Ihtiolog Danilo Mrdak, magistar bioloških nauka s Prirodno-matemati\u010dkog fakulteta iz Podgorice, upozorava da se zbog pomora ribe u Nikši\u0107u svijetu šalje ru\u017ena slika o Crnoj Gori<\/p>\n
Pi\u0161e: S. Raspopovi\u0107\/\u017d. \u0160apuri\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Ihtiolog Danilo Mrdak, magistar bioloških nauka s Prirodno-matemati\u010dkog fakulteta iz Podgorice, kazao je ju\u010de za Republiku da u slu\u010daju pomora ribe prilikom remonta HE ”Peru\u0107ica”, u kanalu rijeke Zete, koji vodi od jezera Slano do zatvara\u010dnice u Norinu, ne samo što se uništava bijela riba, ve\u0107 se šalje i ru\u017ena slika o stanju ekološke kulture i svijesti u Crnoj Gori.<\/p>\n Mrdak smatra da je ovaj problem lako rješiv i apeluje na dogovor izme\u0111u Ribolovnog društva i Elektroprivrede. On ukazuje da u propusnom kanalu u kojem se na\u0111e riba ne samo da strada naglim povla\u010denjem vode iz tog kanala, ve\u0107 bukvalno biva samljevena.<\/p>\n Mrdak ka\u017ee da taj obim uništenja ipak još ne prijeti ugro\u017eavanjem pojedinih ribljih vrsta u nikši\u0107kim jezerima Slano i Krupac, ali da to nije opravdanje za pomor.<\/p>\n – Problem je lako rješiv. Ovako, zate\u010dena riba ne samo da strada naglim povla\u010denjem vode iz kanala, ve\u0107 velika koli\u010dina ribe koja turbinama do\u0111e u hidrocentralu se bukvalno melje – ka\u017ee on i pojašnjava da je dovoljno da se na ispusnom kanalu postavi metalni okvir kroz koji bi se pustila lagana struja od 12 volti koja bi onemogu\u0107avala prolazak ribe iz Zete i akumulacionih jezera prema hidrocentrali.<\/p>\n Dovoljna je, pojašnjava Mrdak, jednodnevna baterija da sprije\u010di migraciju ribe, a time i pomor koji nastupa prilikom remonta hidrocentrale. <\/p>\n On napominje da u konkretnom slu\u010daju najviše strada ameri\u010dki somi\u0107 i klijen.<\/p>\n – Radi se o totalnom nemaru i nedostatku volje Elektroprivrede da riješi veoma lako rješiv problem kojim bi prestalo i emitovanje ru\u017ene slike o nama – kategori\u010dan je Mrdak.<\/p>\n On napominje da stradanje \u010dak i tri ili \u010detiri tone ribe nema zna\u010denje ugro\u017eavanja ribljih vrsta na tom prostoru, ali se radi o tome da prva ekološka dr\u017eava svijeta Crna Gora ne smije dopustiti ovakve prizore koji uništavaju njen ekološki imid\u017e.<\/p>\n Sekretara Sportskog ribolovnog društva ”Nikši\u0107” Marjan Mijanovi\u0107 kazao je ju\u010de za Republiku da je rije\u010d o ”pravoj katastrofi, i da je zaista teško utvrditi koliko je ribe uništeno nedavnim isušivanjem zetskog kanala i kompezacionog bazena u Norinu”. <\/p>\n – Sigurno da se radi o nekoliko tona raznovrsne ribe, rije\u010dne i jezerske, raznih veli\u010dina, od riblje mla\u0111i do kilograma te\u017eine. Kolika je pri\u010dinjena šteta u novcu, teško je izra\u010dunati. Poseban problem predstavlja mala grupica nikši\u0107kih „ribolovaca", koji u plasti\u010dnim d\u017eakovima kupe polumrtvu, pa \u010dak i potpuno uginulu ribu. Zašto je koriste to sami Bog zna. SRD ”Nikši\u0107” je svjesno da Elektroprivreda Crne Gore mora da radi i da remonutuje kanale i kompezacione bazene, zato se, ne godinama ve\u0107 decenijama zala\u017eemo za gradnju rešetki na zatvar\u010dnicama Slanog i Krupa\u010dkog jezera. To je sigurno jedini na\u010din da se ovakve situacije više ne ponove – istakao je Mijanovi\u0107.<\/p>\n Iz Elektroprivrede, me\u0111utim, prekju\u010de su saopštili, da oni imaju namjeru da naprave sigurnosne rešetke na zatvar\u010dnicama, kojima bi bio sprije\u010den odliv ribe iz jezera u kanale, ali nijesu saopštili i kada.<\/p>\n – Svakako ne negiramo \u010dinjenicu da je i ove godine došlo do odliva ribe iz akumulacionih jezera Krupac i Slano, ali ne krivicom EPCG, ve\u0107 je to neminovna posljedica tehnološkog procesa pra\u017enjenja akumulacija prilikom godišnjeg remonta. Sve eventualne štete pri\u010dinjene ribljem fondu su minorne u odnosu na korist koju Crnoj Gori donosi rad HE ”Peru\u0107ica” – saopštili su iz EPCG. <\/p>\n