Kad je u \u010detvrtak 4. septembra umrla Dafina Milanovi\u0107 bar sto pedeset hiljada Srba (malo li je) osetilo se kao da su postali polusiro\u010di\u0107i, jer su je upamtili kao (istina, samozvanu) prvu srpsku majku<\/p>\n
Pi\u0161e: Mi\u0161a Brki\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Smrt Dafine Milanovi\u0107, vlasnice po zlu \u010duvene Dafiment banke, oficijelno je do\u017eivljena u Srbiji kao guranje ru\u017ene prošlosti pod tepih, ali ne i kao kona\u010dno gra\u0111ansko odrastanje siro\u010dadi. Ako se samo malo bolje zagledamo u društvo u kome \u017eivimo, konstatova\u0107emo da nam i „mama" i „tata" i nisu neko s kim bi se ponosili, nekako ih više pamtimo kao prevarante i hohštaplere koji nas ništa pametno nisu nau\u010dili, osim da varamo, muljamo, la\u017eemo, kraduckamo, razme\u0107emo se i prodajemo „rog za sve\u0107u". <\/p>\n O Dafini Milanovi\u0107 sve je do sada ispri\u010dano sto puta. I ko je, i šta je, i odakle je, kako se popela na društvenu scenu, s kim je bila „u dilu" i koga je ojadila. I na kraju, kako je završila. Neki od nas i danas posramljeni i ispod oka posmatraju sebe na po\u017eutelim slikama u kilometarskim redovima kod Londona, na Trgu Republike ili kod Hajata kako se strpljivo smrzavaju da bi se domogli svog komada velike iluzije i prevare. <\/p>\n Iza Dafine Milanovi\u0107 ostalo je mnogo.<\/p>\n Ne samo 150 hiljada prevarenih gra\u0111ana i dug od skoro pola milijarde ondašnjih nema\u010dkih maraka. Nego mnogo više pora\u017eavaju\u0107eg saznanja da su mnogi od nas bili i u\u010desnici i \u017ertve kao podanici zajedni\u010dkog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata r\u0111ave vlasti koja je vladala Srbijom. <\/p>\n Prevara sa piramidalnom štednjom, \u010diji su vrh ledenog brega \u010dinili gazda Jezda (Vasiljevi\u0107) i mama Dafina (Milanovi\u0107), otkrila je kako se darvinizam kao ozbiljna nau\u010dna teorija na kraju 20. veka pretvorio u „dafinizam", teoriju pre\u017eivljavanja samoobmanom. <\/p>\n Bankarska veza: Slobodan Miloševi\u0107 <\/p>\n Dafina Milanovi\u0107 bila je prvi koncesionar postbrozovske Srbije kojoj je Slobodan Miloševi\u0107 kao šef Familije dao pravo da osnuje banku. Ali, pošto to nije bila prava banka, ni njena vlasnica nije morala da bude prava bankarka, ona je bila samo softverska alatka u dr\u017eavnom projektu koji mnogi pripisuju Nikoli Stani\u0107u, odanom Miloševi\u0107evom saradniku. <\/p>\n Pritisnut me\u0111unarodnim sankcijama i nestašicom kapitala, Miloševi\u0107ev re\u017eim tra\u017eio je na\u010din da produ\u017ei svoju vladavinu. Piramidalna štednja, \u010diju su okosnicu \u010dinile Jugoskandik i Dafiment banka, bili su samo uvertira u „šišanje ovaca", odnosno veliku plja\u010dku naroda kroz hiperinflaciju. <\/p>\n Od trenutka kad je Miloševi\u0107eva propaganda od nje napravila „majku nacije", Dafina Milanovi\u0107 je \u017eivela u stilu „našla se vila u \u010dem nije bila" i uspela svojom prostotom, a uz pomo\u0107 medijske manipulacije, da zaslepi i lakomislene i halapljive i natera ih da poveruju kako im je „pala sekira u med" i kako su pronašli svoju „zlatnu \u017eicu". <\/p>\n Pokušaji malobrojnih slobodnih medija da demistifikuju prevaru nisu mogli da nadja\u010daju histeriju \u017eeljnih lake zarade i politi\u010dkih manipulatora. Tako je, na primer, u jesen 1992. godine list „Borba" serijalom istra\u017eiva\u010dkih tekstova razobli\u010davala piramidalnu štednju, a klju\u010dni sagovornik i jedan od autora bio je tadašnji asistent Ekonomskog fakulteta Mla\u0111an Dinki\u0107. <\/p>\n Sve je to bilo uzaludno zvonjenje na uzbunu jer su na drugoj strani bili Radoman Bo\u017eovi\u0107, Milutin Mrkonji\u0107, Milomir Mini\u0107, Mihalj Kertes, Brana Crn\u010devi\u0107, Aleksandar Bako\u010devi\u0107, Radmila Milentijevi\u0107, Vladislav Jovanovi\u0107, Dragoljub Milanovi\u0107, Slobodanka Gruden, Radovan Karad\u017ei\u0107, Borislav Mikeli\u0107, \u017deljko Ra\u017enjatovi\u0107 Arkan… <\/p>\n I dok su Ma\u0111ari, Poljaci, \u010cesi… na po\u010detku tranzicije mukotrpno radili i u\u010dili osnovne lekcije iz kapitalizma, Srbi su lakomisleno poverovali u bajku o lakoj zaradi i dobrom \u017eivotu na prevaru. Nije ih otreznila ni \u010duvena Dafinina re\u010denica „o Srbima kao njenim pili\u0107ima" iza koje se skrivala porazna istina o štedišama s pile\u0107im mozgom, ili gra\u0111anima-pili\u0107arima. <\/p>\n Dvoje klju\u010dnih aktera „Dafiment slu\u010daja" – Slobodan Miloševi\u0107 i Dafina Milanovi\u0107 – nisu više me\u0111u \u017eivima, ali \u010dini se da je duh dafinizma (darvinizam na srpski na\u010din) i danas jednako \u017eivahan kao u vremenu od 1. oktobra 1991. do 1. maja 1993. godine kada je Dafina Milanovi\u0107 „\u017earila i palila" po Srbiji. Lakomost i verovanje da je dobar \u017eivot mogu\u0107 bez truda mogu se svakodnevno \u010ditati u mnogim novinama i gledati na mnogim televizijama s nacionalnom frekvencijom, ali i is\u010ditavati u najnovijim rezultatima istra\u017eivanja javnog mnjenja. To je, znate, ona pri\u010da kad dve tre\u0107ine ispitanika misli da \u0107e ulaskom Srbije u Evropsku uniju oni bolje \u017eiveti, a samo jedna tre\u0107ina je spremna da se menja i u\u010di kako bi bolje \u017eivela. Nedostatak gra\u0111anske svesti, demokratske kulture i radne etike i danas je problem srpskog društva jednako kao i u vreme procvata Dafiment banke. Gotovo potvrdan odgovor na dilema da li bi Srbi, narkotizovani medijskom manipulacijom i posle svega ponovo stali u redove kad bi ta banka ponovo proradila, jeste ono nad \u010dime se treba zamisliti. <\/p>\n Za ljude koji su ulagali novac u Dafiment banku ništa nije zna\u010dila \u010dinjenica da je posle kraha banke prona\u0111eno samo 110 hiljada nema\u010dkih maraka, a da komisija Narodne banke Jugoslavije nije uspela da utvrdi gde se delo 316 miliona nema\u010dkih maraka.<\/p>\n Da li je dafinizam nad\u017eiveo Slobu i Dafinu? <\/p>\n Formalno jeste, jer dug prema prevarenim gra\u0111anima dr\u017eava \u0107e vra\u0107ati do 2016. godine. Ali, to je manji problem. <\/p>\n Pitanje je i suštinski zna\u010dajno zbog jedne nove \u010dinjenice – neki od klju\u010dnih promotera dafinizma ponovo ministruju u vladi i pišu u ozbiljnim dnevnim novinama.<\/p>\n