U trenutku kada se svi pitaju šta \u0107e uraditi mla\u0111ani radikalski prvak, ne mogu da se ne setim da je retko ko tako uporno i tako brutalno kao Aleksandar Vu\u010di\u0107 iskušavao ljudskost u svakome od nas <\/p>\n
Pi\u0161e: Teofil Pan\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n U vreme nastanka ovog teksta (utornik uve\u010de) sve je u radikalskoj i okolnoj Srbiji jasno: i ko je Vjerica i ko je Nevjerica. Jedan \u010dovek, me\u0111utim, stoji sam na ledini, baš na sredini puta izme\u0111u jedne i druge kolone, gleda levo, gleda desno, i sve mu nešto teško u duši, lepo ne zna za koga bi se opredelio izme\u0111u dve polovine njegovoga bi\u0107a koje se rascepljuju njemu nao\u010digled: za zov srca ili zov pameti, za slavnu prošlost ili obe\u0107avaju\u0107u budu\u0107nost… A Srbija cela, ne samo obeu\u0107eni radikaliluk, eno sva obamrla od napetosti i neizvesnosti, \u010deka i osluškuje kojem li \u0107e se to On privoleti \u0107esarstvu. Ime mu je, poga\u0111ate, Vu\u010di\u0107 Aleksandar, prvo i jedino zanimanje politi\u010dar opšte prakse i širokog spektra upotrebe, a prebivalište, e to je ono poveliko poljan\u010de (sto i dobar kusur kvadrata) sa zidovima i plafonom, što smo mu svi mi darivali za neke nedefinisane zasluge. Bilo je to onda kad su po Beogradu paduckale bombe, a Vu\u010di\u0107 se uselio u ogroman dr\u017eavni stan uinat NATO-u: što je ve\u0107a površina stana, to je statisti\u010dki verovatnije da \u0107e biti bombardovan, tako da je Vu\u010di\u0107 u\u010dinio herojski gest dostojan divljenja, nego to mi, smutljivci, zavidljivci i malogra\u0111ani, nismo umeli da shvatimo. Valjda ga zbog takvih stvari jedna moja draga koleginica od milošte javno zove mali maroder, ali opšte je poznato da je ona zla \u017eena, tako da na to ne treba obra\u0107ati pa\u017enju. Ko je njoj – ili meni, uostalom – kriv što se nije, poput njega, na vreme zauzela za Otad\u017ebinu i njene preke interese, a Otad\u017ebina bi posle ve\u0107 umela da uzvrati ljubav i pa\u017enju kakvim zgodnim (nepokretnim) poklon\u010di\u0107em… Ovako, stiskaj se u svom \u0107umezu, i budi sre\u0107an što ti se i ovaj grumen zemlje Srbije toleriše – mislim, dok ti se toleriše.<\/p>\n Izvinjavam se, mlogo se izvinjavam onima koji bi na ovom mestu radije pro\u010ditali hladnu i (\u010duj!) nepristrasnu analizu Vu\u010di\u0107evih opcija, i toga šta za Srbiju zna\u010di ovo ili ono opredeljivanje mla\u0111anog radikalskog prvaka. Nisam ni ja nesvestan toga da je veoma dobro to što je Nikoli\u0107 odlomio dobru komadešku Srpske radikalne stranke, naprosto zato što je to ozbiljan udarac jednoj apsolutno luda\u010dkoj, šteto\u010dinskoj i morbidnoj politici, bez \u010dije marginalizacije Srbija ne mo\u017ee postati ništa ni pribli\u017eno nalik na normalnu zemlju. I nije da ne razumem da bi, u tom smislu, bilo bolje za sve da mu se i Vu\u010di\u0107 u tome pridru\u017ei. Sve ja to shvatam i potvrdno klimam glavom kad mi se na to uka\u017ee, ali \u010doek ti je proklet, vazda ho\u0107e poga\u010de preko ‘leba, vazda mu nešto nije potaman… Zato valjda neki zluradi \u010dove\u010duljak koji prebiva u meni – laktaju\u0107i se i nadvikuju\u0107i s nekim druga\u010dijim likovima – zapravo navija za to da Vu\u010di\u0107 ostane veran Šešeljevom taboru, pa makar tu opšta šteta bila ve\u0107a od \u0107ara. Zašto, o, zašto li on, taj zlobni \u010dove\u010duljak, to radi, zašto li se, evo, javljah njegovim glasom kroz ceo prvi pasus ovog teksta, a sva je prilika da \u0107e on voditi moju ruku i bar u delu redova koji slede?<\/p>\n Mislim da se to mo\u017ee re\u0107i ovako: retko je ko tako uporno i tako brutalno kao Vu\u010di\u0107 iskušavao ljudskost u svakome od nas. Zašto – zar nije bilo gorih i opskurnijih od njega? Ma, bilo je (mada ne mnogo). Ali, druga je tu stvar u pitanju. Pogledajte samo galeriju najopskurnijih likova iz sramnih, genocidnih devedesetih: za veliku ve\u0107inu njih neki bi smerni, do radikalnog mazohizma bezgrani\u010dno trpeljivi ‘riš\u0107anin u nama mogao na\u0107i makar neku re\u010d razumevanja, ako ve\u0107 ne opravdanja: ovaj X je ambiciozni palan\u010danin skromne pameti, onaj Y ima ratne traume iz detinjstva zbog kojih je emocionalni bogalj, ovaj Z ne zna gde je šupalj, onaj Nj je lud k'o struja, ovaj Lj je genetski gladan, i nikako da se nasiti, onaj tamo Q je zbog izrazite glupavosti odbijen na prijemnom za policijsku školu, etc. <\/p>\n I gde je u svemu tome Vu\u010di\u0107? Pa, upravo se o tome radi: za njega ne umem da smislim nikakvo opravdanje. Beogradsko je dete jednog relativno prosperitetnog doba i jedne prili\u010dno otvorene dr\u017eave; sve mu je bilo dostupno: znanje, obrazovanje, putovanje, mogu\u0107nosti elementarne spoznaje sebe i sveta. I nije da Vu\u010di\u0107 nije i video nešto sveta, i nije da nije stekao sjajno formalno obrazovanje (vanserijski student i diplomant Pravnog fakulteta), i nije da nije postao elokventan mladi \u010dovek, sas re\u010dnik i maniri (onda kad ho\u0107e). I, \u010demu je zaveštao sve to? Ideologiji i praksi najgore fukare, vo\u0111ene najni\u017eim porivima pokrivenim najpovršnijim slojem "otad\u017ebinske" patetike. Šta treba uopšte da vam bude u glavi pa da u osvit devedesetih pristupite tako ne\u010demu kao što je nukleus Srpske radikalne stranke? Se\u0107ate li se tih spodoba iz onih dana kada su paradirale Trgom, a beogradsko gra\u0111anstvo mislilo da se snima neka komedija strave i u\u017easa? Koja to vrsta mraka zjapi iz mladog \u010doveka koji je imao ama baš sve preduslove da postane imun na takvo nešto, a da on ipak postane eufori\u010dni pripadnik Dna? I da to ostane \u010dak i godinama nakon što je sve to odvelo u okeane uludo prolivene ljudske krvi? Ne treba nikada, NIKADA, zaboraviti da je taj urbani obrazovani \u010dovek relativno nedavno ponosno izjavio kako "mrzi Hrvate", a potom stalo\u017eeno pojasnio da je "sasvim normalno da mrzi Hrvate", dakle da je, elem, normalno da mrzi, i to koga ili šta – milione li\u010dno mu nepoznatih ljudi, a sad, bili oni Hrvati, \u010cerkezi ili Estonci, da prostite, sasvim je svejedno. Osim kad ste Aleksandar Vu\u010di\u0107. A ovo je samo jedan primer iz galerije vu\u010di\u0107evskih opscenosti koje, doduše, nisu bile mnogo gore od onoga što je pri\u010dao jedan Nikoli\u0107, ali znate… kako da vam ka\u017eem… Nikoli\u0107 je u politiku ušao u zrelim godinama, i to kao samo tamo jedan \u010dinovni\u010di\u0107 iz kragujeva\u010dkog komunalnog preduze\u0107a, bi\u0107e bez svesti, znanja i kriterijuma. Što sa Vu\u010di\u0107em nije bio slu\u010daj – bez obzira na njegovu mladost, no, što veli Dušan Koji\u0107 Koja "mladost ne opravdava besvest" – ili barem nije smelo da bude slu\u010daj. <\/p>\n Eto, zato nemam snage da u\u0107utkam onog zluradog \u010dove\u010duljka u meni, nego mu moram dati da se isprazni, a posle \u0107emo, "racionalno" jelte, iznova da vagamo i procenjujemo šta \u0107e Vu\u010di\u0107, gde \u0107e Vu\u010di\u0107…<\/p>\n Vreme<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U trenutku kada se svi pitaju šta \u0107e uraditi mla\u0111ani radikalski prvak, ne mogu da se ne setim da je retko ko tako uporno i tako brutalno kao Aleksandar Vu\u010di\u0107 iskušavao ljudskost u svakome od nas <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46757","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46757","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46757"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46757\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46757"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46757"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46757"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}