Koliko su korumpirane vlasti u Srbiji i Crnoj Gori – tema je najnovijeg Mosta RSE. O tome govore dve li\u010dnosti koje ve\u0107 godinama upozoravaju na spregu vlasti i tajkuna u svojim dr\u017eavama i koje hrabro govore o korupcionaškim aferama. <\/p>\n
Pi\u0161e: Omer Karabeg<\/strong><\/em><\/p>\n Sagovornice Mosta su Vanja \u010calovi\u0107, direktorica Mre\u017ee za afirmaciju nevladinog sektora u Crnoj Gori i Verica Bara\u0107, predsednica Saveta Srbije za borbu protiv korupcije. Bilo je re\u010di o tome zašto je privatizacija najunosniji biznis, kako se izmenom urbanisti\u010dkih planova tajkunima omogu\u0107uje da zgr\u0107u milione, o la\u017enom sitomaštvu funkcionera, o najve\u0107im korupcionaškim aferama u Srbiji i Crnoj Gori, kao i o tome zašto gra\u0111ani u Srbiji i Crnoj Gori uporno glasaju za iste ljude za koje znaju da su korumpirani. <\/p>\n Omer Karabeg<\/strong>: Gospo\u0111o Bara\u0107, vi ste nedavno izjavili da mo\u0107ne politi\u010dke partije u Srbiji zastupaju privatne interese tajkuna i monopolista, a ne opšte interese. Šta pod tim podrazumevate? <\/p>\n Verica Bara\u0107<\/strong>: To se najbolje vidi na primeru finansiranja politi\u010dkih stranaka. U Srbiji se ne zna ko finansira politi\u010dke stranke i njihove skupe kampanje. Finasijeri se mogu naslutiti tek kada se u parlamentu donese neki zakon koji je u interese odre\u0111ene poslovne grupe, ili kada usledi prodaja velikih dr\u017eavnih preduze\u0107a kao što su C market ili Luka Beograd. Tada postaje jasno na koji na\u010din politi\u010dke stranke name\u0107u privatne interese tajkuna kao opšte interese. <\/p>\n Vanja \u010calovi\u0107<\/strong>: Mi u Crnoj Gori imamo vrlo sli\u010dnu situaciju sa finansiranjem politi\u010dkih partija. Postoji nekakava regulativa, me\u0111utim, to je toliko ispod od standarda u evropskim zemljama da je prakti\u010dno nemogu\u0107e dohi do informacija o tome kako se finasiraju politi\u010dke partije. Na takav model finasiranja, na\u017ealost, pristaju i opozicione politi\u010dke partije, pa se ispostavlja da niko nema \u010diste ra\u010dune. Što se ti\u010de toga kako vlast izlazi u susret interesima pojedinih poslovnih lobija, naveš\u0107u vam jedan primjer. Nedavno je, nakon javne rasprave, usvojen prostorni plan Crne Gore do 2020. godine. Tokom javne rasprave nije bilo govora o tome da \u0107e se promijeniti namjena zemljišta koje pripada ulcinjskoj Solani. Me\u0111utim, nakon što je plan usvojen jednim potezom pera 15 kvadratnih kilometara zemljišta na kome se nalazi Solana, a \u010diji je vlasnik poznati crnogorski tajkun Vesko Barovi\u0107, preimenovano je iz industrijske u turisti\u010dku i gra\u0111evinsku zonu. Tako da je gospodin Barovi\u0107, koji je kupovao akcije Solane po cijeni od 30 centi, preko no\u0107i zaradio milione, jer sada kvadratni metar zemljišta Solane košta izme\u0111u 100 i 200 eura. Najtu\u017enije je što nema nikakve javne reakcije kada se doga\u0111aju takvi slu\u010dajevi, sve se vrlo brzo zataška. <\/p>\n Omer Karabeg<\/strong>: Gospo\u0111o Bara\u0107, ima li slu\u010dajeva u Srbiji da, recimo, neko kupi zemljište takore\u0107i za bagatelu, a onda se preko no\u0107i to zemljište proglasi za gra\u0111evinsko, pa kupac zaradi milione. <\/p>\n Verica Bara\u0107<\/strong>: Dobar primer za to je Luka Beograd koju su kupili Miroslav Miškovi\u0107 i Milan Beko, ustvari neka strana firma iza koje stoje ova dvojica tajkuna. \u010cim su oni kupili Luku Beograd, krenuo je postupak izmene generalnog urbanisti\u010dkog plana Beograda donetog pre tri godine kojim je bilo predvi\u0111eno da Luka Beograd slede\u0107ih dvadeset godina ostaje na istoj lokaciji. Sada se rade studije da se Luka Beograd premesti na suprotn obalu. To je samo jedan od primera koji pokazuje kako se dobar deo privatizacije u Srbiji prakti\u010dno svodi na jeftino kupovanje nekretnina. Uništavaju se preduze\u0107a, ljudi ostaju bez posla samo da bi se tajkunima omogu\u0107ilo da za bagatelu do\u0111u do nekretnina. <\/p>\n Omer Karabeg<\/strong>: Da li je prodaja dr\u017eavnih preduze\u0107a bila glavni izvor boga\u0107enja sadašnjih tajkuna i visokih funkcionera u Crnoj Gori, gospo\u0111o \u010calovi\u0107? <\/p>\n Vanja \u010calovi\u0107<\/strong>: Sam proces privatizacije u Crnoj Gori regulisan je na jedan vrlo specifi\u010dan na\u010din, Postoji Savjet za privatizaciju koga \u010dine \u010dlanovi vlade koji nadziru svoj sopstveni rad tako što podnose sami sebi izvještaje o svom radu, pri \u010demu je predsjednik Savjeta za privatizaciju do nedavno bio predsjednik vlade, a sada je to njen potpredsjednik. Javnost ne mo\u017ee do\u0107i do osnovnih informacija vezanih za proces privatizacije. Naprimjer, ne mo\u017eete dobiti podatak ko su \u010dlanovi tenderskih komisija koji pregovaraju o privatizaciji pojedinih preduze\u0107a. Ti se podaci ili proglašavaju tajnim ili vlast ula\u017ee ogromne napore da onemogu\u0107i pristup takvim informacijama. Na osnovu onoga što ponekad procuri i javnost zna se da postoje dvije vrste kupaca. S jedne strane pojavljuju se takozvane off shore kompanije \u010diji su vlasnici nepoznati, ne zna se da li su to stranci ili ljudi iz Crne Gore. Druga vrsta kupaca su ljudi, dobro poznati u Crnoj Gori, koji su u prvim godinama naše beskona\u010dne tranzicije uspjeli da se probiju u prvi plan, kao što je, recimo, gospodin Brkovi\u0107 koji je sa svojom kompanijom Vektra upravljao Kombinatom aluminijuma i zaradio desetine miliona, a onda Kombinat ostavio u ogromnim dugovima. Ili ve\u0107 spominuti gospodin Vesko Barovi\u0107, koji je tra\u017een od italijanskog tu\u017eilaštva zbog optu\u017ebe da je uklju\u010den u organizovani kriminal. Te dvije grupe investitora budzašto postaju vlasnici ogromnih preduze\u0107a. Kupili su glavne nacionalne lokomotive razvoja, pa postoji opasnost da zahvaljuju\u0107i svom monopolskom polo\u017eaju zarobe našu ekonomiju. Crna Gora \u0107e do\u0107i u situaciju da oni imaju presudan uticaj na politiku, jer \u0107e odluke donositi onaj ko posjeduje preko 50 posto nacionalne ekonomije. Da li \u0107e to biti ruski tajkun Oleg Deripaska, ili neki Crnogorac koji je iznio novac u Rusiju ili negdje drugdje u periodu kada su se vodili ratovi na ovoj teritoriji, nije bitno, sudbina zemlje \u0107e zavisiti od njihovih odluka. <\/p>\n Omer Karabeg<\/strong>: Gospo\u0111o Bara\u0107, rekli ste da vrhovi vlasti omogu\u0107uju pojedincima da za bagatelu do\u0111u do javnih preduze\u0107a. Šta oni dobijaju za uzvrat? Zašto to oni njima \u010dine? Da li i oni dobivaju deo tog kola\u010da? <\/p>\n Verica Bara\u0107<\/strong>: Pa njihovi interesi su jasni – i jednih i drugih. U Srbiju su 5. oktobar najspremnije do\u010dekali oni koji su se obogatili uz pomo\u0107 Miloševi\u0107evog re\u017eima. Oni su finasirali i vlast i takozvanu demokratske opoziciju. U Srbiji nije bilo nikakvog pravog diskontinuiteta sa re\u017eimom Slobodana Miloševi\u0107a – nema nikakve odgovornosti za zlo\u010dine i plja\u010dku prethodnog re\u017eima, nisu otvoreni tajni dosijei, tajne slu\u017ebe nisu pod civilnom kontrolom. Oni koji su se obogatili u Miloševi\u0107evo vreme imali su podršku i re\u017eima i tajnih slu\u017ebi. O\u010digledno je da je imaju i danas. <\/p>\n Omer Karabeg<\/strong>: Gospo\u0111o \u010calovi\u0107, da li su visoki funkcioneri u Crnoj Gori bogati ljudi? <\/p>\n Vanja \u010calovi\u0107<\/strong>: Prema podacima o prihodima i imovini koje su naši funkcioneri obavezni da dostave Komisiji za utvr\u0111ivanje konflikta interesa oni uglavnom \u017eive u siromaštvu. Neki od njih \u010dak i u ekstremnom siromaštvu, jer, kad plate ra\u010dune za struju, vodu i ostale komunalije, bukvalno ne mogu da prehrane svoju porodicu. U Crnoj Gori je sasvim normalno da predsjednik vlade ka\u017ee da nema nikakvu ušte\u0111evinu, da nema automobil, da ima stan \u010diju je polovinu dobio od brata, a onda kada napusti funkciju o\u0111ednom postane jedan od najve\u0107ih akcionara jedne naglo vrlo uspješne banke u Crnoj Gori ili otvori privatni univerzitet i niz drugih kompanija. To prolazi gotovo bez reakcije u javnosti, ne postoji pritisak da naši funkcioneri objasne kako to da njihov stil \u017eivota potpuno odudara od zvani\u010dnih podatka o njihovom imovinskom stanju prema kojima oni \u017eive gotovo na ivici siromaštva. <\/p>\n Omer Karabeg<\/strong>: Zna\u010di, crnogorski funkcioneri su na papiru jako, jako siromašni, a u stvarnosti jako, jako bogati? <\/p>\n Vanja \u010calovi\u0107<\/strong>: Ono što je vrlo specifi\u010dno za njih je da nakon što napuste javnu funkciju naglo postaju nevjerovatni bogataši, kao što je slu\u010daj sa gospodinom \u0110ukanovi\u0107em, koji je kad je napustio premijersku funkciju i po\u010deo da se bavi biznisom postao je jedan od glavnih preduzetnika. On je objasnio da je za svoj biznis uspio da obezbijedi kredit od neke nepoznate banke sa sjedištem u Londonu. Sli\u010dna je situacija i sa gospodinom Marovi\u0107em koji se \u010dak i nakon silaska sa funkcije predstavljao kao predstavnik vlade Crne Gore i u njeno ime zaklju\u010divao sporazume sa kompanijama sa kojima je kasnije gradio po crnogroskom primorju. <\/p>\n Omer Karabeg<\/strong>: Gospo\u0111o Bara\u0107, da li su visoki funkcioneri u Srbiji bogati ljudi? <\/p>\n Verica Bara\u0107<\/strong>: Kod nas se to ne zna zato što njihove imovinske karte nisu dostupne javnosti. U predizbornim kampanjama oni pribegavaju trikovima da poka\u017eu kako su jako siromašni, pa je poznat primer ministra Dinki\u0107a koji je novinare zvao ku\u0107i, u goste, da im poka\u017ee kako jako skromno \u017eivi. Ispalo je da \u010dak nema ni dovoljno šoljica za kafu, pa su se novinari šalili kako su oni bogatiji od ministra \u010dije ime je vezano za nekoliko krupnih finansijskih skandala. Ovi naši funkcioneri su dugo na vlasti. Oni ne napuštaju vlast da bi otišli u privatni biznis. O\u010digledno je da postoje povezane grupe tajkuna i politi\u010dara koje rade zajedno. \u010ciji je to novac, kako se iznosi ili unosi u dr\u017eavu, to je potpuna nepoznanica, jer u Srbiji ne postoji sistem kontrole porekla novca. Mo\u017eemo samo da naslu\u0107ujemo, ali do podataka ne mo\u017eemo do\u0107i. <\/p>\n Omer Karabeg<\/strong>: Gospo\u0111o \u010calovi\u0107, koja je po vama bila najve\u0107a koprupcionaška afera u Crnoj Gori? <\/p>\n Vanja \u010calovi\u0107<\/strong>: Mislim da je privatizacija Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP) bio jedan od najpogubnijih poslova za Crnu Goru i za razvoj crnogorske ekonomije uopšte. Proces privatizacije Kombinata bio je zaista apsurdan jer isti \u010dovjek koji je bio predsjednik tenderske komisije i koji pregovarao o njegovoj privatizaciji, a to je bio potpredsjednik vlade gospodin Branimir Gvozdenovi\u0107, bio je u isto vrijeme i predsjednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore. Zašto je to apsurd? Zato što je klju\u010dno je pitanje prilikom pregovora o privatizaciji bila cijena struje koju \u0107e da pla\u0107a Kombinat Elektroprivredi Crne Gore. Vlasnik Kombinata je tra\u017eio ni\u017eu cijenu struje koja mu obezbije\u0111uje ve\u0107i profit, dok je Elektroprivreda Crne Gore tra\u017eila realnu, višu cijenu. Gospodin Branimir Gvozdenovi\u0107 je kao predsjednik tenderske komisije prihvatio ni\u017eu cijenu, onda je taj prijedlog proslijedio Odboru direktora Elektroprivrede koji je pod njegovim predsjedništvom prihvatio tu ni\u017eu, nerealnu cijenu, a onda je kao predsjednik tenderske komisije i kao predsjednik Odbora direktora Elektroprivrede obavijestio vladu, to jeste sebe kao resornog potpredsjednika, da je uspio posti\u0107i dogovor. I mi smo kao dr\u017eava stavljeni u situaciju da zarad pove\u0107anja profita vlasnika Kombinata aluminijuma moramo da uvozimo ogromne koli\u010dine elektri\u010dne energije za potrebe stanovništva i male privrede, što ima katastrofalne posljedice po crnogorsku privredu.<\/p>\n Omer Karabeg<\/strong>: Gospo\u0111o Bara\u0107, koja je najve\u0107a korupcionaška afera u Srbiji?<\/p>\n Verica Bara\u0107<\/strong>: Teško je to re\u0107i zbog toga što se \u010ditav proces tranzicije i privatizacije planira i sprovodi kao korupcionaški proces. To je pre svega omogu\u0107io zakon o privatizaciji koji je, sli\u010dno kao u Crnoj Gori, jednoj grupi ljudi omogu\u0107io da privatizaciju u Srbiji obavljaju kao svoj privatni posao. I pošto nema nikakvog sankcionisanja sistemske korupcije, onda vlast, da bi zamazala o\u010di nezadovoljnim gra\u0111anima, otkriva drumsku mafiju, prosvetnu mafiju, ste\u010dajnu mafiju i vrši spektakularna hapšenja. Hapsi se predsednik Trgovinskog suda kao da re\u010d i serijskom ubici, hapsi se Dragan \u0110aji\u0107 kao najgori kriminalac, a sve to, naravno, nema veze sa pravom, suštinskom borbom protiv korupcije. <\/p>\n Vanja \u010calovi\u0107<\/strong>: Mi još uvijek nismo ušli u fazu spektakularnih hapšenja, ali imamo situaciju da se pod plaštom borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala policiji daju neka nova ovlaš\u0107enja ili donose zakoni kojima se krše prava gra\u0111ana. Tako je uprava policije potpisala sporazum sa M-TEL-om, jednom od telekomunikacionih kompanija u Crnoj Gori, koji je proglasila tajnim, a koji joj omogu\u0107uje direktan pristup bazama podataka telekomunikacionih provajdera, iako Evropski sud za ljudska prava u nizu svojih presuda daje do znanja se da pristup bazama podataka, odnosno listinzima, tretira na isti na\u010din kao i prisluškivanje telefona. <\/p>\n Omer Karabeg<\/strong>: Gra\u0111ani se stalno \u017eale da su politi\u010dari korupirani, a uporno glasaju za one iste ljude koje smatraju korumpiranim. Kako to tuma\u010dite? <\/p>\n Verica Bara\u0107<\/strong>: Nemaju izbora. Korupcija je nešto što je u Srbiji blokiralo \u017eivot. Ja \u010desto navodim jedan primer koji to vrlo dobro ilustruje. Na nedavnim predsedni\u010dkim izborima, u selu gde bivši ministar i predsedni\u010dki kandidat Velimir Ili\u0107 pravi kliniku za srce, 90 posto gra\u0111ana je glasalo za njega. Ja poti\u010dem iz tog kraja i znam da ti ljudi vrlo dobro poznaju Velimira Ili\u0107a. Oni znaju da sve što on izjavi nije ta\u010dno. Znaju da pre 10 godina nije ništa imao, znaju da nije ta\u010dno da je zemljište na kome \u017eeli da pravi kliniku nasledio, jer znaju od koga ga je kupio. Me\u0111utim, njima je potrebno da se popravi put \u010ca\u010dak-Kraljevo, da se izgradi akumulacija iz koje \u0107e dobijati vodu, da dobiju telefone, a to im lokalna vlast u redovnoj proceduri nikada ne\u0107e obezbediti. Oni \u0107e sve to dobiti samo ukoliko gospodin Ili\u0107 ostane na vlasti i završi svoju kliniku za srce. I niko me ne\u0107e u ubediti da u jednoj korupcijom zarobljenoj dr\u017eavi gra\u0111ani ne moraju da se ponašaju na taj na\u010din. <\/p>\n Vanja \u010calovi\u0107<\/strong>: Vrlo teško mo\u017eete da o\u010dekujete od gra\u0111anina koji ne mo\u017ee da obezbijedi egzistenciju sebi i svojoj porodici da donosi nezavisne politi\u010dke odluke. U Crnoj Gori 30 posto gra\u0111ana \u017eivi ispod granice siromaštva i prima neku vrstu socijalne pomo\u0107i, veliki broj ljudi radi u administraciji i njihova egzistencija zavisi od mo\u0107nika koji su na vlasti i veliki broj malih i srednjih preduze\u0107a u kojima ima dosta zaposlenih nalazi se pod direktnim udarom razli\u010ditih dr\u017eavnih inspekcija, poreskih slu\u017ebi i drugih organa kojima se dr\u017eava slu\u017ei kao nekom vrstom prinude. U takvoj situaciji, kada imate aposolutnu ekonomsku zavisnost ogromnog broja ljudi od partije na vlasti, razumljivo je što se bira\u010di tako ponašaju i stalno biraju iste ljude. Nekada i samim gra\u0111anima odgovara kršenje zakona. Recimo, kompletna Budva je bespravno gradila pred izbore zato što se znalo da se nikom ne\u0107e rušiti. Neko je dogradio jedan sprat da bi mogao da zaradi malo više u toku ljetne sezone od izdavanja soba turistima, a neko je, bogami, po\u010deo izgradnju 95.000 kvadratnih metara koja \u0107e doneti milionske profite. E, taj neko mo\u017ee da bude gospodin Svetozar Marovi\u0107 i kompanije koje su s njim povezane. Zakon je, me\u0111utim, prekšio i onaj ko je bespravno izgradio 10, 20, 30 ili 50 kvadrata, kao i onaj ko je zapo\u010deo izgradnju 95.000 kvadrata, pa su i jedni i drugi u\u010desici u nezakonitom ponašanju. Ako se zakon po\u010dne primejenjivati na udaru \u0107e se na\u0107i i jedni i drugi, pa zato i onome koji je bespravno napravio 10 kvadrata odgovara da se nastavi kontinuitet ove vlasti. <\/p>\n Omer Karabeg<\/strong>: Gospo\u0111o Bara\u0107, mislite li da \u0107e Srbija sa tolikim stepenom korupcije mo\u0107i da u\u0111e u Evropsku uniju? <\/p>\n Verica Bara\u0107<\/strong>: Veoma teško. Sistemska korupcija koja vlada u Srbiji ne dozvoljava da se izgrade institucije koje \u0107e garantovati primenu zakona, tako da mislim da \u0107e naš put u Evropsku uniju trajati mnogo du\u017ee. Brzo pribli\u017eavanje Evropi ne odgovara tajkunima jer u Srbiji još nije sve privatizovano na korupcionaški na\u010din kako se to sada \u010dini. Ostalo je još dosta javnih preduze\u0107a, ima još mnogo zemljišta koje tajkuni treba da kupe za jeftine pare. Sve dok se to ne obavi, ne\u0107e biti ozbiljnih namera da se br\u017ee krene ka Evropskoj uniji.<\/p>\n Vanja \u010calovi\u0107<\/strong>: Plašim se da vladaju\u0107e strukture Crne Gore ne \u017eele da prihvate principe koji vladaju u zemljama Evropske unije jer bi time smanjili mogu\u0107nost za malverzacije, ukinuli sebi neke beneficije i onemogu\u0107ili one koji su u sprezi sa njima da nastave s boga\u0107enjem. Sa druge strane, bojim se da se i Evropska unija \u010desto pravi kompromise. Primjeri Rumunije i Bugarske, koje se i nakon prijema u Evropsku uniju suo\u010davaju sa korupcijom, mogu našim politi\u010darima poslu\u017eiti kao dobar argumenat da nastave da rade na onaj na\u010din kako su to \u010dinili svih ovih godina. Naveš\u0107u jedan karakteristi\u010dan primjer. Dok Evropska komisija tvrdi da su korupcija i organizovani kriminal klju\u010dni problem u Crnoj Gori, da je korupcija sistemska pojava, da je kreirana od strane sistema i da na najvišem novou vlasti nema politi\u010dke volje da se nešto u\u010dini na njenom elimisanju, u isto vrijeme, svega nekoliko dana pred predsjedni\u010dke izbore, gospodin Javier Solana prima Filipa Vujanovi\u0107a, predsjedni\u010dkog kandidata vladaju\u0107e stranke koja je odgovorna za takvo stanje. Nakon takvih postupaka zaista ne znam da li \u0107e se od nas u procesu pristupanja Evropskoj uniji tra\u017eiti stvarni rezultati u borbi protiv korupcije ili samo forma kao što je to bio slu\u010daj sa Rumunijom i Bugarskom.<\/p>\n