\u010dkom rukovodstvu, a svaka nevolja dolazila je od nerazumevanja i zle volje drugih republika. Što su teško\u0107e bile ve\u0107e bila je ve\u0107a i me\u0111urepubli\u010dka otu\u0111enost. Odsustvo demokratskih procedura ostavljalo je sudbinu zemlje u rukama komiteta »nepogrešive« Komunisti\u010dke partije. Upravlja\u010di su imali samo jedan odgovor: sve teško\u0107e poti\u010du odatle što nisu sprovedene njihove velike ideje o socijalisti\u010dkom samoupravljanju. Dr\u017eavne ustanove su decenijama preure\u0111ivane tako kao da im je cilj bio raspad SFRJ. Ali, nacionalna netrpeljivost, dugo podsticana, kriva je za divlja\u010dki na\u010din na koji se raspala jugoslovenska dr\u017eavna zajednica.<\/p>\n Uzroci sloma druge Jugoslavije mogu da se tra\u017ee u bankrotstvu socijalisti\u010dke privrede i raspadu sistema narodne vlasti. U svim socijalisti\u010dkim zemljama, pa i u SFRJ, društvena privreda nije izdr\u017eala takmi\u010denje sa kapitalisti\u010dkom. Nijedan vid »diktature proletarijata« nije svojim gra\u0111anima uspešno nadoknadio gubitak gra\u0111anskih sloboda i demokratskih ustanova. Prinudni socijalizam se prosto istrošio. Decentralizacije u SFRJ su prividno slabile poredak diktature, a stvarno su išle naruku separatistima. \u010cim je diktatura centra popustila raspali su se i Jugoslavija i njen poredak.<\/p>\n Tre\u0107a Jugoslavija<\/p>\n Srbija i Crna Gora zdru\u017eile su se 1992. godine u tre\u0107u Jugoslaviju, pošto su se \u010detiri republike otcepile od SFRJ i proglasile nezavisnost. Ta smanjena Jugoslavija nije izabrala dobar put. Motiv za njeno osnivanje bio je protivljenje politici velikih sila, a zatim je i ponašanje SRJ bilo suprotno onom što su \u010dinile zemlje propalog prinudnog socijalizma. Mada je bila kratkog veka, tre\u0107a Jugoslavija još traje u se\u0107anjima gra\u0111ana i uti\u010de na politi\u010dko ponašanje. Pitanje je da li je tre\u0107a Jugoslavija ostavila za sobom išta vredno što bi bilo oslonac za pametniju politiku Srbije i Crne Gore.<\/p>\n Prvo, da li je politika Slobodana Miloševi\u0107a usmerena protiv namera Ujedinjenih nacija, SAD i Evropske unije mogla da obezbedi budu\u0107nost tre\u0107oj Jugoslaviji? Bra\u010dni par Miloševi\u0107-Markovi\u0107 predlagao je savez Jugoslavije, Belorusije, Rusije, Kine i Indije za borbu protiv ameri\u010dkog i evropskog imperijalizma. Samo, pozvanim saveznicima tako nešto nije padalo ni na pamet. Tre\u0107a Jugoslavija nije umela da na\u0111e svoje mesto u svetu.<\/p>\n Drugo, da li je Srbija pogrešila što je pomagala pobune Srba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini? Srbija se nadala da \u0107e na taj na\u010din posti\u0107i povoljno prekrajanje granica bivših republika. Otcepljene republike pomagala je me\u0111unarodna zajednica. Tu\u0111man je odmah tu pobunu proglasio za agresiju Srbo-komunista. Pobunjeni Srbi su, na nagovor Beograda, odbili sve projekte za smirenje. Posle trogodišnjeg rata Srbi su svuda potu\u010deni, a Srbija je primila stotine hiljada izbeglica i stekla glas ratnog huška\u010da. Ratni porazi i loš ugled u me\u0111unarodnoj zajednici nisu bili dobar po\u010detak za tre\u0107u Jugoslaviju.<\/p>\n Tre\u0107e, da li je tre\u0107a Jugoslavija smanjila svoje izglede, prepuštaju\u0107i, posle prvih višestrana\u010dkih izbora, vlast srpskim i crnogorskim socijalistima? Te su vlasti oklevale da likvidiraju društvenu svojinu u privredi. Bile su to vlasti nosilaca prethodnog poretka. Srbija do 2000. godine nije u\u010dinila ništa ozbiljno za privatizaciju preduze\u0107a. Kasnila je za drugim zemljama u tranziciji. To je platila padom proizvodnje, sankcijama UN, inflacijom, strahovitim padom \u017eivotnog standarda, a socijalizam i dr\u017eavnu zajednicu nije mogla da sa\u010duva. Vlade su se pravdale da sve to \u010dine da bi branile ugro\u017eene Srbe. Brzo je postalo jasno da ta politika nije pomogla Srbima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, a tre\u0107oj Jugoslaviji je nanela nenadoknadivu štetu.<\/p>\n \u010cetvrto, da li je demokratizam Socijalisti\u010dke partije bio iskren? Uveden je višestrana\u010dki sistem, sprovedeni su višepartijski izbori, parlament je postao središte javnog politi\u010dkog \u017eivota. Ali, otkrivano je da se izborne pobede socijalista zasnivaju na manipulacijama kosovskim mandatima, na izbornim falsifikatima, na grubom ometanju politi\u010dkih protivnika, tu\u010dama demonstranata, progonima opozicione štampe i sl. U mnogo \u010demu produ\u017eavala se komunisti\u010dka diktatura. I za to je va\u017eilo opravdanje: nije vreme za demokratske igre kad moraju da se brane bra\u0107a u Bosni i Hercegovini. U o\u010dima svetske javnosti ta la\u017ena demokratija je škodila i našoj bra\u0107i preko Drine i tre\u0107oj Jugoslaviji.<\/p>\n Peto, da li se išta moglo posti\u0107i na Kosovu i Metohiji? Albanci nisu hteli zajednicu sa Srbijom, a Srbija im nije nudila nikakvo prihvatljivo rešenje. Osim toga, Albanci su hteli uklju\u010divanje u Evropu i svetski poredak, a Srbija je sve to odlu\u010dno odbijala. Pošto je izgubila diplomatsku bitku, Srbija je dobila i bombe na glavu i protektorat UN nad Kosovom i Metohijom. Tre\u0107a Jugoslavija je potpisala kapitulaciju i gubitak dela svoje teritorije.<\/p>\n Šesto, posle oklevanja da se ispune obaveze proizašle iz svih poraza, tre\u0107a Jugoslavija postaje neprivla\u010dna i za Crnu Goru. Bez odgovora \u0107e ostati pitanje: da li bi se sa\u010duvala zajednica sa Crnom Gorom da je izvršena br\u017ea i dublja demokratizacija i da je miroljubiva Jugoslavija ostvarila brzi privredni napredak? Tek, ni tre\u0107e Jugoslavije više nema, a Srbija se još dvoumi oko osnovnih pitanja svog opstanka.<\/p>\n Mala zemlja kao što je Srbija nema uslova za napredak ako se izoluje od mo\u0107nih dr\u017eava i njihovih tr\u017eišta. Doskora, mnogi Srbi su u Jugoslaviji videli dr\u017eavu koja omogu\u0107ava da svi Srbi \u017eive u okviru istih granica, i dr\u017eavu koja obezbe\u0111uje tr\u017eište neophodno za privredni napredak. Me\u0111utim, pokušaji stvaranja Jugoslavije nisu uspevali, a za savremenu privredu nisu više dovoljni okviri ni prve dve Jugoslavije. \u010cak su i zemlje sa sto miliona stanovnika prinu\u0111ene da veoma mnogo robe izvoze i uvoze. I da je uspela tre\u0107a Jugoslavija, morala bi da se uklju\u010di u ekonomske saveze, od kojih joj je najbli\u017ei i najpovoljniji Evropska unija.<\/p>\n Osvrt na tri Jugoslavije pokazuje neostvarene nade, politi\u010dke pogreške, stradanja i pretrpljene nepravde. Mnogi \u017eitelj ove zemlje još rasu\u0111uje prema se\u0107anjima na doga\u0111aje iz tek proteklog stole\u0107a. Duboko usa\u0111ena ose\u0107anja raspolutila su gra\u0111anstvo Srbije. Za jedne je presudno odbacivanje poretka i ideja »diktature proletarijata«, a za druge mr\u017enja prema »imperijalisti\u010dkim mo\u0107nicima« koji su pomagali razaranje Jugoslavije i bombardovali Srbiju. Me\u0111utim, za pripremu budu\u0107nosti mala i siromašna zemlja mora da zna da u savremenom svetu ništa ne mo\u017ee da postigne ratom i inatom. Smirena rasprava o onome što nam se dogodilo u XX veku delovala bi lekovito.<\/p>\n