Miroto\u010di ikona svetog Vasilija Ostroškog u ku\u0107i no\u0107ajskog \u0111akona Aleksandra Ljubani\u0107a<\/p>\n
Pi\u0161e: Nikola Nik\u0161i\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Proplakala ikona svetog Vasilija Ostroškog u ku\u0107i \u0111akona Aleksandra Ljubani\u0107a u ma\u010dvanskom selu No\u0107aj, petnaestak kilometara od Sremske Mitrovice – vest je koju svaki skepti\u010dan novinar prima s znatnom dozom neverice. Od 11. maja, kad su uku\u0107ani to primetili, pred njom su prošle stotine ljudi \u017eeljnih da se molitvom spasu nevolja ili bolesti.<\/p>\n Nedaleko od no\u0107ajske crkve je spratna LJubani\u0107eva ku\u0107a s tipi\u010dno "beskona\u010dnim" dvorištem, a u uglu prijatnog velikog dnevnog boravka ku\u0107ni oltar s desetak ikona i kandilom koje neprestano gori. S \u0111akonom sede supruga mu Zorica i njihovi prijatelji prota Ivan Radovi\u0107 i veterinar ovdašnji Nebojša LJeskovac. Velim kako sam došao da proverim da li ikona zaista pla\u010de. Odmah me upozoriše na zabludu i dobih pouku iz pravoslavlja. <\/p>\n – Ogromna je razlike izme\u0111u plakanja i miroto\u010denja. Kad pravoslavne ikone pla\u010du, najavljuju velike nesre\u0107e srpskog naroda, kao što je bilo pred "Bljesak" i "Oluju". Poslednji primer se zbio u Kragujevcu, kad se u porodilištu za 24 \u010dasa rodilo više Kineš\u010di\u0107a nego Srp\u010di\u0107a. Miroto\u010denje je suprotna pojava. Iz desne ruke svetitelja, kojom on blagosilja, baš kako se dogodilo ovoj ikoni, mo\u017ee iza\u0107i samo na dobro – objasniše mi.<\/p>\n Ljubani\u0107 je ikonu kupio u eparhijskoj prodavnici u Sremskoj Mitrovici. Prodavac i student teologije Veljko Gruba\u010d svedo\u010di da se iznenadio što je odabrao baš tu, koja je dve godine stajala na polici. <\/p>\n – \u010cim sam je ugledao, reših da je kupim, mada je bila skuplja i od onih s pozlatama. Dan pred Svetog Vasilija Ostroškog, dok sam dosipao ulje u kandilo, primetim da je vla\u017ena, ali sam bio uveren da je to od kandila koje visi baš iznad nje. Istovremeno, prijatan miris koji se širio celom ku\u0107om poterao me da potra\u017eim uzrok. \u017dena i ja smo dugo tra\u017eili po ku\u0107i i konstatovali da miris dolazi iz pravca ikone. Zorica je u jednom trenutku dodirnula kap koja se skupila baš na ka\u017eiprstu desne ruke svetog Vasilija. Iznenadila se jer to nije bila voda nego nekakva uljana masa izuzetno prijatnog mirisa, sli\u010dnog onome koji miroto\u010de mošti svetitelja. Odmah sam pozvao paroha Ivana Radovi\u0107a da o\u010dita molitvu. Dok je \u010ditao, prva kap je kliznula niz ruku sveca – uzbu\u0111eno pri\u010da Aleksandar. <\/p>\n Prve ve\u010deri su tri sveštenika \u010ditali molitve, drugo ve\u010de njih devet, me\u0111u njima i prota valjevski Nenad Andri\u0107, koji je u No\u0107aj došao zbog ove ikone. Vest se brzo pronela i susedna mesta, pa su sve brojniji vernici po\u010deli da dolaze u ku\u0107u LJubani\u0107a. Ikona je stalno i obilno miroto\u010dila. <\/p>\n – Sti\u017ei ljudi iz Šapca, Bogati\u0107a, Mitrovice, Beograda, Valjeva, Novog Sada… Pale sve\u0107e, mole se za spas duša svoje i svojih najbli\u017eih, za ozdravljenje – ka\u017ee mladi \u0111akon, i dodaje da je mnogo i onih koji ne veruju, pa do\u0111u da se uvere da je to prevara – naj\u010deš\u0107e tvrde da se drvo na kojem je slikana suši pa iz njega curi nekakva smola. <\/p>\n Pitali smo i stru\u010dnjake za preradu drveta koji tvrde da je nemogu\u0107e da iz medijapana, na kojem je ura\u0111ena, krene bilo kakva te\u010dnost. Punih deset dana ona je miroto\u010dila, a potom prestala. I onda, 12. jula, na Petrovdan, hramovnu slave no\u0107ajske crkve, nastavila i od tad ne prestaje. <\/p>\n \u0110akon ne \u017eeli da govori o primerima nevoljnika kojima je \u010dudotvorna ikona pomogla.<\/p>\n – Mnogo je pri\u010da o tome. Najpotresnija je o slepom de\u010daku koji sad uspeva da razazna svetlo i tamu. Meni je va\u017enije da vidim izraz blagosti na licima ljudi koji do\u0111u do ikone. Za mene je ona i presveta i \u010dudotvorna, a ako nekom pomogne – tim bolje – ka\u017ee LJubani\u0107, i napominje da su vrata njegovog doma širom otvorena za sve nevoljnike. <\/p>\n Prota Radovi\u0107 veli da mo\u017eda i nije dobro što ikona postaje predmet medijske pa\u017enje, jer je u mentalitetu ljudi da crkve i manastire pose\u0107uju samo kad su u nevolji. Zato ovu ikonu nedeljom nose na liturgiju u seosku crkvu kako bi što više ljudi moglo da je vidi i celiva. La\u017ei i prevare nema. Po pravoslavnim kanonima, ikona postaje sveta \u010dinom osve\u0107enja a tek onim što projavi postaje \u010dudotvorna. Nema zemaljskog zakona niti ljudi koji je mogu proglasiti za svetu. To mogu samo dobra dela koja ona u\u010dini. <\/p>\n Diskretno proveramo zid s druge strane. Suv k'o barut. Tog dana supruga Zorica nije još pristavila ru\u010dak na šporet. Samo kandilo gori. Ali na drugim ikonama nema tragova kondenzacije. Prstom dodirujemo te\u010dnost s vla\u017enog rama. Stvarno miriši. Kao ruzmarin. Al’ kao i da nije. Od \u0111akona dobijamo na dar kesicu u kojoj je mala ikonica svetog Vasilija i par\u010de vate natopljeno mirišljavom te\u010dnoš\u0107u s \u010dudotvorne ikone. <\/p>\n