\u010cizma nasilnika ne bira glavu koju šutira, mr\u017enja prema homoseksualcima nije smanjena jer smo po\u010deli da ih imenujemo "gej" a ne "peder", niti je rasizam smanjen jer "Romima" nazivamo "Cigane"<\/p>\n
Pi\u0161e: Boban Stojanovi\u0107*<\/strong><\/em><\/p>\n Veoma \u010desto se pitam kako je mogu\u0107e da smo u eri obele\u017eavanja svakojakih praznika: dr\u017eavnih, me\u0111unarodnih, verskih, va\u017enih i neva\u017enih, propustili da u kalendar istih unesemo i 27. jun – Dan ponosa?<\/p>\n Nije to samo reda radi. Još manje radi demokratije ili poštovanja ljudskih prava. Sama \u010dinjenica da jedno društvo u kalendar svojih doga\u0111aja neskriveno uvrsti dan posve\u0107en pravima gej osoba potvr\u0111ivala bi to sama za sebe.<\/p>\n Tek da podsetim: 27. juna po\u010dele su velike, višednevne demonstracije za prava gej osoba. Rezignirani neprestanim nasiljem od strane policije, ameri\u010dki homoseksualci, lezbijke i transvestiti podigli su svoj glas. Ali, ova je pri\u010da imala dve jasne strane: nasilje i njegove \u017ertve. Ova borba traje i danas paralelno donose\u0107i poštovanje prava i odnose\u0107i ljudske \u017eivote.<\/p>\n U Srbiji homofobija nije samo mr\u017enja, nije još jedna fobija sa precizno i jasno odre\u0111enim granicama u kojima deluje. Homofobija u Srbiji nije netrpeljivost usmerena prema jednoj grupi ljudi, prema jednoj zajednici ili nekom odre\u0111enom kulturnom obrascu. Homofobija u Srbiji je deo opšte, politi\u010dke, kulturne klime, koja neprestano produkuje neprijatelje kako bi sa\u010duvala privid ispravnosti, zajedništva, kolektiviteta, ali i sebe pokušala da predstavi kao ispravnu i zdravu. Ovakva postavka ne odra\u017eava se samo na pripadnike gej zajednice, ona se reflektuje i na one koji nisu pripadnici pomenute zajednice – ovdašnja homofobija je mesto iskazivanja opšte mr\u017enje prema svima sa kojima se ne sla\u017eemo, prema svima koje ne uva\u017eavamo i, što je najgore, prema svima sa kojima \u017eelimo da se politi\u010dki obra\u010dunamo. Uperiti prst u nekog i nazvati ga homoseksualcem (ili koriste\u0107i \u010ditav spektar izraza, kako god vam volja), efektno je sredstvo diskvalifikacije, iš\u010dlanjivanja iz zajednice, \u010dinjenja te osobe nepodobnom. Homofobija je neizostavni i sastavni deo antievropskih tendencija, koja razvoj društva i njegov izlazak iz patrijarhalnih matrica proglašava neprihvatljivim.<\/p>\n Deo (ali samo deo) politi\u010dke elite nau\u010dio je da se politi\u010dki korektno odnosi prema manjinama, \u010desto veoma nevešto uva\u017eavaju\u0107i nacionalne i\/ili verske zajednice, deklamuju\u0107i prethodno uve\u017ebane \u010destitke i izjave za ovaj ili onaj praznik, povodom ovog ili onog doga\u0111aja. No, postoji nešto što se u pozorišnom \u017eargonu zove "podtekst" – to je ona suština iz koje govorimo i \u010desto nema bliskosti sa re\u010dima koje izgovaramo. \u010cizma nasilnika ne bira glavu koju šutira, mr\u017enja prema homoseksualcima nije smanjena jer smo po\u010deli da ih imenujemo "gej" a ne "peder", niti je rasizam smanjen jer "Romima" nazivamo "Cigane". Do onih kojima je politi\u010dka korektnost upu\u0107ena, do njih su informacije i sadr\u017eaji ve\u0107 dospeli, njima je ve\u0107 svejedno. Uostalom, niko nema prava da mi otima jezik, a politi\u010dki korektan govor (ili pribli\u017enija imenovanja) je pokazatelj da zastrašivanja nasilnika imaju uspeha; to je svakako mali vid be\u017eanja i dr\u017eanja po strani.<\/p>\n Spoljne neprijatelje smo odavno potrošili. Na razne na\u010dine. Ono što nam je ostalo od mr\u017enje i ono što još mo\u017eemo da uradimo u ime odbrane i otpisivanja sopstvene odgovornosti je da pronalazimo neprijatelje unutar naše male, stešnjene, zatvorene zajednice, inhibirane, upakovane u sebe samu.<\/p>\n Homofobija je bila i ostala deo politike rata. U modernom društvu nema zajednice koja je bila u ratu a da nije bila homofobi\u010dna. Nema tog ja\u010danja nacije a da homofobija nije deo tih istih miši\u0107a na kojima se nacionalni kolektiv gradi. Nema ni te odbrane zlo\u010dina a da ta odbrana nije proizvodila nove \u017ertve. Najmanje \u010demu mogu da se nadam jeste to da je ovaj sadašnji, homofobi\u010dni trenutak u kojem \u017eivimo, samo prolazni deo jedne tranzicije (ili \u010dega god), i da \u0107e pro\u0107i. Kako bi ovde tradicionalno rekli: zbog naše dece!<\/p>\n Strah koji se gej zajednici i njenim pripadnicima name\u0107e svakodnevno je strah koji vodi ka daljem zatvaranju, stvaraju\u0107i nove blokove onih koji su "za" i onih koji su "protiv" i onih koji su "ravnodušni". Nas nekolicina koja se javno usudila da ka\u017ee ko je, da ponosno iznese svoj identitet i politiku, da se suprotstavi korenima razli\u010ditih mr\u017enji, ne samo homofobiji, neprestano je izlo\u017eena pretnjama, nasilju, provokacijama, zastrašivanju. Pišu nam prete\u0107e poruke preko telefonskih i internet poruka, na zidovima ku\u0107a u kojima \u017eivimo. S druge strane, društvo se pita o brojevima, koliko (zaista) ima gejeva, lezbijki, biseksualnih, transrodnih, transseksualnih osoba u Srbiji. Verovatno puno (ako je verovati statistikama, oko 12% ukupne populacije), ali im gore navedene poruke neprestano govore da \u0107ute i da se kriju. I zato nije mogu\u0107e biti ja\u010di, biti borbeniji, biti na ulicama, trgovima i slaviti svoj dan.<\/p>\n Agonija Drugog svetskog rata i u\u017easnog Hitlerovog re\u017eima po\u010dela je kreiranjem po\u017eeljnog društva u kojem su najpre zatvoreni gej barovi, zabranjene nudisti\u010dke pla\u017ee i pornografija, pohapšeni gej muškarci, prostitutke i transvestiti. Ipak, rat se završio, milioni su ubijeni jer su bili druge nacije, vere, jer su pripadali drugim politi\u010dkim opcijama. Broj gej \u017ertava bio je veliki, ali znatno manji nego drugih.<\/p>\n Zato je homofobija ozbiljna.<\/p>\n Danas je to gej zajednica, gej pojedinci, a sutra – bilo koja druga zajednica, bilo koji drugi pojedinac. \u0106utanje, zatvaranje o\u010diju pred naletima mr\u017enje, pred pretnjama koje su deo svakodnevice gej zajednice u Srbiji, vodi u produbljivanje netrpeljivosti prema svemu što jednog dana mo\u017ee biti okarakterisano kao Drugo.<\/p>\n