Sa stanovišta uobi\u010dajenog podr\u017eavaoca "proevropske Srbije", najve\u0107i kvalitet nove Vlade Srbije ne\u0107e biti oni koji je \u010dine, nego oni kojih u njoj nema. <\/p>\n
Pi\u0161e: Teofil Pan\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Za po\u010detak, nema Koštunice, i to je ve\u0107 ogromna pozitivna promena: da je Vojislav Koštunica uspeo još jednom da formira vladu, svaki parlamentarni izbori u Srbiji bili bi neopozivo obesmišljeni, jer bi se potvrdilo pravilo da "Koštunica gubi izbore, ali pobe\u0111uje posle njih". Nešto nalik na ironi\u010dnu parafrazu one znamenite mudrolije Dobrice \u0106osi\u0107a da su Srbi "dobitnici u ratu ali gubitnici u miru"… Potom, nema radikala; to je dobro ne samo zato što je teško zamisliti varijantu u kojoj radikali – naro\u010dito sa Šešeljem za vratom – išta zaista rade za evropeizaciju Srbije, nego i zato što njihov novi neuspeh mo\u017ee zna\u010diti i da je zenit njihove popularnosti prošao, jer je nepobitno dokazano da oni ne mogu da "materijalizuju" svoje standardno dobre izborne rezultate, ne zato što njihovi \u010delnici nisu dobri tehni\u010dari politike – to svakako jesu – nego zato što je sama sr\u017e radikalske politike i eklekti\u010dke im "ideologije" takva da naprosto ne mo\u017ee odneti prevagu, osim u ratnim i sli\u010dnim mahnitim okolnostima, kada se ina\u010de mnogi ljudi ponašaju, samim tim i glasaju, kao da swu pod dejstvom duple doze bunike. <\/p>\n To je, dakle, ono \u010dega nema. A \u010dega u toj vladi ima? Ovime \u0107emo se, po prirodi stvari, baviti još mnogo, ali ono što se odmah mo\u017ee uo\u010diti jeste da je to vlada na koju \u0107e presudan uticaj imati predsednik dr\u017eave Boris Tadi\u0107, a da \u0107e mu "ograni\u010davaju\u0107i faktor" više biti njegovi voljki i nevoljki liderski koalicioni partneri – pre svih Mla\u0111an Dinki\u0107 i Ivica Da\u010di\u0107 – nego strana\u010dke strukture, parlament ili, daleko bilo, "demokratska javnost". Tadi\u0107 je, naime, zaista u poziciji kakvu nije imao niko posle Miloševi\u0107a: on kontroliše izvršnu vlast, zakonodavnu vlast, predsednik je dr\u017eave… Ve\u0107 ima glasova da takav raspored snaga, a i samo Tadi\u0107evo ponašanje, vuku na diktaturu – "prosve\u0107enu" ili ne – što je veoma preterano, veoma preuranjeno i sve u svemu veoma neuverljivo polikti\u010dko "dramljenje", ali nije ni da je stvar sasvim bezopasna: u zermlji ovako krhkih institucija i demokratskih procedura, Tadi\u0107 je stekao više vlasti i mo\u0107i nego što je to zdravo, kako za pojedinca, tako i za samo društvo. <\/p>\n Na drugoj strani: nismo li sve to znali unapred? I šta je bila alternativa tome – da se ne glasa za demokrate & co., nego da nastavimo staro, dobro truljenje sa od stvarnosti ve\u0107 potpuno otka\u010denim "kosovobraniteljima" iz beogradskog "kruga dvojke"?! Osim toga: zar je Tadi\u0107 prvi i jedini evropski šef dr\u017eave koji ima i "svoju" parlamentarnu ve\u0107inu?<\/p>\n Nevolja je u ne\u010demu drugome: nastupaju\u0107i u nezgodnom dvostrukom svojstvu (šef dr\u017eave i vladaju\u0107e partije), Tadi\u0107 je dobio odrešene ruke da imenuje mandatara – baš kao nekakva njegova preuzvišena Carska Li\u010dnost – i da u pregovorima sa partnerima odredi sve ministre u Vladi. Tako ispada da je mandatar dobio mandat da sluša Tadi\u0107a, a da ministri slu\u017ee samo tome da slušaju svoje strana\u010dke centrale Dakle – ve\u0107inom Tadi\u0107a… Tako se ne pravi ozbiljna vlada; to više li\u010di na neku postmodernu parodiju bizarnog kardeljevskog "delegatskog sistema".<\/p>\n Sve \u0107e ovo, dakako, biti brzo zaboravljeno ako Vlada po\u010dne da radi onako kako bi morala, da kako-tako pogura Srbiju ka Evropskoj uniji. Mnogima koji su proveli devedesete godine marširaju\u0107i protiv Miloševi\u0107a i pridru\u017eene kamarile deluje urnebesno, u isto vreme i odvratno, da tamo neki Mrkonji\u0107, opskurni Miloševi\u0107ev adorant, treba da im trasira evrod\u017eadu, da jedan Ivca Da\u010di\u0107, \u010diji pendrekaši su gazili gra\u0111ane Srbije skoro petnaest godina, sada treba da uvede evropski red i zakon, da psihijatrica iz Kragujevca koja je zamazala prste u onoj velikoj izbornoj kra\u0111i 1996. treba sve da nas u\u010di parlamentarizmu; da je smešno, smešno je, da je mu\u010dno, mu\u010dno je. Ako ipak upali, bi\u0107e to ravno \u010dudu – mo\u017eda najve\u0107em za \u017eivota nekolikih generacija. Ako stvar propadne, ne\u0107e biti ni najmanje neobi\u010dno, ali to nikome ne\u0107e biti uteha: ovde odavno nema vremena za u\u010denje "metodom pokušaja i pogreška". Sav bonus na greške odavno je istrošen.<\/p>\n Utešno je što je Boris Tadi\u0107 toga valjda ipak svestan. Tra\u017eio je carska ovlaš\u0107enja – dobi\u0107e i carsku dozu odgovornosti. Ova vlada je projekat na kojem se Tadi\u0107 kao Veliki Evropeizator uzdi\u017ee ili pada; ne morate biti njegov obo\u017eavalac da biste razumeli da je za sve mnogo bolje da ne padne.<\/p>\n Radio Slobodna Evropa<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sa stanovišta uobi\u010dajenog podr\u017eavaoca "proevropske Srbije", najve\u0107i kvalitet nove Vlade Srbije ne\u0107e biti oni koji je \u010dine, nego oni kojih u njoj nema. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46689","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46689","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46689"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46689\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46689"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46689"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46689"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}