Veoma je teško poboljšati stanje javnog morala, ako se ne uspostavi moralni odnos prema moralnom i drugom zlu \u010dinjenom u prošlosti – prema istoriji javnog nemorala<\/p>\n
Pi\u0161e: Vladimir Gligorov<\/strong><\/em><\/p>\n Zanimljiva se rasprava vodi o tome kakve se promene mogu o\u010dekivati u „Politici" i u „Radioteleviziji Srbije" (RTS), koji je „javni servis". Najnoviji doprinos je pismo novinara javnog servisa Jovanu Babi\u0107u, predsedniku Eti\u010dkog komiteta Republi\u010dke radiodifuzne agencije (RRA), koja je regulatorno telo nadle\u017eno za RTS. Pismo ima povišeni moralni ton i završava se slede\u0107om re\u010denicom: „Vi ste izgubili naše poverenje, gospodine Babi\u0107u, jer RTS, o\u010digledno, vašom voljom, nije više vaša ku\u0107a."<\/p>\n Ta re\u010denica pokre\u0107e tri pitanja. Izme\u0111u koga bi trebalo da postoji odnos poverenja? O kojem je moralnom pitanju ovde re\u010d? I da li bi RTS trebalo da bude ku\u0107a Eti\u010dkog komiteta regulatorne agencije ili njegovog predsednika?<\/p>\n Pitanje poverenja. Ono nije irelevantno, ali upravo u suprotnom smeru. Veoma je va\u017eno da li regulatorna agencija ima poverenja u „javni servis" ili neko drugo preduze\u0107e koje je u njegovoj nadle\u017enosti. Ovo zato što postoji asimetrija u informacijama. RTS, ili bilo koje drugo preduze\u0107e ili ustanova koji se regulišu, poseduje informacije o sebi i svom poslovanju koje nisu neposredno dostupne drugima, u ovom slu\u010daju Agenciji. Usled toga, veoma je va\u017eno da li Agencija ima poverenja u RTS. Obratno, da li RTS ima poverenja u Agenciju, neva\u017eno je, jer bi Agencija trebalo da donosi odluke na potpuno formalizovan na\u010din. RTS nema potrebe da prikuplja informacije o radu Agencije i da ima ili nema poverenja u njen rad, u rad njenog Eti\u010dkog komiteta ili u pojedine \u010dlanove ovih tela, bilo da je re\u010d o predsedniku ili \u010dlanu. Ukoliko su prekršena neka formalna pravila, potrebno je potra\u017eiti pravnu zaštitu.<\/p>\n To je dovoljno o poverenju u ovom kontekstu. No, kako je RTS pokrenula pitanje poverenja, na mestu je da se razmotri šta je RTS u\u010dinila da bi bilo ko imao poverenja u taj javni servis? Kada se zna \u010demu je RTS sve slu\u017eila u poslednjih dvadesetak godina, ima mnogo ljudi koji nemaju apsolutno nikakvo poverenje u RTS jednostavno zato što se ni na koji na\u010din nije odnela prema svima onima kojima je nanela zlo. RTS je pozivala na rat, na lin\u010d, sprovodila \u010distke nepodobnih novinara i drugih zaposlenih i tako redom. Da bi RTS stekla poverenje bilo koga, potrebno je da se na neki na\u010din prema tome odredi. Za sada nije prime\u0107eno da u tom javnom servisu uopšte postoji svest o tome koliko je zla RTS naneo javnom interesu pored nemerljivog zla nanetog pojedincima, porodicama i \u010ditavim zajednicama. <\/p>\n Isto va\u017ei i za „Politiku". Sasvim je razumljivo kada protesti iz tih ku\u0107a, posebno kada dolaze od njihovih upravnih i drugih odbora ili od njihovih direktora i urednika, ne izazivaju izlive solidarnosti. Javnost u sve njih nema poverenja. Šta je svim tim ljudima stajalo na putu da se upitaju da li oni imaju neku obavezu prema toj javnosti kada je re\u010d o negativnom kapitalu, da ga tako nazovem, koji su te ustanove, kojima oni rukovode, nagomilale svih ovih godina? Isto pitanje \u0107e stajati i pred onima koji sada zauzimaju njihova mesta ili \u0107e ih zauzeti sutra. Vide\u0107emo šta \u0107e ta\u010dno u\u010diniti da bi se povratilo poverenje u te dve ku\u0107e, ali pozivanje na moralnu osudu njegovog regulatora nije na\u010din podizanja poverenja u RTS.<\/p>\n Moralno pravo. To, naravno, ne zna\u010di da RTS ili bilo ko drugi nema pravo da tra\u017ei moralnu zadovoljštinu. Upravo je u okolnostima kada se na moralna prava pozivaju oni koji nisu mnogo marili za moralna prava drugih, dakle upravo je tada \u010das da se ponovi kako su moralna prava neotu\u0111iva. Jedini na\u010din da se o\u010duva snaga morala, da se odbrani javni moral, da se tako izrazim, jeste da se dovoljno mnogo ljudi pridr\u017eava moralnih na\u010dela. U tom smislu, sasvim je na mestu tra\u017eiti i o\u010dekivati moralnu soildarnost. U vreme kada su, recimo, novinari i urednici „Politike" i RTS mogli da izraze moralnu solidarnost sa mnogima koji su bili njihove ili \u017ertve vlasti, oni to nisu u\u010dinili nego su dodavali, kako se to na engleskom ka\u017ee, „insult to injury" (kinjili su \u017ertve). Ne samo krajem osamdestih godina prošloga veka i ne samo u prvoj polovini devedestih godina, nego i kasnije. Znam iz li\u010dnog isukustva šta prakti\u010dno zna\u010di poziv na lin\u010d sa ekrana RTS, i šta zna\u010di širenje la\u017ei u napisima u „Politici". Ali to ne zna\u010di da bi trebalo ograni\u010diti slobodu govora ili da prestaju moralne obaveze prema ljudima koji rade u ili za te dve ku\u0107e, uostalom kao i za sve druge, kogod da su ili štagod da rade. Izuzetno je va\u017eno razumeti da se moralna prava ne sti\u010du i ne gube; ona su, kao i ljudska prava, neotu\u0111iva.<\/p>\n O kojem je, me\u0111utim, moralnom problemu re\u010d u, na primer, obra\u0107anju javnog servisa Eti\u010dkom komitetu? I šta je eti\u010dki sadr\u017eaj odgovora tog komiteta? Pitanja postavljena Eti\u010dkom komitetu su u vezi sa \u010dinjenicom da li je RRA ispunila formalne uslove kada je donela odre\u0111ene odluke. Odgovor Komiteta jeste da je RRA du\u017ena da vodi ra\u010duna o nezavisnosti RTS, a to zna\u010di da li se RTS finansira u dovoljnoj meri iz pretplate. Iz toga, valjalo bi razumeti, sledi i odgovornost onih koji rade u RTS ili njime rukovode, na jedan ili drugi na\u010din. Komitet se, dakle, poziva na du\u017enost, ali to nije moralna ve\u0107, po prirodi stvari, zakonska du\u017enost regulatorne agencije. Mo\u017ee RTS da smatra da mu je naneta nepravda, ali ovde nije re\u010d o moralnoj nepravdi.<\/p>\n Naša i vaša ku\u0107a. Budu\u0107i da ne postoji o\u010digledan moralni problem, RTS ga nazire u tome što se Eti\u010dki komitet ponaša kao da RTS nije njegova ku\u0107a. Ovo je ozbiljno nerazumevanje kako uloge regulatornih tela, tako i eti\u010dkih ocena. RTS i RRA mogu da uspostave odnos poverenja ili bilo koji drugi odnos, ali RRA je rugulator javnog servisa – tu se ne mo\u017ee uspostavi odnos bilo kakve posebne bliskosti. Još preciznije, odnos je takav da se RRA stara o javnom interesu, a RTS o svom. To je uloga regulatornih tela. Recimo, da uzmem primer iz druge oblasti, antimonopolska komisija vodi ra\u010duna o interesima potroša\u0107a, a ne o interesu, recimo „Delte", jer se o njemu stara sama „Delta". Budu\u0107i da izme\u0111u interesa potroša\u0107a i monopola mo\u017ee da postoji sukob, uspostavlja se regulatorno telo. Isto va\u017ei i za javni servis, dakle za RTS. Kada bi, kojim slu\u010dajem, RRA tretirao RTS kao „svoju ku\u0107u", to bi ve\u0107 predstavljalo, u najmanju ruku, eti\u010dki prekršaj.<\/p>\n Kao što bi i Eti\u010dki komitet postupio u neskladu za zahtevima etike ukoliko ne bi bio nepristrasan u odnosu na prigovore bilo odakle da oni dolaze. Moralna prava ne samo da su neotu\u0111iva, nego su i jednaka. Svi imaju ista moralna prava. Tako da eti\u010dki komitet mora da ceni te\u017einu moralnih argumenata, a ne da li oni dolaze iz njihove ili ne\u010dije tu\u0111e ku\u0107e. Nije Eti\u010dki komitet tu da štiti RTS, ve\u0107 da se stara o tome da se ne krše pravila morala.<\/p>\n Ove rasprave oko RTS i „Politike" od zna\u010daja su, kao i mnogo zna\u010dajnija rasprava o „pomirenju", po tome što omogu\u0107avaju da se sagleda priroda moralnih prava, ali i da se vidi da je veoma teško poboljšati stanje javnog morala (a u slu\u010daju pomirenja \u010dak i stanje javne bezbednosti) ako se ne uspostavi moralni odnos prema moralnom i drugom zlu \u010dinjenom u prošlosti – prema istoriji javnog nemorala.<\/p>\n