O ministarstvima i personalnim pitanjima, Bo\u017ee moj, to još nije ni došlo na red da se razgovara, to je takore\u0107i uvredljivo pitanje u ovim teškim trenucima za Srbiju<\/p>\n
Pi\u0161e: Miroslav Lazanski<\/strong><\/em><\/p>\n Kada Srbi imaju na umu svoju istoriju onda je uvek prisutna i strast sa kojom je oni slave da ne bi morali da svode bilans. Da li je još rano da se svede bilans proteklih izbora, ili \u0107e se mrcvarenje nastaviti? Jer, ne daj Bo\u017ee da neko sada iznenada vojno napadne Srbiju, parlament koji proglašava ratno stanje nema ko da sazove, dok stru\u010dne slu\u017ebe parlamenta obaveste gospodina Krkobabi\u0107a da smo napadnuti i šta on treba da u\u010dini, ili ne u\u010dini, rat bi bio gotov. U me\u0111uvremenu, mo\u017eda bi jedan jako va\u017ean lokalni politi\u010dar iz Novog Pazara opet malo skoknuo do Turske po svoje politi\u010dko mišljenje o tome s kim u koaliciju i mirno se vratio na Sur\u010din. Gde bi ga policajci ljubazno pozdravili i pripitali kako je u Turskoj.<\/p>\n U Srbiji je dobro, osim što neki neodgovorni politi\u010dari tvrde da nam strane obaveštajne slu\u017ebe sastavljaju vladu. To nije istina, jer BIA odavno nije uhapsila nijednog stranog špijuna. Hapse Ameri izraelske špijune, Poljaci ruske, Rusi engleske, Grci turske. U Srbiji ništa od toga, nema špijuna.<\/p>\n Srbija mora da promeni ve\u0107inu, ako \u017eeli da promeni budu\u0107nost? Istina, ve\u0107ina je ovde relativna stvar, iako je matematika nauka na koju ljudi na vlasti moraju da gledaju sa najve\u0107om pa\u017enjom. Ne samo zbog broja poslanika, ve\u0107 zbog troškova socijalnog osiguranja, osnova penzionog sistema, broja radnih mesta i broja nezaposlenih po jednom zaposlenom. Dakle, i posle više od mesec dana od izbora socijalisti u Srbiji još ne mogu da do\u0111u sebi. Doduše, više nema le\u017eernog hodanja i poziranja pred TV kamerama u stilu britanskih vojnika u Belfastu: ideš tri koraka i onda se polako okre\u0107eš 360 stepeni. Ne zbog metka, ve\u0107 da te svi novinari vide, snime, i da svima dobaciš onako u hodu, ho\u0107e li ili ne\u0107e biti vlade, ima li ili nema tajnih pregovora, ko pregovara, a ko neformalno pije kaficu. O ministarstvima i personalnim pitanjima, Bo\u017ee moj, to još nije ni došlo na red da se razgovara, to je takore\u0107i uvredljivo pitanje u ovim teškim trenucima za Srbiju. Jer, prvo moraju da se usaglase principi kako rešiti situaciju na Tibetu i u Darfuru, posle \u0107emo o foteljama u Srbiji.<\/p>\n Svaka je vlast slatka, \u010dak i kad poslovi ne idu dobro za zemlju, ponekad je u takvim situacijama vlast i najsla\u0111a. Zapravo, politi\u010dka javna scena Srbije toliko je zatrovana demagogijom da obi\u010dan \u010dovek druga\u010diji jezik više i ne razume. Svi mukotrpno pregovaraju o novoj vladi, svi se pozivaju da je re\u010d o „usaglašavanju stavova o krupnim pitanjima za dr\u017eavu i društvo", a svi znamo da se radi o goloj i brutalnoj raspodeli kola\u010da koji se zove vlast: fotelje u ministarstvima, upravni odbori, direktorska mesta. U svakom slu\u010daju, u Srbiji je danas dnevna proizvodnja politike mnogo ve\u0107a nego što je bira\u010di mogu da konzumiraju.<\/p>\n Po svemu sude\u0107i, socijalisti su se u Srbiji napokon pomirili sa stvarnoš\u0107u, zar to nije razlog za slavlje? Jer, oni više ne dele demokratiju od kapitalizma i time je prevazi\u0111ena i najstarija tema levice. Socijalisti, ali i svi drugi koji tvrde da su levica, sada više govore o socijalnoj sigurnosti, iako taj diskurs ne nudi baš mnogo suštinskog, a pogotovo ne daje odgovor na akutna pitanja kao što je nezaposlenost.<\/p>\n No, kako nedostaje ideološke konkurencije od strane, hajde da ka\u017eemo „konzervativaca" oli\u010denih u DSS-u i radikalima, taj diskurs ure\u0111uje postkomunisti\u010dki svet u Srbiji. Iako i „levica" i „desnica" ne govore bitno druga\u010dijim jezikom.<\/p>\n Socijalisti su u Srbiji o\u010dito zatvorili Odeljenje za socijalizam u Muzeju politi\u010dkih ideja. Zbog inventara. Posete Atini i Madridu teško da su mogle da pru\u017ee neki istorijski primer, jer Srbija je tlo mnogo starije od svakog evropskog socijalizma. Šta \u0107e, dakle, da bude taj „smokvin list" SPS-a, kako \u0107e pro\u0107i socijalisti u komplikovanom savezu Evropejaca, kako biti levica bez omiljenog klasnog protivnika? Jer, Srbija je stupila na svetsko tr\u017eište i ušla je u klasno društvo.<\/p>\n Upravo u takvim okolnostima gra\u0111ani su na dosadašnjim izborima i glasali za svojevrsnu kohabitaciju izme\u0111u predsednika i premijera. Kao da su bili spremni da prihvate i ote\u017eani na\u010din vladanja, ili je to bio izraz polusvesne te\u017enje za ve\u0107im nacionalnim konsenzusom. Jesu li bili skloni da dozvole jednoj stranci, ili koaliciji, da na neki na\u010din postane glavna u Srbiji, ili su intuitivno stvorili politi\u010dku ravnote\u017eu, koju ustav nije dovoljno naglasio institucionalnom podelom vlasti?<\/p>\n Ako koalicija okupljena oko DS-a formira vladu, te kohabitacije izme\u0111u premijera i predsednika više ne\u0107e biti. Premijer \u0107e u tom slu\u010daju biti obi\u010dan \u010dinovnik i više ne\u0107e morati ni da arbitrira izme\u0111u svojih ministara, ili \u010dak izme\u0111u sindikata i poslodavaca. Naravno, ni u ovoj sada ve\u0107 tehni\u010dkoj vladi premijer nije mogao ništa da naredi ministrima koji nisu iz njegove koalicije.<\/p>\n Predsedniku dr\u017eave mora se priznati da se nije zadovoljio time što je samo konstatovao odnos snaga posle izbora. On je taj odnos nadogra\u0111ivao i svakodnevno oblikovao. Poput trke sa preponama. Jedna po jedna prepona. Po sekvencama i uz odgovaraju\u0107e politi\u010dke i verovatno svake druge ponude. Ali to i jeste ume\u0107e politike. Ho\u0107e li Srbija posle svega biti lepše mesto za \u017eivot, ostaje da se vidi.<\/p>\n Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" O ministarstvima i personalnim pitanjima, Bo\u017ee moj, to još nije ni došlo na red da se razgovara, to je takore\u0107i uvredljivo pitanje u ovim teškim trenucima za Srbiju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46678","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46678","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46678"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46678\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46678"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46678"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46678"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}