Bo\u017eo Koprivica, najve\u0107i beogradski filozof driblinga i voleja, govori o svojim esejima, nogometu, Crnjanskom, Kišu, Mirku Kova\u010du, Ivici Osimu…<\/p>\n
Pi\u0161e: Mi\u0107a Vuji\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Ako se svako pojedina\u010dno u svojoj republici, ‘ajde dr\u017eavi, u svojoj ulici, u de\u010djem dvorištu suprotstavi ovim zapenušanim njuškama, netalentovanim, hrabrim samo u gomili, nacionalistima, nacio-fašistima, sklopi\u0107e se Jugoslavija kao kulturna, kao sportska, kao ekonomska \u010dinjenica. Jugoslavija kao radoznalost, kao takmi\u010denje, kao more, kao Dunav. Jer svi najbolji, svi pravi tipovi u knji\u017eevnosti, u nauci, u kulturi, u pozorištu i u politici, bili su Jugosloveni: Tesla, Cviji\u0107, Njegoš, Krle\u017ea, Andri\u0107, Matoš, Cerar, Lubarda, Stupica, Krešo \u0106osi\u0107, Zafranovi\u0107, Stefanovski, Sidran…<\/p>\n "Rodio sam se u Nikši\u0107u 1950.", piše u autobiografiji Bo\u017eo Koprivica. "\u017diveo sam na Mansardi u ku\u0107i porodice Mrav (mravi radnici, mravi ratnici, mravi \u0107upovi, mravi graditelji lopte, vratari, lopovi, baštovani, suncobrani, robovlasnici, \u017eeteoci). Budio sam se u jednoj velikoj sobi i gledao u svet ispucalog plafona. Bio sam muromant, a da to nisam znao. Me\u0111u linijama na plafonu bila je figura \u017eene bez glave. Završio sam osnovnu školu, a glavu \u017eene nisam uspeo da prona\u0111em. Celo detinjstvo igrao sam lopte. Lopte sam igrao u zoru, u podne, u pono\u0107. Po suncu, po kiši, po tuberkolozi, po snegu. Na ulici, na trgu, na travi, na dlanu. Me\u0111u de\u010dacima niko na ovoj kugli nije tako dobro igrao lopte. Gimnaziju sam završio, a glavu one \u017eene nisam video. Diplomirao sam na Grupi za svetsku knji\u017eevnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. U onoj velikoj sobi na Mansardi ubila se moja majka. Odgurnula je loptu i ostala da visi me\u0111u linijama na ispucalom zidu. \u017divim u Beogradu i navijam za Partizan."<\/p>\n Stid i zavo\u0111enje<\/strong><\/p>\n – Bo\u017eo, Vaše knjige su sasvim \u017eanrovski originalne. Rekao bih da pišete kritiku koja sa svakom novom re\u010denicom postaje esej, da bi isti taj esej u poslednjoj ta\u010dki postao pri\u010da.<\/p>\n – Kritikom se ne bavim ve\u0107 gotovo 20 godina. To sam radio mlad, sa straš\u0107u. Ili sam bio oduševljen, ili je to bila negativna kritika. Ništa u našoj knji\u017eevnosti posle Hiperborejaca Miloša Crnjanskog nije sasvim originalno. Ta \u017eanrovska pometnja, sve to kod mene dolazi iz lenjosti, iz lenjosti i dokolice. Esej po\u010dinje iz dokolice i strasne \u017eelje (mere) za pripovedanjem.<\/p>\n Pokušavam da dribling iz detinjstva (uli\u010dni dribling) prevedem u tekst. Pisanje, pisac? Nikad to nisam uzimao baš ozbiljno. I sad mi je smešno, dobro, \u010dudnovato, pisac BK. Ne ose\u0107am se tako. Zato sam izabrao esej. Po\u010deo sam da objavljujem na drugoj, tre\u0107oj godini studija, po\u010detkom sedamdesetih (nagovorio me je Zoran \u017divkovi\u0107, naš najprevo\u0111eniji pisac) da se nešto zaradi, da se ima za kafanu. Po\u010deo sam da pišem za Tre\u0107i program Radio Beograda.<\/p>\n U jednom od studija video sam, prvi put, Miloša Crnjanskog. Hodao je još uvek kao centarfor, polako, ali kao centarfor. Video sam kako skida svoj zeleni, irski mantil i \u010duo sam kako govori svoju prvu pesmu "Sudba". Kakvo je to bilo \u010dudo, taj glas… I onda bih neke od tih tekstova objavio u \u010dasopisu, najviše u \u010dasopisu Knji\u017eevnost. I pomalo sam se (kao mladi\u0107 koji igra lopte) stideo zbog tih tekstova, tako bez razloga. Esej i jeste stid, stid i zavo\u0111enje. Esej sve najbolje rasipa u pesak, u morske talase. Esej gordo zna da ono najbolje u duši i ostane. U telu i duši ostane.<\/p>\n – Pronašao sam i u rukopisu vaše knjige (radni naslov "San, ulica, lopta") tu scenu sa Crnjanskim…<\/p>\n – I pamtim još jednu scenu. Crnjanski je \u017eiveo u Mekenzijevoj ulici, kod kafane Vltava. I ponekad je sedeo, u rano jutro, tamo na platou kod Narodne biblioteke Srbije, na klupi. I tako posle 24 godine izgnanstva sedeo je na toj klupi u parku i gledao u svoje ruke. Velike, lepe ruke, potpuno odsutan za spoljašnji svet. Kakav je to bio \u010das iz melanholije. Na dan kad je sahranjen Crnjanski padao je sneg. Te krupne pahulje, bio je to Chagallov sneg. Bila je tišina, tišina da se \u010duo zvuk teniske lopte tamo preko mora, u Rimu. To je igrala ona mlada u\u010diteljica tenisa, ona sa kojom je igrao Crnjanski pred rat u Rimu. A sneg je bio iz Seoba, Seobe, prvi deo. I gospo\u0111a Vida Crnjanski na jednoj stolici na Novom groblju u Beogradu u crnini, u toj belini od snega. To je bio muzi\u010dki sneg. Ajde recimo \u010cajkovski. Treba zaslu\u017eiti takav dan, a Miloš Crnjanski to jeste zaslu\u017eio.<\/p>\n To sam osetio samo još jednom, 15. oktobra 1989., pa još neki dan kasnije, kad je otišao Danilo Kiš. Jesenji dan kao iz romana Bašta, pepeo. I Elza Lasker-Šiler koja je bila na sahrani. Gde \u0107e mi smrt ostaviti srce? i Tvoja vitkost te\u010de kao taman nakit. Bilo je sunce, blago neko sunce, neki spokoj. Sunce koje tone, i klonu\u0107e negde tamo u moru, negde na Sr\u0111u. Tog dana Beograd je bio grad na moru. I lice, lica tog mladog sveta koji dugo nije odlazio s groblja. Znao sam da je Kiš pobedio, taj mladi svet i Kiš. Da, da, pobe\u0111uje se i u knji\u017eevnosti.<\/p>\n Napad na Kiša<\/strong><\/p>\n – Bili ste sa Danilom Kišom u Subotici 1978. na knji\u017eevnoj ve\u010deri kada su ga napali zbog Grobnice?<\/p>\n – Bilo je dosta publike i ve\u010de je teklo, tako, mirno. Onda su krenula pitanja iz publike, neka opšta mesta. E onda se javio neki profesor, mislim iz Sente, tako neki uvod, prava palana\u010dka skromnost "šta ja tu tra\u017eim", skromnost i pretencioznost. Pohvalio je prvu pri\u010du, ali povest Krma\u010da koja pro\u017edire svoj okot, tu mu je nešto bilo nejasno, pa fašizam, pa Informbiro, pa staljinizam, pa pitanje o izvorima koje je koristio Kiš. Hteo sam, videlo se kud taj smera, da ustanem i da ga udarim. Tako glavom, mangupski. Još vidim tu uznemirenost, te o\u010di Marije Cindori, devojke koja je vodila to ve\u010de. I Kiš je sve to video, kud ja smeram, i preuzeo stvar: "Vaše je pitanje besmisleno i bezobrazno." I posle se ve\u010de vuklo tako… Ostao je mu\u010dan utisak, taj bedast, gadljiv utisak. Kiš je odmah znao da je to "spakovano" u Beogradu. U to sam se i sam ve\u0107 sutradan uverio.<\/p>\n – Ta mu\u010dna ve\u010der imala je i nastavak?<\/p>\n – Da, bilo je i nešto lepo te no\u0107i na Pali\u0107u. Otišlo je društvo, otišli su u kafanu, a ja sam ostao u Subotici da gledam prenos košarke Jugoslavija – Izrael, Evropsko prvenstvo. Bio je klizav parket u Veneciji i izgubili smo. Kad sam došao u kafanu Kiš je ve\u0107 bio u elementu, pevao je starogradske pesme, prava rukovet. Jedan lepo pripit gospodin, Kišov poznanik, malo, malo pa bi prišao Kišu, trajalo je to, astal je bio dug. Tako prilazio je Kišu i prigovarao mu, na ma\u0111arskom, zašto ne peva i neke druge pesme. I kad je ve\u0107 gospodin, mislim da je bio profesor na fakultetu u Novom Sadu, preterao, Kiš je pozvao primaša, kakav tip – Paganini, i po\u010deo da peva neku ma\u0111arsku pesmu. Kiš je tra\u017eio da ga na\u0107efleisani gospodin prati. I tako jedna pesma, druga pesma, tre\u0107a, \u010detvrta, a gospodin nije znao nijednu. I tako sve do deset. Nijedne se nije setio taj gospodin.<\/p>\n Bio je to klasi\u010dan nokaut, pravo u bradu: "Te sam pesme nau\u010dio u detinjstvu, kad je moj otac Eduard hodo\u010dastio po kr\u010dmama." Prepoznao sam samo jednu, onu koju je Kiš retko pevao (\u010duo je od nekog ma\u0111arskog Ciganina), bila je to Plemi\u0107ka balada. A pripev balade ovako ide: U pustome srcu ove guste šume.<\/p>\n Kiš je svaku svoju frku, svaki svoj ispit, i u \u017eivotu i u literaturi rešio sam, kako i prili\u010di Andreasu Samu. Nikad nisam, i ne\u0107u, ni u \u017eivotu ni u knji\u017eevnosti, video takvog plemi\u0107a kakav je bio Danilo Kiš. I kakva usamljenost, polarna usamljenost, i kakav dar za \u017eivot. Sam i protiv neba, to je Danilo Kiš.<\/p>\n – Kako ste se upoznali sa Kišom?<\/p>\n – Pa ve\u0107 se ne se\u0107am. Bio sam napisao neki tekst o Grobnici pa su u \u010dasopisu ispale neke fusnote, mo\u017eete misliti – fusnote. Pa sam \u017eeleo da to ka\u017eem Kišu, telefonom. Mirjana Mio\u010dinovi\u0107 ka\u017ee da je ona rekla Kišu – Ima tamo neki mlad Crnogorac. I taj tekst. I tako je to bilo. Kiš me je upoznao i sa Kova\u010dom. Ne volim to anegdotsko. Poznanstvo sa Danilom Kišom, to je dar. A boja? Boja prese\u010denog nara. Ponekad u sve to ne verujem, da je sve to bilo sa Kišom. Zato se gotovo i ni\u010deg ne se\u0107am. Tih prise\u0107anja, ili ih se prosto klonim, kao da mi nešto govori pusti to, to je tako bilo, i ne diraj. Ima jedna fotografija, kad iz kapele iznosimo kov\u010deg sa Kišovim telom, Peki\u0107, Kova\u010d, Karaulac, David, Krivokapi\u0107, Mandi\u0107… vidi se moja ruka, rame, kosa, ali moga lica na toj fotografiji nema. I to je neka opomena.<\/p>\n Da, da, to poznanstvo sa Kišom, to je dar, a kako sam to zaslu\u017eio, to ne znam. Još ne mogu da verujem da je otišao i znam da \u0107e se pojaviti taj \u010dovek koji dolazi iz daleka, taj Don Kihot sa rukama kao vetrenja\u010de, i da \u0107e sve po\u010distiti, taj vitez, Danilo Kiš koji je bolovao od neizle\u010dive mladosti.<\/p>\n Obiteljski nokturno<\/strong><\/p>\n – Vaš i Kišov prijatelj Mirko Kova\u010d je nedavno objavio novi roman…<\/p>\n – Neki su fenomeni, neke su pojave neobjašnjive. Tako i ta generacija Peki\u0107, Kiš, Kova\u010d i David, on je nešto mla\u0111i. I David je objavio odli\u010dan roman. Ta njihova razli\u010ditost i veliko knji\u017eevno i privatno prijateljstvo. I tako visok knji\u017eevni nivo. To se više nije ponovilo u našoj knji\u017eevnosti. Oni ne smeju biti knji\u017eevna istorija, nego savremenici. Njihova pojava li\u010di mi na onu Puškašovu generaciju ili na onih pet ruskih kompozitora – Borodin, Rimski-Korsakov, Musorgski, Balakirev, Cui. Kova\u010dev roman Grad u zrcalu dobio sam 26. decembra, 26. prosinca, na njegov ro\u0111endan. On je jarac, i evo šta piše Kova\u010d u posveti: "Dragi Bota, dok sam pisao poslednje poglavlje stalno sam mislio na tebe i na naše o\u010deve." Pa dalje: "I \u017dunji doturi ovo zrcalo da se malo podseti na naše crnogorske jade… Uvek s ljubavlju, tvoj Mirko Kova\u010d." Ako Mirko bude objavljivao posvete, tako sam bar obezbedio mesto u knji\u017eevnosti, u \u017eanru posveta.<\/p>\n – O\u010devi spomenuti u posveti imaju svoje va\u017eno mesto i u romanu?<\/p>\n – Na poslednjim stranama ovog porodi\u010dnog nokturna je velika partitura, Kova\u010deva poseta ocu u sanatorijumu Brezovik. Naši su o\u010devi bolovali i umrli u tom sanatorijumu. Umrli u istom mesecu, u aprilu, tih dalekih ‘62. i ‘63. Poreklo našeg prijateljstva je na tom \u010darobnom bregu. Sve sam to kasnije saznao.<\/p>\n \u010cesto sam išao u posetu ocu i krišom pio vodu iz o\u010deve \u010daše, iako sam znao da mi je to najstro\u017ee zabranjeno. Tako sam ve\u017ebao dribling. Tamo su bile neke velike terase, i ja sam zamišljao da je to deo NEP stadiona. U Kova\u010devom romanu, baš tu u finalu na delu je iskrenost višeg reda. To je vra\u0107anje duga ocu, za onaj obra\u010dun, obra\u010dun sa ocem, u nekim ranijim Kova\u010devim knjigama. Se\u0107am se tog autobusa, autobusa iz filma Zle pare koji je išao do sanatorijuma. Kova\u010d ka\u017ee u sanatorijumu se ne le\u010di bolest, jer tuberkuloza nije bolest nego klica smrti. Tako sam tek \u010ditaju\u0107i Grad u zrcalu ukapirao da sam odrastao u klici smrti. Moj otac je otišao u sanatorijum kad sam se rodio. Tako je to trajalo jedanaest godina, do aprila 1962.<\/p>\n Moj otac je bio lep \u010dovek, \u010dovek sa stasom. On je dolazio iz neke daleke zemlje, iz Persije, ili Avganistana, taj tip. Ali ve\u0107 se ne se\u0107am ni njegovog kašlja, ni njegovog glasa, ni smeha. Bio je duhovit i tako je lepo crtao konje. Konji u pokretu prolaze neku reku. Tako sam prvi put osetio šta je ritam. Ima jedna fotografija, mog oca \u0110or\u0111ija iz Beograda, tu je \u017eivela moja porodica, te daleke 1936. Kakve velike i gvozdene o\u010di. I košulja sa ruskom kragnom. I druga fotografija, nedelju dana pre smrti na bolesni\u010dkoj postelji. Gde su otišle one o\u010di iz Beograda, gde su upale? Ovo se zove bolest fusnote. Moja bolest.<\/p>\n – Da, krenuli smo od Kova\u010da…<\/p>\n – U Beogradu mladi otkrivaju Kova\u010da i to je veliki dobitak za ovdašnju knji\u017eevnu scenu jer tako modernu produkciju mogu porediti sa tim ritmom velikog pripoveda\u010da.<\/p>\n – U knjigama uvek imate pri\u010du o Ivici Osimu?<\/p>\n – Prvi tekst o Ivanu, Ivici Osimu napisao sam krajem novembra 1988. A taj tekst "Volej i sluh" o Osimu i reprezentaciji Jugoslavije objavljen je 1. decembra. U Knji\u017eevnim novinama ima ceo blok posve\u0107en sedamdesetogodišnjici Jugoslavije, 1. decembar 1918. Jugoslavija je Strelac. I ja sam ro\u0111en u decembru. U subotu, 19. novembra, bila je utakmica Jugoslavija – Francuska, na stadionu JNA. Francuzi su došli pompezno, ko\u010doperno, sa novim selektorom Michelom Platinijem. Bila je to va\u017ena utakmica, kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Italiji 1990. Na stadionu, bila je neka dosadna kiša i neka mukla svetlost, 7845 gledalaca. Tih 8 hiljada gotovo ravnodušnih ljudi, i još je Francuska vodila 1:0, pa 2:1. Onda su Suši\u0107, Katanec, Vujovi\u0107, Spasi\u0107, Ivkovi\u0107 i, pre svih, Stojkovi\u0107 i Savi\u0107evi\u0107, kao prin\u010devi revolta, psihološku bedu gledalaca podigli do erosa. Do igre. Bila je to stota pobeda Jugoslavije u Jugoslaviji.<\/p>\n Slu\u010daj je hteo da je baš na ovaj dan, prepodne, bio miting na Uš\u0107u gde je milion ljudi, ma više, 1.487.207 i akademik Vasilije Kresti\u0107, klicalo S. Miloševi\u0107u.<\/p>\n Dribling kao harfa<\/strong><\/p>\n – A onaj tekst o poslednjoj utakmici reprezentacije Jugoslavije: "Jugoslavija Ivana Osima", o utakmici Jugoslavija – Austrija 1991. u Be\u010du?<\/p>\n – Taj tekst je posve\u0107en Mehmedu Ba\u017edarevi\u0107u i po\u010dinje: Sve jeste ako voliš. Pa dalje, sad ve\u0107 \u010ditam ovaj tekst kao da nije moj: "U dr\u017eavi gde sile vitlaju u slepoj omrazi, gde se ruše ogubaveli zidovi, gde samo mrtvi vojnik zove na molitvu, gde se mapa cepa izme\u0111u komunisti\u010dkih monarha \u010diji su prestoli hranjeni krvlju, an\u0111eli izlaze iz PLAVIH da nam, da mi zemlja u kojoj sam ro\u0111en makar na trenutak ostane zavi\u010daj… Jugoslavija jeste kao inat, estetika kao moral, fudbalera koji na rubu smrti jedne dr\u017eave tu smrt ose\u0107aju kao teret i kao bogatstvo. Jer ko nije bogat kad zemlja, kad leto mre, taj nikad sebe sa\u010dekati ne\u0107e… Savi\u0107evi\u0107 jeste u driblingu kao eol, kao harfa, kao eolska harfa. Jugoslavija jeste kao Sarajevo, (‘Sje\u0107aš li se Doli Bel’), u krvi Ivice Osima, majstora strategije i atmosfere.<\/p>\n Jugoslavija jeste kao tradicija, tradicija je lepota koju \u010duvamo, kao Bernard Vukas, kao zvuk voleja Petra Radakovi\u0107a (Svetsko prvenstvo, \u010cile 1962., Jugoslavija – Nema\u010dka 1:0, 85. minut, strelac Radakovi\u0107 na centaršut Gali\u0107a), kao radost Zvonimira Bobana posle pobedonosnog gola u finalu Omladinskom prvenstvu sveta 1987., i opet u \u010cileu. Ako dr\u017eave Jugoslavije ne bude više, osta\u0107e jedna tajanstvena ljubav (prema poštanskim markama i igri fudbalske reprezentacije Jugoslavije) koja podrhtava nad tamnim srcem kao kapljica ve\u010dnosti."<\/p>\n I dalje sve u melodrami, kao kod Daglasa Sirka ili Fasbindera: "Jugoslavija jeste kao sve moje smrti i ljubavi, kao ljubav prema stihovima jednog pesnika iz Be\u010da." Jugoslavija jeste kao igra koju je za Savi\u0107evi\u0107a i za orkestar komponovao unutrašnji emigrant Ivan, Ivica Osim. Jugoslavija jeste kao Himna no\u0107i, kao hor izgnanika (sve utakmice u tu\u0111ini ova ekipa je dobila), kao zvuk igre fudbalskih majstora, mudraca i boraca, koji preti (ho\u0107e, \u017eeli) da nadja\u010da smrtni zvuk.<\/p>\n Pa ide ta pesma, to je pesma "Dvoje" i Hofmanstal u slavu Ivice Osima. Pa dalje: "Jugoslavija jeste kao Ivica Osim, kao njegova stroga ljubav prema jugoslovenskim reprezentativcima. Jer sve jeste, ako voliš. Jeste, ja sam Jugosloven." To je novembar 1991.<\/p>\n – A šta danas zna\u010di to – biti Jugosloven, šta je danas Jugoslavija?<\/p>\n – Voleo bih da sam Irac, zbog Georgea Besta, Johna Hustona ili Oscara Wildea. Posebno zbog njegovih bajki. Ili Apaš; zbog Vinetua. Ali šta mogu kad sam Crnogorac. I zavoleo sam Beograd kao energiju i kao stihiju i kao Partizan. Nisam mogao da odlu\u010dim gde \u0107u se roditi, ali gde \u0107u da umrem i kako, to \u0107u ja odrediti. Umirem, umre\u0107u u mojoj zemlji. U onoj u kojoj sam se rodio. Umreti u Jugoslaviji. Kakav naslov. Kao umreti u Sintri.<\/p>\n Zatvori o\u010di<\/strong><\/p>\n – A šta bi išlo pod naslovom \u017diveti u Jugoslaviji?<\/p>\n – Ima u sarajevskoj zbirci 1000 & 1 no\u0107 jedna kratka, kratka pri\u010da de\u010daka Haruna. Verovatno od Haruna al Rašida. Ha, ha, ha, taj de\u010dak ima, imao je deset godina. A ta pri\u010da nosi naslov Zatvori o\u010di. "Ja sam nacrtao zatvori o\u010di zato jer je u Sarajevu otvoren kov\u010deg sa duhovima. Indijana D\u017eons je, kad se otvorio taj kov\u010deg u filmu, \u017emirio i duhovi mu nijesu mogli ništa. I u Sarajevu se nikom ne mo\u017ee dogoditi ništa ako na vrijeme za\u017emiri." Ova je pri\u010da nastala u vreme opsade Sarajeva.<\/p>\n Tako ja za\u017emirim i vidim horog Ive Daneua, jedan njegov horog na Kalemegdanu protiv Partizana kada je pogodio u poslednjoj sekundi. I kad je pobedila Olimpija. A Partizanova publika, posle minut i po tišine, ustala je i aplaudirala. I vidim Milana Gali\u0107a na Maksimiru i njegov oksford, tamo po desnoj strani, kako dribla Brauna i centrašut na Vladicu Kova\u010devi\u0107a. Tako je Partizan pobedio 2:1. Koja je to godina, to ne mogu da se setim. Jer kad za\u017emiriš, godine ne va\u017ee.<\/p>\n – Šta još vidite kad tako za\u017emirite?<\/p>\n – Vidim Vedrinu Tina Ujevi\u0107a, vidim te stihove napisane po vodi, tamo negde prema Kor\u010duli. I vidim "jer \u010dista suza biva vrelo zvuka". Pa dalje vidim A što je duša, što je duša tanka, taj sanak sjenke il’ ta sjenka sanka. Il’ vidim Floberov Novembar u Tinovom prevodu, ili onaj moto Montaingeov na po\u010detku Novembra u slavu, u slavu ili svrhu, dangube i tlapnje. I vidim Tinovu, sve je to po vodi, Našu ljubavnu tlapnju:<\/p>\n A kada skinem prste i gledam slobodno u svijetlo, rojevi zvijezda jure mojim o\u010dima. Pa onda vidim Petra Kralja kao Hamleta, kao plavi trenutak na Lovrijencu, godina je 1967., i \u010dujem kako ka\u017ee I mada nisam ni \u017eu\u010dan ni brz… u meni je ipak nešto opasno od \u010dega se mudro bojat. Tako nekako. I vidim Boruta Basina, prvi put na Kalemegdanu, kao neku plavu napast, kako sakriva loptu Zvezdinim bekovima. I vidim Ivu Andri\u0107a kako aplaudira, malo gleda u košarkašicu Šaranovi\u0107, devojku Rice Gordi\u0107a, a malo aplaudira, pa vidim Nšo \u010ci (o piše li se tako, ne se\u0107am se), sestru Vinetuovu kako me gleda i kako se zaljubljuje u… Vinetu se prvo pojavljuje u Zagrebu (izgubljen u prevodu). A ja sam mislio da Vinetu i da svi veliki tipovi na svetu, i Pele, govore naš jezik. <\/p>\n Za\u017emirim pa vidim konjanika Miroslava Cerara i Starog ma\u010dka Andrije Maurovi\u0107a kako kre\u0107e u lov. I gledam Mancu Košir u Brezi Ante Babaje. Vidim je na kiši, ne se\u0107am se ali mora da je u Brezi padala kiša, jer kako bi to bio veliki film da u njemu ne pada kiša. Pa ubijam Nemce u Zagrebu, u tolaetu Gradske kavane ubijam jednog nema\u010dkog oficira. To radi Ivan Šibl, a ja mu sekundiram. I \u010dujem Vitomila Zupana kako uz menuet \u010cajkovskog najavljuje prelazak ruskih tenkova preko jugoslovenske granice. (To je Radio-Ljubljana.) I vidim kako se sprema da pobegne celo slovena\u010dko rukovodstvo. I vidim kako je ostao miran jedino drug, drug i gospodin Josip Vidmar. I još za\u017emirim i vidim jedan pas Stjepana Lamze i kako aplaudira \u010dak i Branko Zebec.<\/p>\n Prema ludnici<\/strong><\/p>\n – I dalje \u017emirite?<\/p>\n – Za\u017emirim i eto me na putu za ludnicu. A grad je Barcelona, idemo Janko Poli\u0107 Kamov i ja, a on mi govori:<\/p>\n Mrtva je atmosfera, i pjesma je oble\u0107e tvoja,<\/p>\n kratak je njezin vijek, i vra\u0107a se nama ko snijeg.<\/p>\n I vidim kako se ti stihovi sele u stihove Ljuba \u0110urkovi\u0107a sa Cetinja, pesnika koji je jedini spojio dva najukletija pesnika, Kamova i Disa. Oni su se prvi put i poslednji put videli u pesmi Ljuba \u0110urkovi\u0107a:<\/p>\n Kamov u Barseloni izdiše pod teretom rije\u010di šutnja,<\/p>\n more nad Disom: Mooorrreeee,<\/p>\n I lepet crnih krila, kroz narodnu pjesmu.<\/p>\n Sve ovo mo\u017ee li\u010diti na košmar jednog jugonostalgi\u010dara. Ako je Bunuel negovao svoj košmar, što bih ja bio pametniji od Bunuela… I tako za\u017emirim i pustim jednu makedonsku pesmu Vasila Had\u017eimanova (otac Zafirov, a ne sin) Sa'nok sedam treno. I mogu da umrem u Jugoslaviji.<\/p>\n – Je li za Vas Jugoslavija se\u0107anje na prošlost?<\/p>\n – Ako se svako (svako pojedina\u010dno) u svojoj republici, ‘ajde dr\u017eavi, u svojoj ulici, u de\u010djem dvorištu suprotstavi ovim zapenušanim njuškama, netalentovanim, hrabrim samo u gomili, nacionalistima, nacio-fašistima, sklopi\u0107e se (ve\u0107 se sklapa iz regiona, na bivšim prostorima) Jugoslavija kao kulturna, kao sportska, kao ekonomska \u010dinjenica. Kao ta stvar. Jugoslavija kao radoznalost, kao takmi\u010denje, kao more, kao Dunav, kao gospodstvo, kao ljubav. Kad ovi mla\u0111i po\u010dnu slobodnije da se kre\u0107u, da otkidaju jedni na druge… a dalje, dalje me više i ne zanima. Jer svi najbolji, svi pravi tipovi u knji\u017eevnosti, u nauci, u kulturi, u pozorištu i u politici, bili su Jugosloveni: Tesla, Josif Pan\u010di\u0107, Dvornikovi\u0107, Cviji\u0107, Njegoš, Ljubo Babi\u0107, Mitrinovi\u0107, Crnjanski, Krle\u017ea, Andri\u0107, Vujovi\u0107, Ivan \u0110aja, Matoš, Cerar, Zupan, Lubarda, Stupica, Popa, Fehmiju Bekim, Kiš, Kova\u010d, Pleša, Krešo \u0106osi\u0107, Zafranovi\u0107, Stefanovski, Sidran.<\/p>\n U Jugoslaviji, u dr\u017eavi Jugoslaviji, Makedonci, Srbi, Hrvati, Albanci, Crnogorci, Bosanci, Slovenci, svi (smo) bili dobrovoljni izgnanici, apatridi – a to je najbolji, najpovlaš\u0107eniji polo\u017eaj. To je najbolji status za jednog gra\u0111anina: domovina kao dobrovoljno izgnanstvo, jezik kao domovina, svi razumemo taj jezik.<\/p>\n – Jugoslavija se poslednjih petnaestak godina uglavnom naziva vešta\u010dkom tvorevinom…<\/p>\n – A koja dr\u017eava nije vešta\u010dka? SAD, Izrael, Rusija, Australija? Ne \u017eelim da se sporim je li ovo (ono) ista obala, je li re\u010d o istom jeziku, je li ovo (ono) isto nebo. Jedino me niko ne mo\u017ee ubediti da lopta nije najsavršeniji oblik. Na tom jeziku, jeziku lopte, suštinski su se razumeli. Savršeno su se razumeli Milutinovi\u0107 i Vukas, Gali\u0107 i Lamza, Skoblar i Jusufi, Boban i Savi\u0107evi\u0107, Daneu i Kora\u0107, \u0110er\u0111a i Kora\u0107, \u0106osi\u0107 i Dalipagi\u0107, Ki\u0107anovi\u0107 i Delibaši\u0107, Horvat i Lazarevi\u0107, Zoran Jankovi\u0107 i Lopatni, Milanovi\u0107 i Šimenc, Dra\u017een Petrovi\u0107 i Divac, Kuko\u010d i Danilovi\u0107. I to je najbolji dokaz da je ta ideja Jugoslavije jedina prava stvar i na ovom i na onom prostoru. I na nebu i na zemlji. I u vodi. Ko ne razume jezik duplog pasa taj ne\u0107e razumeti ovu pri\u010du. Dupli pas je Sokratov izum, Sokratov jezik, i zato je Gerson rekao – najbolji dribling je dupli pas. Ili produ\u017eiti liniju na gr\u010dkoj vazi. I sad evo izne\u0107u jedan nau\u010dni, nau\u010dno-istorijski dokaz da je Jugoslavija morala ostati kao dr\u017eava, kao granica, kao vidik.<\/p>\n Gospodo smradovi<\/strong><\/p>\n – Baš nau\u010dno-istorijski?<\/p>\n – Da. Nova Jugoslavija, partizanska Jugoslavija redovno je u\u010destvovala na Svetskim prvenstvima: Brazil (1950.), Švajcarska (1954.), Švedska (1958.), \u010cile (1962.). Tamo u \u010cileu Jugoslavija je igrala u polufinalu, i u toj baksuznoj utakmici protiv \u010cehoslova\u010dke je izgubila, izgubila je utakmicu u kojoj je bila za dve klase bolja. A u finalu Jugoslaviju bi \u010dekao Brazil (Pele je bio povre\u0111en) i pitanje je da li bi Garrincha i Didi pobedili plave. To je godina 1962. A sad lirskim skokom unapred, idemo 25 godina kasnije. Prvo jedna fusnota, va\u017ena fusnota. Te 1987. Jugoslavija je u Italiji na Prvenstvu sveta u košarci (mladi do 21. godine) pobedila SAD u finalu sa onih 11, 12 Kuko\u010devih trojki. Jugoslavija je postala prvak sveta. Te iste godine, Jugoslavija (mladi) je igrala na Prvenstvu sveta u fudbalu. U \u010detvrtfinalu Jugoslavija je pobedila Brazil 2:1, u polufinalu Isto\u010dnu Nema\u010dku 2:1, a u finalu Zapadnu Nema\u010dku i to na penale 5:4, u regularnom delu bilo je 1:1. I postala prvak sveta. Bilo je to, u \u010cileu, u \u010cileu 25 godina kasnije.<\/p>\n Prvak sveta uprkos istoriji, istori\u010darima, uprkos politici, uprkos politi\u010darima, uprkos unutarnjim i spoljašnjim faktorima. Ko na Svetskom prvenstvu pobedi Brazil i obe Nema\u010dke, to jeste prava dr\u017eava. Jer tu nema prevare, nema naga\u0111anja jer je Jugoslavija morala i mogla opstati.<\/p>\n – Pa kako je onda propala?<\/p>\n – Evo šta Abdulah Sidran baš o tome ka\u017ee:<\/p>\n Sve što je propalo, moralo je propasti,<\/p>\n Ka\u017eu da je kaz'o Onaj, najpametniji me\u0111u njima svima,<\/p>\n Strašnim ljudima – filozofima. A ja – notorna budal\u010dina<\/p>\n Nikako tako ne mislim. Osim što jest propalo,<\/p>\n Kakvog drugog dokaza imaju – da morala je propasti? Kad je<\/p>\n ve\u0107 propala, jesu li morala propasti i mjerila?<\/p>\n "Jesu li morala propasti i mjerila?" proderem se koliko me grlo nosi –<\/p>\n Istoga trena dobijem,<\/p>\n strašan napad jugonostalgije!<\/p>\n