Intervju sa izvršnom direktorkom podgori\u010dkog Centra za gra\u0111ansko obrazovanje Daliborkom Uljarevi\u0107, koja govori o nivou gra\u0111anske svijesti gra\u0111ana Crne Gore i procesu integracije u Evropsku uniju <\/p>\n
Pi\u0161e: RSE<\/strong><\/em><\/p>\n RSE: Gospo\u0111ice Uljarevi\u0107, na \u010delu ste nevladine organizacije Centar za gra\u0111ansko obrazovanje. Što se podrazumijeva pod gra\u0111anskim obrazovanjem i na kakvom je ono nivou trenutno u Crnoj Gori? Koliko su zapravo gra\u0111ani Crne Gore, u gra\u0111anskom smislu, obrazovani. Jedan od vaših edukativnih projekata nosi naziv upravo "gra\u0111ansko vaspitanje" \u010diji je cilj obuka nastavnika koji \u0107e predavati ovaj predmet. Kakva \u0107e znanja, i kome ti nastavnici dalje prenositi? <\/p>\n ULJAREVI\u0106: Vizija Centra za gra\u0111ansko obrazovanje jeste Crna Gora kao demokratsko društvo odgovornih gra\u0111ana. Jasno je da je taj put do takvog društva, a mi smo izabrali svoj na\u010din da doprinesemo tome i kroz obrazovanje i demokratiju i ljudska prava kroz evropske integracije. Vjerujem da i kroz ove programe ja\u010damo gra\u0111ansko društvo i podsti\u010demo visok stepen u\u010deš\u0107a gra\u0111ana u procesima donošenja odluka, a to je nešto \u010demu se mi jako teško u\u010dimo i to je put na kom \u0107emo imati jako puno prepreka jer gra\u0111ani Crne Gore su rijetko spremni da preuzmu odgovornost za sopstvene odluke. Mnogo su spremniji da daju mo\u0107 nekom drugom ko \u0107e u njihovo ime odlu\u010divati \u010dak i kada to vodi ka vrlo negativnim procesima.<\/p>\n Uvo\u0111enje predmeta "gra\u0111ansko vaspitanje" i gra\u0111ansko obrazovanje je jedan sistemski odgovor na to i mi smo vrlo zadovoljni da je taj predmet uveden jer \u0107emo imati mogu\u0107nost da se naši u\u010denici još od osnovne škole i kasnije kroz srednju obrazuju o svojim pravima i du\u017enostima. Naravno, veliko je pitanje i kako \u0107e to uticati na njih, taj kadar koji smo i mi djelimi\u010dno obrazovali je tako\u0111e šarenolik, tu ima vanrednih profesora i nastavnika, ali isto ima i ljudi koji se teško i sami privikavaju tom na\u010dinu razmišljanja. <\/p>\n RSE: Taj posao osim toga što \u0107e nositi odre\u0111enu odgovornost vjerovatno \u0107e biti i veoma obiman? <\/p>\n ULJAREVI\u0106: Da. \u010citav proces i sprovo\u0111enje predmeta "gra\u0111ansko vaspitanje i obrazovanje" i onog što mi radimo, a što je odgovor alternativa, odnosno jedan oblik obrazovanja odraslih u istom dometu je nešto što je istovremeno i nasušna potreba u Crnoj Gori i naš moto jeste da se demokratija u\u010di i Crna Gora je društvo nerazvijene politi\u010dke kulture u kojoj gra\u0111ani zaista nijesu svjesni koji krug prava i du\u017enosti imaju i na koji na\u010din mogu da ih ostvare. Naravno, to zahtijeva jedan ogroman društveni napor i mi smo jedan od inicijativa, nadam se da \u0107e biti mnogo više napora, civilno društvo je veoma \u017eivo u Crnoj Gori bez obzira na sve spoljne uticaje i pritiske koji se na njega vrše. Ipak, to pokazuje i svoje rezultate. Me\u0111utim, sami gra\u0111ani treba da postanu mnogo aktivniji. Oni ne mogu o\u010dekivati da \u0107e neka organizacija, institucija stalno da radi ono što je njihov posao. Moraju ustati za sopstvena prava. <\/p>\n RSE: Obi\u010dno se ka\u017ee da je reforma svijesti najte\u017ea od svih društvenih reformi. Koliko su gra\u0111ani Crne Gore koji su listom za u\u010dlanjenje u Evropsku uniju uopšte svjesni sistema vrijednosti, pravila ponašanja i uopšte na\u010dina \u017eivota kakav name\u0107e \u010dlanstvo u ovoj zajednici najnaprednijih dr\u017eava svijeta? \u010cini se da gra\u0111anima još uvijek više prija pomisao na Evropsku uniju kao mjesto gdje se dobro \u017eivi i primaju velike plate nego društvo \u010dvrstih pravila i beskompromisne primjene zakona? <\/p>\n ULJAREVI\u0106: Nema dileme da je Evropska unija postala jedna nova magija koja veoma uspješno djeluje u Crnoj Gori, ali pri\u010da o evropskim integracijama nije zapravo ništa drugo nego pri\u010da puna demokratizacije društva i ulazak u samu Evropsku uniju zna\u010di ulazak u ure\u0111eno društvo i to podrazumijeva i vrlo ozbiljan rad na promjeni našeg sopstvenog na\u010dina razmišljanja u našim navikama u našoj svijesti uopšte. I mislim da je i ta pri\u010da o \u010dojstvu i junaštvu kao jednom od crnogorskih mitova nešto iz \u010dega mi nijesmo uspjeli da izvu\u010demo ono najbolje, jer se danas više ne postavlja pitanje kako \u017eivjeti kao \u010dovjek, nego kako pre\u017eivjeti ili kako komotnije neobaveznije \u017eivjeti, a to \u010desto povla\u010di u našem slu\u010daju i kako zaobi\u0107i odre\u0111ene zakonske norme ili kako ih kršiti ukoliko to podrazumijeva bolji \u017eivot. <\/p>\n Mi pokušavamo uticati na takvu vrstu promjene svijesti jer tako o samoj Evropskoj uniji se vrlo malo zna, a to je na kraju krajeva jedna zajednica koja po\u010diva na principu slobode demokratije, vladavine prava,. poštovanju ljudskih prava ste\u010denih sloboda i u njoj \u0107e, pored toga što \u0107e biti standard gra\u0111ana mnogo bolji, postojati i vrlo \u010dvrsta pravila koja \u0107e obavezivati obje strane. Ima\u0107emo po prvi put vjerovatno i kontrolisanu Vladu, ali i gra\u0111ane koji \u0107e u punoj mjeri doprinijeti samoj demokratizaciji procesa. Tako da ne postoji crno bijela slika. Na \u017ealost, u Crnoj Gori taj proces nije iskomuniciran na pravi na\u010din još uvijek tako da mi ne znamo što taj proces donosi ili odnosi za odre\u0111ene kategorije društva i zato nije ni \u010dudo što ga odre\u0111eni sloj društva glorifikuje, a na drugoj strani \u0107emo imati, odnosno ve\u0107 u naznakama imamo i one koji su vrlo oštri protivnici sa nedovoljno argumenata za taj stav.<\/p>\n RSE: U vašem bogatom programu aktivnosti nalazi se i Škola evropskih integracija. Kakav je osnovni cilj ovog projekta i kome je namijenjen? <\/p>\n ULJAREVI\u0106: Osnovni cilj škole i obrazovanja gra\u0111ana evropskim standardima i vrijednostima kako bi sami dali puni doprinos ostvarenju razli\u010ditih aspekata evropskog puta Crne Gore jer je to dug i slo\u017een put i mi zaista vjerujemo da su evropski poslovi doma\u0107i poslovi, da se Evropa radi kod ku\u0107e, a da proces pribli\u017eavanja nije ništa drugo nego proces strukturnog prilago\u0111avanja i mi moramo da se spremamo zbog seba, a ne zbog Brisela i upravo je to i cilj same škole, da se pru\u017ee osnovna znanja o suštini evropskih integracija, principima na kojima po\u010diva Evropska unija, procesu donošenja odluka i naravno onom što je nama jako va\u017eno, a to su fazama koje nam još predstoje i što nam koja od njih donosi, odnosno u kojem domenu Crna Gora mo\u017ee postati korisnica tih procesa u kojima \u0107e morati neke stvari i \u017ertvovati. <\/p>\n RSE: Upravo ovih dana ste pokrenuli novi projekat pod nazivom "Komuniciranje Evropske unije u Crnoj Gori", i obnuto " komuniciranje Crne Gore u Evropskoj uniji". Projekat je namijenjen obuci dr\u017eavnih slu\u017ebenika. To je vjerovatno pokušaj ubla\u017eavanja problema nedovoljnih administrativnih kapaciteta što je \u010desto razlog upozorenja sa evropskih adresa? Kolike su stvarne dimenzije tog problema i da li \u0107e Crna Gora uspjeti da taj problem riješava odgovaraju\u010dom brzinom? <\/p>\n ULJAREVI\u0106: Mislim da taj problem ima dvije dimenzije. Prva stvar je nesporna naravno da Crna Gora ima vrlo mali broj sposobnih kadrova koji mogu da nose ovaj proces i mi pokušavamo na taj dio problema uticati pru\u017eaju\u0107i odre\u0111ena znanja, vještine, iskustav i dobre prakse iz zemalja koje su u razli\u010ditim fazama pristupale Evropskoj uniji, odnosno na\u010din na koji su oni komunicirali taj proces. Na drugu dimenziju mi, na \u017ealost, ne mo\u017eemo uticati. Druga dimenzija je politi\u010dka dimenzija, odnosno politi\u010dka volja da se sposobni kadrovi prosto pozicioniraju na taj na\u010din na koji \u0107e najviše doprinijeti samom procesu, ubrzati ga i sli\u010dno. Ja sam imala prilike da u našoj Vladi upoznam zaista vanredne ljude i vrlo sposobne u svom poslu, ali ono što mi imamo kao problem je da se zbog politi\u010dkog postavljenja, naj\u010deš\u0107e na rudovode\u0107im mjestima, na\u0111u ljudi koji ne poznaju suštinu procesa i samim tim ga usporavaju u onom dijelu gdje bi on trebalo da bude najbr\u017ei. Tako da Centar za gra\u0111ansko obrazovanje \u0107e uticati na ovaj tehni\u010dki, stru\u010dni i dio koji mo\u017ee na neki na\u010din da se unaprijedi. Politi\u010dka volja je nešto na što gra\u0111ani uti\u010du kroz proces izbora. <\/p>\n RSE: Kakvi su dalji planovi Centra za gra\u0111ansko obrazovanje? <\/p>\n ULJAREVI\u0106: Centar za gra\u0111ansko obrazovanje \u0107e nastaviti da razvija sve postoje\u0107e programe. Njega \u010dini ina\u010de jedna grupa mladih obrazovanih ljudi koji su \u017eivotno zainteresovani za sopstvena društven, politi\u010dko i kulturno okru\u017eenje, ali u svoj razli\u010ditosti ujedinjeni u viziji centra i u tom dijelu mi odgovaramo na neke nastupaju\u0107e potrebe. \u017delimo da otvaramo nove teme. Mislim da smo do sada dokazali da smo lideri u odre\u0111enim oblastima. Centar je i prvi zapo\u010deo sa školama kao vidom dugoro\u010dnog alternativnog obrazovanja, sada su te škole raširen metod obrazovanja i mi planiramo od jeseni jedan set druga\u010dijih, novih aktivnosti kojima \u0107emo pokušati da uti\u010demo i na stavljanje nekih tema, kao što smo skoro imali jednu konferenciju o populizmu o politi\u010dkom pam\u0107enju i smatramo da proces integracije u Evropsku uniju zahtjeva zaista mnogo više sadr\u017eajnog, a mi \u0107emo sa svoje strane doprinijeti stavu tog sadr\u017eaja. <\/p>\n RSE: Spolja neprestano sti\u017eu upozorenja da su za Crnu Goru najve\u0107i problemi korupcija i organizovani kriminal. Zašto, po Vašem mišljenju, još uvijek nema konkretnih rezultata u borbi protiv ovih pojava? Povremeno se \u010duje mišljenje da nema upravo pomenute politi\u010dke volje, da li je to i Vaše mišljenje? <\/p>\n ULJAREVI\u0106: Da. U potpunosti se sla\u017eem sa tim jer ja zaista vjerujem da mi ne \u017eivimo u takvoj dr\u017eavi, a posebno zbog veli\u010dine dr\u017eave u kojoj nije lako istra\u017eiti stvari, procesuirati slu\u010dajeve i na kraju krajeva osuditi one koji su se ogriješili o zakon. Tako da je jasno da su instiutcije u Crnoj Gori isuviše dugo zarobljene biografijama odre\u0111enih politi\u010dara i da su nesposobne da se odupru tome i da sprovode ono što je u njihovom mandatu. <\/p>\n RSE: \u010cesto se mo\u017ee \u010duti i za postojanje antievropskog lobija, \u010diji pipci navodno dose\u017eu i do Vlade, što je odlu\u010dno demantovano. Da li Vama takve tvrdnje zvu\u010de realno, odnosno da li u vladaju\u0107oj strukturi postoji saglasje u vezi opredjeljenja za evropski put Crne Gore? <\/p>\n ULJAREVI\u0106: Mi smo imali situacije u kojima se iz Vlade mnoge stvari odlu\u010dno demantovane koje su se kasnije, na \u017ealost, pokazale kao ta\u010dne. Vrlo sam uvjerena da postoji antievropski lobi unutar Vlade. Ne treba njegovu mo\u0107 potcjenjivati niti samo njegovo postojanje, a rezultati postojanja takvog lobija se vide i kroz sve ono što zaista usporava put Crne Gore u Evropsku uniju, mi ovdje govorimo o onim krugovima u Vladi o onim donosiocima odluka, oni nijesu nemo\u0107ni, koji se sna\u017eno odupiru uvo\u0111enju konkurencije i potiskivanju monopola koji teško prihvataju nove zakone koji ograni\u010davaju njihov monopol, odnosno i ako prihvate pišu takve zakone sa konstruktivnim greškama o prosto koriste svoje pozicije mo\u0107i da ni takve zakone neprimjenjuju ili na drugoj strani da neistomišljenike i kriti\u010dare ozna\u010davaju kao neprijatelje, kao isfrustrirane samotne ljude i tako dalje, prosto one koji su svoje interese poistovjetili sa dr\u017eavnim i sebe su stavili izvan institucija i zakona. <\/p>\n To je vrlo sna\u017ean antievropski lobi koji se mo\u017ee predstavljati kao zagovornik evropskih integracija, ali kada vi analizirate ono što je u\u010dinjeno, što su njihova djela jasan je jaz izme\u0111u proklamovanih evropskih ciljeva i rezultata takvog rada po\u010devši od toga kakvi su nam putevi, na koji na\u010din se grade i dobijaju dozvole za odre\u0111ene poslove do toga kakva je situacija o slobodi medija, civilnom društvu, na Uneverzitetu na kraju krajeva. <\/p>\n RSE: Kako dalje putem evropskih integracija? Nakon propalog evropskog Ustava sada je debakl do\u017eivio i Lisabonski ugovor koji je trebalo da ga zamjeni. Neko bi mogao re\u0107i da se to ne ti\u010de zemalja koje su tek na putu u\u010dlanjenja u Evropsku uniju, ali \u010dinjenica je da ovi problemi koji zadiru u sam temelj Unije ozbiljno podrivaju povjerenje u ovu zajednicu? <\/p>\n ULJAREVI\u0106: Evropska unija je prolazila, kroz svoj razvoj, razli\u010dite faze i nije ovo po prvi put da ona do\u017eivljava takozvanu krizu ili ono što se vrlo \u010desto u Evropskoj uniji naziva periodom refleksije. Ja ne bih bila toliko zabrinuta za budu\u0107nost Evropske unije, to je ipak jedan organizam koji je pokazao svoju vitalnost i do sada, ja bih se radije fokusirala na ono što su naši zadaci i što mi treba da uradimo na putu da postanemo ure\u0111eno društvo koje \u0107e u punoj mjeri biti u skladu sa evropskim standardima, a sigurna sam da onog trenutka kada budemo spremni za Evropsku uniju da \u0107e Evropska unija prevazi\u0107i i ove turbulencije koje trenutno ima. Na drugoj strani, nije za o\u010dekivati, nije prosto realno da jedna zajednica 27 dr\u017eava \u010dlanica koje su vrlo razli\u010dite po svojoj strukturi i vi\u0111enjima uvijek koncensusom donosi odluke koje u velikoj mjeri ne odre\u0111uju prekretnicu u njenom daljem razvoju. Tako da je i to jedna od cijena koja se pla\u0107a u jednom zdravom demokratskom procesu i mislim da \u0107e on biti osvje\u017eavaju\u0107i za samu Evropsku uniju, ma koliko nama u ovom trenutku izgledao mo\u017eda kao negativan za naš put ka Evropskoj uniji ili kao neizvjesnost za njenu dalju budu\u0107nost. Apsolutno nemam dileme da \u0107e se Evropska unija razvijati još prosperitetnije i još bolje. <\/p>\n RSE: Rekli ste – kada Crna Gora bude spremna za Evropsku uniju i Evropska unija za Crnu Goru. Kada \u0107e se to desiti? <\/p>\n ULJAREVI\u0106: Ja ne spadam u one koji licitiraju godinama niti mislim da je to realno u nekom bli\u017eem periodu, vrlo je jasno da \u0107e samo Hrvatska i\u0107i nešto br\u017ee iz regiona ka tom putu. Mislim da \u0107emo preciznije informacije imati kada i Evropska unija usvoji svoju novu finansijsku perspektivu od 2013. do 2020. godine, pa prosto ukoliko se prona\u0111emo u tom bud\u017eetu onda smo planirani za proširenje do 2020. Ukoliko nas nema u bud\u017eetskom izrazu ne mo\u017eemo ni o\u010dekivati da \u0107emo u\u0107i u Evropsku uniju do 2020. godine. Mislim da je i ina\u010de to licitiranje godinama prili\u010dno neozbiljno, da treba baratati \u010dinjenicama, a jedini rije\u010d da to ubrzamo da vrlo predano, ozbiljno i sa punom politi\u010dkom i stru\u010dnom posve\u0107enoš\u0107u radimo ka implementaciji evropskih standarda u naše društvo. <\/p>\n Radio Slobodna Evropa<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Intervju sa izvršnom direktorkom podgori\u010dkog Centra za gra\u0111ansko obrazovanje Daliborkom Uljarevi\u0107, koja govori o nivou gra\u0111anske svijesti gra\u0111ana Crne Gore i procesu integracije u Evropsku uniju <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46679","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46679","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46679"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46679\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46679"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46679"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46679"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}