S jedne strane, dakle, imamo ubice, lopove, secikese, manijake s motornim testerama u rukama, dok, s druge strane, imamo neki svet, tako\u0111e Srbe, koji se najdublje gnuša ubica, lopova, secikesa, manijaka i kretena<\/p>\n
Pi\u0161e: Ivan Milenkovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Kada Tadi\u0107 progovori o nacionalnom pomirenju, a nacionalno svesna inteligencija razdragano podr\u017ei tu njegovu nepromišljenu i nedomišljenu fintu, belodano je da tu nešto (ništa) ne valja, i to manje zbog Tadi\u0107evih olako izgovorenih re\u010di, tog jeftinog politi\u010dkog trika, koliko zbog razdraganosti nacionalne inteligencije: šta god je ova potonja, nacionalna inteligencija to jest, podr\u017eala, otišlo je u vra\u017eju mater (utoliko Tadi\u0107 ima dobre razloge da se zabrine za sebe).<\/p>\n Šta je, dakle, sadr\u017eina plemenitog usklika o nacionalnom pomirenju? Bilo je nekih Srba koji su, koliko do ju\u010de, tamanili najpre nesrpski \u017eivalj u ime plemenite nacionalne ideje (ideje nacionalnog), pa su potom, kada je ponestalo nesrba prionuli na same Srbe. Valja dodati, istini za volju, da ovi poslednji Srbi i nisu bili neki Srbi – eno vam ga \u0110in\u0111i\u0107 – pa je utoliko veliko pitanje, s gledišta nacionalno svesne inteligencije, da li je tu uopšte re\u010d o srpsko-srpskim razmiricama, ili naprosto o procesu prirodne selekcije. <\/p>\n S jedne strane, dakle, imamo ubice, lopove, secikese, manijake s motornim testerama u rukama, koji tim testerama ne nasr\u0107u na drve\u0107e nego na ljude (da nasr\u0107u na drve\u0107e ne bi se zvali manijacima, nego drvose\u010dama), morone i kretene i prili\u010dan deo bira\u010dkog tela koje ih aktivno podr\u017eava, ili, u boljem slu\u010daju, nema nešto naro\u010dito protiv njih (ipak su to Srbi, jebi ga…), dok s druge strane imamo neki svet, tako\u0111e Srbe, koji se najdublje gnuša ubica, lopova, secikesa, manijaka i kretena i koji je dobar deo \u017eivota skrckao aktivno se, ili pasivno, suprotstavljaju\u0107i ubicama, lopovima, secikesama, manijacima i kretenima. I jedni i drugi su, me\u0111utim, Srbi. <\/p>\n S obzirom na to, s obzirom da pripadaju jednoj, istoj naciji, mo\u017eda bi se te dve suprotstavljene pozicije nekako ipak dale pomiriti na polzu nacije. Jeste da su ovi prvi malo posrnuli, ali ljudi smo, razume\u0107emo, naro\u010dito ako smo Srbi, a ko bolje razume Srbe od samih Srba? Šta sad ima tu da cepidla\u010dimo, bilo pa prošlo, sve zlo\u010dine treba osuditi i gotovo, ‘ajde da završimo tu pri\u010du jednom za svagda, da se manemo \u010detni\u010dko-partizanskih preganjanja, da malo mislimo i na sebe a ne samo na druge, Srbi smo, bra\u0107a smo (sa sestrama ide malo te\u017ee, ali o tome drugi put). <\/p>\n Dakle, glavna odredba nacionalno osveš\u0107ene figure jeste da je Srbin, a sve ostalo, svi ostali atributi dolaze posle: biti-Srbinom ja\u010di je egzistencijal (kako bi to rekao Hajdeger) od, recimo, egzistencijala biti-kretenom, pa je otud Srbin-kreten nekako manje strašno od, recimo, Hrvat-kreten. Pravi se Srbin mo\u017ee pomiriti sa Srbinom-kretenom, ama sa Hrvatom-kretenom – teško. (Ovo je, naravno, mitska konstrukcija: šljam ne pati od nacionalnih predrasuda. Uprkos uverenju ministra Jo\u010di\u0107a da je nebitno gde se i kako gospodin Legija krio dok se, pun nade u pravdu, nije predao, podatak da je dobar deo vremena posle ubistva \u0110in\u0111i\u0107a proveo kod pajtaša u zapadnoj Hercegovini, na terenu svog arhi-neprijatelja, dakle, upravo je prelep primer suštine nacional-patriotskog delovanja: patriotizam je poslednje\/prvo pribe\u017eište za ništarije.)<\/p>\n Nacionalno pomirenje, dakle, u ovom slu\u010daju zna\u010di rehabilitovanje šljama, davanje gra\u0111anskog legitimiteta ništarijama, vucibatinama, ubicama, ljudima koji su aktivno radili na razaranju ove zemlje. Nacionalno pomirenje zna\u010di aboliranje ništarija, koje ništa drugo u \u017eivotu nisu ponudile osim toga da su Srbi (po ro\u0111enju: nacija poti\u010de od latinskog nascere, roditi se), da su srpstvo posisali sa maj\u010dinim mlekom. Ideja o nacionalnom pomirenju morala bi, naro\u010dito ovde, biti odvratnom svakome ko ima bilo kakvu predstavu o gra\u0111anskom ustrojstvu, o tome šta je gra\u0111anin, kakvo mesto zauzima gra\u0111anin u savremenom svetu, kakve su odgovornosti gra\u0111anina i o kakvoj vrsti subjektivnosti je re\u010d kada govorimo o gra\u0111aninu. Utoliko problem nacionalnog pomirenja uopšte nije samo moralni, ili, \u010dak, mnogo je manje moralni, a mnogo više politi\u010dki problem. Kao takav, predlog za nacionalno pomirenje ekstremno je štetan, poguban, opasan po naciju.<\/p>\n Zašto i kako?<\/strong><\/em><\/p>\n Ako je jedan od ciljeva savremene politi\u010dke zajednice, ra\u010dunaju\u0107i i srpsku, konstituisanje ustavne parlamentarne demokratije koja pretpostavlja gra\u0111ansko društvo, onda je jasno da do njega, do tog cilja, nije mogu\u0107e do\u0107i preko nacionalnog pomirenja koje, pak, pretpostavlja jednu predpoliti\u010dku supstanciju, nekakvu suštinu koja prebiva u nepoliti\u010dkom, etno-nacionalnom supstratu. <\/p>\n Nacionalno pomirenje podrazumeva nacionalno kao predpoliti\u010dko, kao temelj koji se ne dovodi u pitanje i koji, istina, mo\u017ee da dovede do nekih oblika gra\u0111anski ustrojene zajednice (istorijsko iskustvo upu\u0107uje na tu mogu\u0107nost, jedini problem je što je to bilo mogu\u0107e pre 200 godina, a danas ide malo te\u017ee), ali ako je nacionalno temelj, onda u slu\u010daju bilo kakvog sukoba nacionalnog i gra\u0111anskog nacionalno ima prednost. To jest, ako se sukobi egzistencijal biti-Srbinom sa egzstencijalom biti-gra\u0111aninom, prvi egzistencijal ima prednost. <\/p>\n Ideja nacionalnog pomirenja, dakle, ekstremno je opasna zato što ugro\u017eava ne samo gra\u0111ansku perspektivu u kojoj je nacionalno odre\u0111enje tek jedno od mnoštva mogu\u0107nosti, ali nikako ne preovla\u0111uju\u0107e – niko ti u gra\u0111anskom ustrojstvu ne brani, ako ti je do toga stalo, da budeš i Srbin i kreten i moron, sve dok ne teraš druge gra\u0111ane da budu Srbi, kreteni, ili moroni zato što ti ho\u0107eš to da budeš, ili jesi nešto od toga – dakle, ideja nacionalnog pomirenja najdirektnije napada ideju politike, politi\u010dkog ustrojstva. <\/p>\n Nacija kao organska zajednica ne podrazumeva isti politi\u010dki model kao zajednica koja ne po\u010diva na organskom vezivnom tkivu. Moglo bi se \u010dak re\u0107i da politika u odre\u0111enoj meri dekonstruiše nacionalni model, jer ne ra\u010duna sa nekim predpoliti\u010dkim temeljom. <\/p>\n Da li je cilj savremene politi\u010dke zajednice konstituisanje gra\u0111anskog društva? <\/p>\n Ve\u0107 i površan pogled na zbivanja u Srbiji, a uglavnom i u svetu, ne bi potvrdio takvu pretpostavku: u Srbiji polovina glasa\u010dkog tela jedva da ima predstavu o gra\u0111anskom ustrojstvu, a kamoli o \u017eelji za njim. Na širem planu pak, osim u Evropi (minus Srbija i Bosna), Severnoj Americi, Australiji i po kojoj zemlji Latinske Amerike, ideja gra\u0111anskog društva uopšte nije samorazumljiva pretpostavka. Dakle, manji deo savremenog sveta u\u017eiva u gra\u0111anskim društvima, što dovodi u pitanje po\u010detnu pretpostavku ovoga teksta. <\/p>\n Mogu\u0107e je, dakle, i legitimno zalagati se za teokratsko, ili nacional-socijalisti\u010dko ure\u0111enje u Srbiji. Da li \u0107e ta vrsta zalaganja pobediti zavisi, naravno, od ishoda borbe, a nekakva argumentacija tako\u0111e je deo te borbe, tog sukoba. Govor o nacionalnom pomirenju pra\u0107en je argumentacijom, ali što se potpisnika ovog teksta ti\u010de, vrlo slabog kvaliteta. (Zašto nacional-svesna inteligencija ne govori o evropskom, ljudskom, svetskom, religijskom pomirenju, nego o nacionalnom, srpskom? Zato što se ovde brani partikularni, a ne univerzalni interes. I to je klju\u010dno mesto kontraargumentacije: nacionalno pomirenje nema univerzalisti\u010dke pretenzije. <\/p>\n Nosilac univerzalnih vrednosti danas nije (više) nacija, nego gra\u0111anski princip u svojoj vrednosnoj neutralnosti, ili, ako je tako bolje, polisemiji, polifoniji vrednosti.) <\/p>\n Zato je mantra o nacionalnom pomirenju ekstremno opasna. Kada bi politi\u010dka elita progovorila o politi\u010dkom pomirenju – premda se, u toj sintagmi, krije svojevrsni oksimoron: pomirenje je nepoliti\u010dka kategorija – tu bi onda mogao da se napravi nekakav pomak. Politi\u010dko, naime, ve\u0107 razara predpoliti\u010dku supstanciju, ono podriva fantazam nacionalnog jedinstva i insistira na formalnim uslovima mogu\u0107nosti jednog politi\u010dki ure\u0111enog \u017eivota. A to, pak, zna\u010di da manijakalna supstancijalnost gubi svoj razorni destruktivni potencijal.<\/p>\n