Vene nesre\u0107ne studentiknje, samo su odgovor na imperativ društvene klime, duboko ogrezle u strah od gubitni\u010dke kvalifikacije sa jedne, i u "fantazam uspeha", vidljivog, upakovanog i merljivog, sa druge strane<\/p>\n
Pi\u0161e: Zorica Tomi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Pre par dana, jedna studentkinja Beogradskog univerziteta je prerezavši sebi vene, pokušala samoubistvo, zbog toga što, navikla samo na desetke (?) kako je stajalo u izveštaju, na jednom ispitu nije dobila najvišu ocenu. Kada ovaj doga\u0111aj ne bi koincidirao sa nedavno objavljenim podatkom o porastu broja samoubistava u Srbiji i sve ve\u0107im talasom bezna\u0111a, mogli bismo pomisliti da se radi o samo jednom, pomalo neobi\u010dnom modusu reagovanja na izneverena o\u010dekivanja pojedinaca u pogledu sopstvenog postignu\u0107a. <\/p>\n Ako se ostavi po strani \u010dinjenica da je na talasu fascinacije bolonjskim procesom i mantre efikasnosti koja obavezuje kako studente, tako i profesore, sam Univerzitet u opasnosti da postane neka vrsta visokoservilne institucije koja brzopotezno liferuje budu\u0107e „mastere" sa fenomenalnim prosekom, sa jedne strane, i izuzme neprirodna ambicija koja ukoliko nije pod kontrolom, predstavlja samo drugo lice krhkosti sa druge, \u010dini se da je u pitanju veoma ozbiljan društveni i kulturni fenomen. <\/p>\n A on se prepoznaje pre svega u \u010dinjenici da je novogovor Kapitala koji smo nekriti\u010dki prihvatili, po\u010distio ispred sebe svaku Vrednost sa kojom smo još mogli da ra\u010dunamo. Pod štitom meritokratkih principa, koji na kvantum, odnosno, na broj svode svaki odnos, pa \u010dak i svaku \u017eelju, nije uopše bitno kakav ste \u010dovek, nego koliko imate novca na ra\u010dunu, nije va\u017eno da li ste šarmantni, nego koliko SMS-ova dobijate dnevno, da li ste u sre\u0107noj vezi, nego koliko stambenih kvadrata posedujete, niti da li studirate kako biste stekli neko znanje, nego da biste postigli „prosek". <\/p>\n Vene nesre\u0107ne studentiknje, samo su odgovor na imperativ društvene klime, duboko ogrezle u strah od gubitni\u010dke kvalifikacije sa jedne, i u „fantazam uspeha", vidljivog, upakovanog i merljivog, sa druge strane, fantazma koji prikriva simulakrum kao svoje operacionalno na\u010delo. Te vene su i svojevrsna opomena, da društvo koje ne radi na renoviranju Vrednosti, uskoro mo\u017ee biti suo\u010deno sa nekom vrstom sopstvene razularene besciljnosti. <\/p>\n