Rade\u0107i eksperimente sa mati\u010dnim \u0107elijama iz embriona, koje su mati\u010dne \u0107elije najve\u0107eg potencijala, dr Stojkovi\u0107 ih je "naterao" da proizvode krv<\/p>\n
Pi\u0161e: Ve\u010derne novosti<\/strong><\/em><\/p>\n \u010cuveni doktor Miodrag Stojkovi\u0107 došao je do još jednog senzacionalnog nau\u010dnog otkri\u0107a – uspeo je da napravi laboratorijsku krv! To bi u budu\u0107nosti mogao da bude veliki korak u le\u010denju mnogih bolesti, uklju\u010duju\u0107i i leukemiju. Njegov najnoviji rad objavljen je pre dva dana u elitnom nau\u010dnom \u010dasopisu "Stem cel".<\/p>\n Rade\u0107i eksperimente sa mati\u010dnim \u0107elijama iz embriona, koje su mati\u010dne \u0107elije najve\u0107eg potencijala, dr Stojkovi\u0107 ih je "naterao" da proizvode krv. Izdvajanje krvnih mati\u010dnih \u0107elija iz embrionalnih ljudskih \u0107elija stvara mogu\u0107nost za dobijanje neograni\u010dene koli\u010dine krvi. Ipak, kada \u0107e ovo otkri\u0107e mo\u0107i da se primeni na ljude, ne zna se.<\/p>\n Naime, adultne mati\u010dne \u0107elije – iz kostne sr\u017ei, krvi odraslog \u010doveka i posteljice posle poro\u0111aja, uveliko se koriste u terapijske svrhe u razvijenom svetu. Embrionalnim mati\u010dnim \u0107elijama, u gotovo svim zemljama, samo se eksperimentiše. One su, kako ka\u017eu lekari, "prazne" \u0107elije, majke svih drugih \u0107elija, pa se iz njih mogu napraviti svi organi i tkiva u organizmu. <\/p>\n Mo\u017ee i u Srbiji<\/strong><\/p>\n – Samo nemojte da me pitate mo\u017eemo li sva ova istra\u017eivanja da radimo u Srbiji – rekao nam je dr Stojkovi\u0107. – Mo\u017eemo, jer imamo kvalifikovane ljude. Nedostaje jedna ustanova koja ima potrebne instrumente i potrošni materijal, i u kojoj \u0107e naši nau\u010dnici da se okupe i da pored nauke i primenjene medicine obu\u010davaju mlade ljude. Ništa drugi nisu bolji od nas, samo su mo\u017eda organizovaniji.<\/p>\n Zahvalan<\/strong><\/p>\n Dr Stojanovi\u0107 naglašava da su novim saznanjima doprineli njegov asistent na Institutu "Princ Filipe" u Valensiji, docent Slaven Erceg, koji je Biološki fakultet završio u Beogradu i supruga Petra, koji su zaslu\u017eni za \u010duvanje i diferencijacije mati\u010dnih \u0107elija.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n – Embrionalne mati\u010dne \u0107elije mogu da budu izvor za 220 \u0107elijskihtipova ljudskog organizma – rekao nam je dr Stojkovi\u0107. – Ovog puta sam sa saradnicima iz Njukasla ove \u0107elije naveo na taj pravac da daju \u0107elije krvi. Te nove \u0107elije krvi nastale laboratorijski, usa\u0111ivane su u tkivo miševa, a zatim je posmatrano kako se dalje ponašaju, njihova rekonstrukcija i dalja fiziološka uloga. Ovo je veliko dostignu\u0107e u polju razvojne i regenerativne medicine.<\/p>\n Stojkovi\u0107 je ovo dugogodišnje istra\u017eivanje zapo\u010deo na Institutu Centar za \u017eivot u Njukaslu, gde je pre \u010detiri godine klonirao ljudski embrion iz embrionalnih mati\u010dnih \u0107elija. Do sada je uspeo da izdvoji \u0107elije sr\u010danog miši\u0107nog tkiva, a trenutno radi na dobijanju \u0107elija jetre i pankreasa iz embrionalnih mati\u010dnih \u0107elija.<\/p>\n U razgovoru za "Novosti" podse\u0107a nas na još jedan svoj skorašnji rad objavljen u španskom \u010dasopisu "Plos van". Re\u010d je o tome da je embrionalne mati\u010dne \u0107elije usmerio na dobijanje \u0107elije neurona oligodendrocita i astrocita koji produkuju DOPAMINA, supstancu va\u017enu kod povrede ki\u010dmene mo\u017edine i Parkinsonove bolesti.<\/p>\n – Ovaj rad dokazuje da smo korak bli\u017ee terapiji le\u010denja ovih bolesti. Dobijanjem ovih \u0107elija u plasti\u010dnoj \u010daši ispitiva\u0107emo dejstvo leka u kontrolisanim laboratorijskim uslovima sa pravim ljudskim \u0107elijama, ali ne i na pacijenta – objašnjava dr Stojkovi\u0107. – Koliko \u0107e vremena pro\u0107i do primene teško je re\u0107i.<\/p>\n\n\n
\n \n