{"id":46687,"date":"2008-06-29T08:27:45","date_gmt":"2008-06-29T08:27:45","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=46687"},"modified":"2008-06-29T08:27:45","modified_gmt":"2008-06-29T08:27:45","slug":"zene-na-balkanu-u-sjenci-brace","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2008\/06\/29\/zene-na-balkanu-u-sjenci-brace\/","title":{"rendered":"\u017dene na Balkanu u sjenci bra\u0107e"},"content":{"rendered":"

Andriana Zaharijevi\u0107:<\/strong> Razlike me\u0111u feministkinjama – u Crnoj Gori, Srbiji i svuda u svetu – tolike su da je gotovo nemogu\u0107e re\u0107i „svaka feministkinja je takva i takva" ili „sve feministkinje su to i to… dakle, feminizam je takav i takav", a da se ne bude zlonameran<\/p>\n

Pi\u0161e: Jelena Martinovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Tradicionalna crnogorska sredina je gotovo zate\u010dena pokretanjem pri\u010de o rodnoj ravnopravnosti. Proevropska orijentisanost zahtijeva promjene. Šta vi, kao neko sa otklonom, mislite o dometima politike rodne ravnopravnosti u Crnoj Gori?<\/em><\/p>\n

– Teško da mogu znala\u010dki da govorim o tome šta se zbiva u Crnoj Gori. Na mene je, me\u0111utim, ostavila sna\u017ean utisak izvesna podvojenost, karakteristi\u010dna i za Srbiju, a \u010dini mi se i na\u010delno za zemlje koje gravitiraju izme\u0111u apstraktnog skupa vrednosti koje vezujemo za „Evropu" i ne\u010deg „našeg", starog, tradicionalnog: ili se pitamo šta \u0107e nam feminizam kad smo ve\u0107 ravnopravne, ili šta \u0107e nam to kad te ravnopravnosti zapravo ni ne treba da bude. Ono što sa sigurnoš\u0107u mogu da ka\u017eem je da rodnu ravnopravnost ne treba vezivati nu\u017eno za evropske vrijednosti. Nje treba da bude prije i nezavisno od toga kome i kada pristupamo, kazala je za „Vijesti" Adriana Zaharijevi\u0107. najistaknutija srpska predstavnica tre\u0107eg talasa feminizma, govore\u0107i o svom vi\u0111enju dometa politike rodne ravnopravnosti u proevropski orjentisanoj Crnoj Gori. Ona je urednica monografije „Neko je rekao feminizam", koja je nedavno predstavljena u Podgorici, u knji\u017eari "Karver". Zbornik me\u0111u \u010dijim su se koricama našli tekstovi 26 autorki, govori o tome kako je feminizam uticao na \u017eene 21. vijeka.<\/p>\n

Koja su najkriti\u010dnija mjesta na kojima se uo\u010dava neravnopravnost?<\/em> <\/p>\n

– Sva su mesta kriti\u010dna. Muškarci i \u017eene \u017eive u zajedni\u010dkom svetu i svaki aspekt tog \u017eivota treba da pro\u0111e kroz temeljne i višestruke promene da bi se do suštinske ravnopravnosti došlo. To ka\u017eem zato što su nominalno sva prava ve\u0107 osvojena, ali je njihova primena – kod nas i drugde – sporna. Primera radi, \u017eene imaju pravo da naslede i poseduju imovinu, ali se odve\u0107 \u010desto dešava da je se odri\u010du u ime bra\u0107e, zato što tako nala\u017ee tradicija. To nas vra\u0107a na pitanje privatnih odluka koje izmi\u010du formalno-pravnom sistemu, i upravo je sfera privatnosti najranjivije mesto i u onim razvijenim dr\u017eavama s du\u017eom istorijom pokušaja uspostavljanja rodne ravnopravnosti.<\/p>\n

U svakodnevnoj komunikaciji sa \u017eenama koje rade, ostvarene su na profesionalnom i emotivnom nivou, nailazim na stav: "Ja se osje\u0107am ravnopravno, nijesam nikada bila u situaciji da se osjetim diskriminisano". Da li je to zaista tako ili se jednostavno nešto ne prepoznaje, zahvaljuju\u0107i stereotipovima?<\/em><\/p>\n

– Da, to je izrazito \u010dest stav me\u0111u mla\u0111im \u017eenama koje su ro\u0111ene sa svim pravima o kojima su naše pretkinje mogle samo da sanjaju. Te \u017eene mogu da se udaju, ali ne moraju; mogu da rode jedno ili više dece, ali uz pomo\u0107 lako dostupne kontracepcije i pove\u0107ane svesti o zaštiti mogu da kontrolišu svoju plodnost; one mogu lako da se razvedu, uprkos pritiscima zajednice, jer im pravo to omogu\u0107uje, a mogu\u0107nost da rade i unov\u010de svoje obrazovanje im dopušta da, recimo, i po razvodu odr\u017ee nezavisan status. Svaki put kada \u010dujete neku \u017eenu koja vam tako govori, pomislite kako je bila sre\u0107na što je imala podršku roditelja, prijatelja i partnera da se ostvaruje i da zanemaruje razli\u010dite oblike diskriminacije koji se mogu susresti na svakom koraku. <\/p>\n

Koliko su \u017eene same odgovorne? Nastavila bih prethodno pitanje: One koje se osje\u0107aju ravnopravno (zbog na\u010dina vaspitanja, onda i obrazovanja i na kraju na\u010dina \u017eivota) ne razumiju one koje su ostale zarobljene u stereotipovima i ne \u010dine ništa da im pomognu.<\/em><\/p>\n

– Pre svega, \u017eene jesu odgovorne. Nisu sve \u017eene, samim tim što su \u017eene, automatski i feministkinje, iako postoje izvesna iskustva u kojima se najve\u0107i broj \u017eena – bez obzira na mnogovrsne razlike – odli\u010dno razume. Prema tome, odgovorne su i one \u017eene koje omogu\u0107uju da hijerarhije opstaju svojim pristankom na njih, ali i one koje smatraju da je njihova li\u010dna ostvarenost proizvod samo li\u010dnih napora. Da bi se me\u0111u njima uspostavio most i da bi me\u0111u \u017eenama bilo više razumevanja, potrebno je poznavati vlastitu istoriju koja nam govori o tome da nijedna pojedinka nije sama izmenila svet i da su postojale nebrojene \u017eene koje su mnogo toga \u017ertvovale da bismo mi danas imale mogu\u0107nosti izbora.<\/p>\n

Da bi društvo prepoznalo i prihvatilo probleme rodne ravnopravnosti, potrebno je odrediti pravilan pristup. Da li je bolji metod korak po korak ili onaj radikalni koji bi tradicionalnu patrijahalnu orjentisanost dekonstruisao da bi se po\u010delo sve iz po\u010detka. Promjena ili gra\u0111enje?<\/em> <\/p>\n

– I promena i gra\u0111enje. U nekim je sferama jednim dekretom mogu\u0107e uneti ogromne promene, u nekim su drugim, pak, potrebni vekovi da bi se shvatanja za korak pomerila. Kao što sam ve\u0107 rekla, ovo je zajedni\u010dki svet u kojem je nemogu\u0107e zaustaviti vreme da bismo videli kako bi stvari izgledale kada bismo nešto radikalno izmenili. Raspola\u017eemo ograni\u010denim sredstvima, svi mi, i muškarci i \u017eene, ma koliko bili (ne)osveš\u0107eni, i promene do kojih je došlo svima su ve\u0107 temeljno izmenile \u017eivote. Iako nema sumnje da bismo se lagodnije ose\u0107ali da je do mnogih promena došlo br\u017ee i bezbolnije. <\/p>\n

U feministi\u010dkom vokabularu je stereotip \u010desta rije\u010d. Da li postoji opasnost po feminizam da postane stereotip?<\/em><\/p>\n

– Moje je duboko uverenje da ne postoji; pre svega zato što sve \u017eene koje za sebe ka\u017eu da su feministkinje predstavljaju „feminizam". A razlike me\u0111u feministkinjama – u Crnoj Gori, Srbiji i svuda u svetu – tolike su da je gotovo nemogu\u0107e re\u0107i „svaka feministkinja je takva i takva" ili „sve feministkinje su to i to… dakle, feminizam je takav i takav", a da se ne bude zlonameran. Primera radi, ranije je bilo uvre\u017eeno mišljenje da feministkinje nemaju i ne \u017eele decu, pa se feminizam osu\u0111ivao kao antimaterinska ideologija. Danas je takav stav naprosto suprotan \u010dinjenicama: feministkinje zaista mogu da nemaju decu, ali mogu biti i predane majke. Uz sve varijacije izme\u0111u. <\/p>\n

Nakon gotovo dva vijeka feministi\u010dkog aktvizma, šta je u\u010dinjeno po \u017eenskom pitanju?<\/em><\/p>\n

– U\u010dinjeno je mnogo. \u017dene danas mogu da se bore za svoja prava i, iako \u0107e ih ve\u0107ina i dalje smatrati autsajderkama, to im je pravo teško uskratiti. \u010cak i one \u017eene koje ne prepoznaju feminizam u svojoj privatnoj istoriji ne ostaju ravnodušne kada im neko ispri\u010da pri\u010du o prošlim borbama. A sve, \u010dak i najprivilegovanije \u017eene u nekom trenutku svog \u017eivota osete kako je teško iza\u0107i na kraj sa vekovima opstajnim hijerarhijama koje su u \u017eenama oduvek prepoznavale manje vredno bi\u0107e. Prema tome, iako je odista mnogo u\u010dinjeno, posao nije završen i bi\u0107e potrebno još mnogo individualnog i zajedni\u010dkog truda da svako\/a od nas \u017eivi \u017eivot vredan \u017eivljenja, lišen ose\u0107aja potmule krivice, odricanja i nepravde.<\/p>\n

Vijesti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Andriana Zaharijevi\u0107:<\/strong> Razlike me\u0111u feministkinjama – u Crnoj Gori, Srbiji i svuda u svetu – tolike su da je gotovo nemogu\u0107e re\u0107i „svaka feministkinja je takva i takva" ili „sve feministkinje su to i to… dakle, feminizam je takav i takav", a da se ne bude zlonameran<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46687","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46687","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46687"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46687\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46687"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46687"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46687"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}