U strašna vremena sa\u010duvao je De\u010dane, svojom ih dobrotom \u010dine\u0107i Visokima. Ili je dobrota, i onda u Kninu, ve\u0107 bila njegovo monaštvo<\/p>\n
Pi\u0161e: Miljenko Jergovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Avgusta 1984. moralo se u vojsku. Mene je najpre slalo na Lastovo, a nakon sedam dana na obuku u Knin, u Severnu kasarnu, u kojoj se, kako mi se \u010dinilo, naguralo pola Jugoslavije, i to one divljije, bu\u010dnije, fizi\u010dki ja\u010de i izdr\u017eljivije. A ja kao da sam se nekom greškom zatekao me\u0111u tim terminatorima i supermenima. Na jutarnjem tr\u010danju oko poligona uvek sam bio zadnji, lipsao bih ve\u0107 nakon petsto metara, pa bi me trebalo \u010dekati. A na isprobavanju gas-maski, kada nas je vodnik Kova\u010devi\u0107 poslao u neku vrta\u010du i bacio za nama dimnu bombu, mene je uhvatila panika, skinuo sam masku i krenuo be\u017eati glavom bez obzira, da su me trojica morala loviti. Onda, kako imam poveliku glavu, šlem mi je na prvoj smotri stajao navrh glave, i kad je kapetan Vuki\u0107evi\u0107, misle\u0107i da nisam skinuo kapu pre nego što sam stavio šlem, dreknuo: „Vojni\u010de, šta ti je to ispod šlema!", ja sam skrušeno odgovorio: „Glava, dru\u017ee kapetane!". Elem, ispalo je kako \u0107u baš ja biti onaj na \u010diji \u0107e ra\u010dun pri\u010dati najsmešnije šale.<\/p>\n Gadno je u toj vojsci bilo gradskoj deci, nenaviknutoj na sve što se u muškome \u017eivotu smatra normalnim: eto, recimo, bu\u0111enje u pet, pa marš od kojih tridesetak kilometara, uglavnom uzbrdo, ga\u0111anje bojevom municijom, a zatim povratak u kasarnu i igranje košarke u slobodnom vremenu. Još bi se to nekako i izdr\u017ealo da i desetarima i vodnicima, a i strašnome kapetanu Vuki\u0107evi\u0107u, nije savršeno jasno da je u tvojoj glavi jedan \u017eilavi unutrašnji neprijatelj, koji im se ruga i kada je tebi najte\u017ee, i koji ti ne da da veruješ u ono u što veruju oni.<\/p>\n Sre\u0107om, u vojsci nikada nisi sam, pa je tako u jedinici bio i jedan Trebinjac, povisok de\u010dko, još smotaniji od mene, a pri tom i socijalno sasvim neadekvatan. Pristojan i fin, poput d\u017eentlmena u britanskim komedijama, on niti je psovao, niti je u\u010destvovao u onim muškim ceremonijalima inicijacije, koji meni nisu loše išli, jer sam barem na jeziku bio dovoljno brz, a sarajevsko me je odrastanje ispunilo onim otrovom od kojega se, po potrebi, stvara i bezazleni humor i na\u010din da se od sebe ili od drugih napravi budala. Draganu Janji\u0107u, tako se Trebinjac zvao, do takvih stvari nije bilo stalo. U slobodno je vreme \u010ditao svoje knjige, ili bismo, uz sendvi\u010de sa ajvarom i presovanom šunkom, nas dvojica pri\u010dali o \u017eivotu i o literaturi, dok je ostatak vojske igrao basket ili odlazio u grad. Napri\u010dali smo se u tih šest meseci, pre nego što je mene vratilo na Lastovo, a njega na Vis, toliko da i ne znam s kime sam se više narazgovorio o onome \u010dime \u0107u se, na kraju krajeva, u \u017eivotu i baviti. U duhovnom smislu Dragan Janji\u0107 bio je moj bliski srodnik, jedan od onih ljudi koji razumeju što ti svaka re\u010d zna\u010di i pre nego što je izgovoriš.<\/p>\n Nakon vojske \u010duli smo se još dva-tri puta, ali kako ne znam razgovarati telefonom, nisam se baš nešto ni trudio. Kada je po\u010deo rat, i kada bi na radiju spomenuli Trebinje, uvijek bih se Dragana setio, da mu ljudi nisu u\u010dinili neko zlo. Znao sam, a to nije lako znati, da se on nije prozlio. Prošao je rat, a o njemu i dalje ni glasa. Onda se, krajem 1998, po srpskim i zapadnim medijima pro\u010dulo za neobi\u010dnog kalu\u0111era iz Visokih De\u010dana, oca Savu, koji je, usprkos strašnome vremenu i usijanim glavama, pokušavao što licem u lice, a što uz pomo\u0107 Interneta, ljude dozvati pameti, da ne \u010dine zlo jedni drugima. A još kasnije, kada su se sva zla podoga\u0111ala, zagreba\u010dki je „Vjesnik" objavio intervju sa njim. Nije bilo fotografije, ali sam ve\u0107 dobro znao šta je i ko je meni otac Sava. Obi\u010dno se smatra kako se neki veliki prevrat i lom u \u010doveku desi pre nego što se zamonaši ili zaredi. Zaista, ništa monaško nije bilo u Draganu Janji\u0107u, dok smo u Kninu raspravljali o \u017eivotu i o poeziji. Osim te sasvim izuzetne dobrote. U prole\u0107e 1999. otac Sava je spasavao jedne ljude, da bi ve\u0107 nakon nekoliko meseci spasavao druge ljude. Ne zna se, zapravo, koliko ih je spasao. Kao što se ne zna ni koliko ih je, vlastitim primerom, spasao da ne postanu zlo\u010dinci. Mogli su ubijati i paliti, a zbog njega, eto, nisu. U strašna vremena sa\u010duvao je De\u010dane, svojom ih dobrotom \u010dine\u0107i Visokima. Ili je dobrota, i onda u Kninu, ve\u0107 bila njegovo monaštvo.<\/p>\n