{"id":46725,"date":"2008-08-07T08:19:25","date_gmt":"2008-08-07T08:19:25","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=46725"},"modified":"2008-08-07T08:19:25","modified_gmt":"2008-08-07T08:19:25","slug":"balote-u-sremu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2008\/08\/07\/balote-u-sremu\/","title":{"rendered":"Balote u Sremu"},"content":{"rendered":"

Kad god vozom putujem za Beograd, a rado putujem baš vozom, jer sam nekako naviknut da Beograd po\u010dinje od \u017eelezni\u010dke stanice, uvek pokušavam ponovo videti ono mesto na kojem su Dalmatinci, ili dalmatinski Srbi, onda balotali<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Miljenko Jergovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Roman Jovana Radulovi\u0107a „Od Ognjene do Blage Marije" prvo je fiktivno delo nekoga va\u017enijeg srpskog ili hrvatskog pisca koje se na direktan na\u010din bavi doga\u0111ajima u „Oluji". Ne ulaze\u0107i u Radulovi\u0107eve literarne domašaje, kao ni u njegovo ljudsko i knji\u017eevno poštenje, jer to i nije tema današnje pri\u010de, valja zapaziti kako je jedan od centralnih motiva ove knjige motiv balotanja. Re\u010d je o igri koju u Dalmaciji odvajkada igraju i Hrvati, i Srbi, a igra se drvenim balotama, ili bu\u0107ama, i ima svoja stroga pravila, ritam, strategiju i terminologiju. Radulovi\u0107 se ta\u010dno i \u017eivo prise\u0107a re\u010di koje prate igru, jer je i sam Dalmatinac, ili dalmatinski Srbin, rodom iz Pola\u010de kod Knina. Za Dalmatinca druge vere i fele, za dalmatinskoga Hrvata, ro\u0111enog u susednome selu, sve bi u Radulovi\u0107evom romanu moglo biti krivo, neprijateljsko i strano, osim balotanja. Kroz tu igru, kroz ono što nekome u \u017eivotu zna\u010di, ti ljudi su i danas jedni drugima bli\u017ei nego što su svojim sunarodnicima iz krajeva u kojima se druge igraju igre. Bilo bi dobro, a za nekoga mo\u017eda i lekovito, kada bismo odnose me\u0111u ljudima \u010dija je me\u0111usobna istorija završena „Olujom" mogli ponekad svesti na njihov najmanji me\u0111usobni nazivnik, na balotanje.<\/p>\n

Kada sam u prole\u0107e 1999. prvi put posle rata vozom išao iz Zagreba u Beograd, negde u beskrajnim ravnicama Srema video sam neobi\u010dnu sliku. Izme\u0111u nekakvog strnjišta i malenog naselja zar\u0111alih limenih stra\u0107ara, na stotinak kvadrata utabane i poslaganim kamenjem pa\u017eljivo ogra\u0111ene zemlje, nekoliko starijih muškaraca igrali su na balote. Me\u0111u bezbrojnim tu\u017enim slikama koje sam video šetaju\u0107i s kraja na kraj kompozicije i tra\u017ee\u0107i vagon restorana kojeg nema, ili još pre – gledaju\u0107i bezbrojan svet kako u tišini \u010deka na vizu ispred tadašnje jugoslovenske ambasade na Šalati, usred sveg tog o\u010daja koji se, ipak, zvao normalizacijom odnosa izme\u0111u Srba i Hrvata, najtu\u017enija je bila upravo ta slika ljudi koji balotaju usred ravnoga Srema. Nije bilo nikakve sumnje ni ko su, ni šta su, ni kada su se, kako i zašto tu našli. Tako\u0111e, bilo je više nego o\u010digledno da oni, kad bi bilo po njihovome, najradije ne bi bili tu, nego bi bili tamo odakle su pre koju godinu, mimo vlastite volje i \u017eelje, nepovratno pošli. Šta su radili pre tog, za njih fatalnog i apokalipti\u010dnog petog avgusta 1995, jesu li bili dobre ili loše komšije, jesu li palili i otimali tu\u0111e, ili su \u010duvali ono što su im, prethodno be\u017ee\u0107i, ostavili na poverenje njihovi hrvatski prijatelji, kumovi ili poznanici, ništa od svega toga se, naravno, nije moglo videti kroz prozor voza Zagreb-Beograd na tim zlosre\u0107nim balotašima. Njihove pojedina\u010dne mane i vrline, krivice i zasluge, njihove ljudske biografije, nestale su pred \u010dinjenicom jedne velike kolektivne sudbine. Ti ljudi su u jednome danu od ovakvih i onakvih pojedinaca postali proterani narod, narod na traktorima. Sve što \u0107e oni, kao i njihova hrvatska i bošnja\u010dka bra\u0107a po progonstvu, \u010diniti do kraja svojih \u017eivota bi\u0107e to da ponovo jednom, na svejedno kojoj ta\u010dki zemaljske kugle, steknu pravo da budu pojedinci. Ili još bolje re\u010deno: pravo da budu ljudi.<\/p>\n

Taj komadi\u0107 zemlje na kojem oni igraju na balote, ili balotaju, te je 1999. bio jedina njihova domovina, otad\u017ebina i baština. Svako drugo mesto bilo je privremeni smeštaj. Bogzna odakle su dovukli kamenje kojim su ogradili svoje igralište, ali zašto su se oko toga mu\u010dili i zašto su ga zapravo ogra\u0111ivali? U pokrajini iz koje su proterani zemlja se odvajkada otimala od stene i ogra\u0111ivala kamenjem, da je prva kiša ne raznese. U Sremu je toliko zemlje da je ni biblijski potop ne bi mogao razneti, ali iz perspektive nekoga ko je celoga svog \u017eivota gradio zidove i podzide za svoju zemlju, prirodno je da to \u010dini i kada se na\u0111e tamo gde njegove zemlje više nema i gde tu\u0111u nije potrebno ogra\u0111ivati.<\/p>\n

Kad god vozom putujem za Beograd, a rado putujem baš vozom, jer sam nekako naviknut da Beograd po\u010dinje od \u017eelezni\u010dke stanice, uvek pokušavam ponovo videti ono mesto na kojem su Dalmatinci, ili dalmatinski Srbi, onda balotali. Ili ga ja ne vidim, ili njih više nema. Ho\u0107u da verujem da su se vratili ku\u0107i, ali pre \u0107e biti da ovoga \u010dasa balotaju u nekoj Kanadi, Americi ili na nebeskim poljima. Gde god bili, oni kamenjem ogra\u0111uju i podgra\u0111uju to malo svoje zemlje. Njima se nikada niko ne\u0107e izvinjavati za zlo koje im je u\u010dinjeno. Oni su prestali biti protagonisti vlastite istorije. Za njih bi vredelo imati srca.<\/p>\n

Politika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kad god vozom putujem za Beograd, a rado putujem baš vozom, jer sam nekako naviknut da Beograd po\u010dinje od \u017eelezni\u010dke stanice, uvek pokušavam ponovo videti ono mesto na kojem su Dalmatinci, ili dalmatinski Srbi, onda balotali<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46725","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46725","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46725"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46725\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46725"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46725"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46725"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}