Današnje generacije su svedoci kako dr\u017eave padaju kao snoplje i kako se cepaju prema nekim interesima ja\u010dim od zdravog razuma. U svemu tome ostalo je još verovanje da zlato predstavlja poslednji stub sigurnosti<\/p>\n
Pi\u0161e: Milutin Mitrovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Današnje generacije su svedoci kako dr\u017eave padaju kao snoplje i kako se cepaju prema nekim interesima ja\u010dim od zdravog razuma. U svemu tome ostalo je još verovanje da zlato predstavlja poslednji stub sigurnosti.Predsednik ameri\u010dke centralne banke (FED), Ben Bernanke, izjavio je: "Done\u0107u novac helikopterima, ako to bude neophodno, da bi se spasla ekonomija u teško\u0107ama". To sa helikopterima je retori\u010dka fraza, a \u010dinjenica je da Amerika još nije zabele\u017eila u istoriji da se u roku od samo osam dana dva puta sni\u017eavaju primarne kamate. Prvi put 22. januara sa 4,25 na 3,50 i drugi put 30. januara sa 3,50 na 3 procenta. Tako se novcem nije razbacivao ni legendarni guverner Alan Grinspan. Kraj prošle i po\u010detak ove (2008.) godine obele\u017eeni su dubokim padom zaposlenosti, potrošnje i berzanskih indikatora, ali i rastom inflacije u Americi. Valja imati u vidu da su o borbi protiv recesije ozbiljno progovorili ameri\u010dki guverner i još odlu\u010dnije ameri\u010dki predsednik Buš u svom obra\u0107anju naciji, tek kada se ameri\u010dko finansijsko tr\u017eište našlo pod udarom takozvanih sovereign funds – obilja novca iz novooboga\u0107enih zemalja, koje su po\u010dele da kupuju ameri\u010dke banke. Ekonomski nacionalizam nadja\u010dao je liberalisti\u010dko zaklinjanje ameri\u010dke elite zastrašene mogu\u0107noš\u0107u da njihovi finansijski dragulji padnu u ruke Kineza, Arapa i Rusa. Novinski naslovi pozvali su na uzbunu: "Monstrumi na Wall Street-u", "Kraj jednog modela", "Mnogo novaca, malo pravila". Podsetimo samo da su ideolozi ameri\u010dke ekonomije, dok joj je išlo od ruke, bili najve\u0107i protivnici definisanja bilo kakvih pravila. <\/p>\n Daleke 1941. godine (6. januara) tadašnji ameri\u010dki predsednik Franklin Delano Ruzvelt u govoru pred Kongresom definisao je "\u010cetiri slobode" (Four Freedoms): Slobodu govora, Slobodu veroispovesti, Slobodu od siromaštva i Slobodu od straha, kao eti\u010dke stubove ameri\u010dkog društva. Pišemo ih, uprkos pravopisu, velikim slovom jer je zahvaljuju\u0107i njima Amerika postala bastion slobodnog sveta nasuprot rastu\u0107em totalitarizmu u Nema\u010dkoj i SSSR. Ako išta od svojih na\u010dela slobode Amerika nije uspela da ostvari to je – sloboda od straha! Ne samo što je postala najve\u0107i svetski proizvo\u0111a\u010d umetni\u010dkog i informativnog horora u svetu, nego je strah ovladao svim njenim bi\u0107em, posebno posle kobnog 11. septembra 2001. Pod tim poslednjim udarom Amerika je prestala da li\u010di na sebe, prestala da bude uzor svetu, koji joj se divio i pokušavao da je sledi više od jednog stole\u0107a. Mašinerija horora dograbila se danas krize, recesije i nadiranja "finansijskih monstruma". <\/p>\n Suvereni monstrumi<\/strong> <\/p>\n Dakle, posle krize subprime kredita, koja je devastirala bankarske kase i otkrila niz dubioza iz ranijih prikrivenih loših poslova, konstatovalo se da je došlo do strahovitog pada likvidnosti, do enormnog poskupljenja kredita, a Amerika predstavlja kreditno najzadu\u017eeniju zemlju na svetu, koja prestaje da funkcioniše ako nema kreditima anticipirane potrošnje, pokazalo se da su stotine milijardi dolara likvidnog novaca koje je FED pustila u promet nedovoljne da zakrpe sve rupe u bankama te su ove pokušale da na\u0111u novac i na drugim stranama. Iako su strani investitori posednici nekih 17 odsto ameri\u010dke industrije, njihovo finansijsko prisustvo ogledalo se uglavnom u kupovini dr\u017eavnih obveznica – dakle manjim delom na otvorenom finansijskom tr\u017eištu. Novi, ovoga puta inostrani talas, su sovereign fondovi koji su ponudili da pokriju rupe u bankarskim bilansima, poneki \u010dak i ne tra\u017ee\u0107i pravo glasa, odnosno upravljanja, koje im na osnovu uloga sledi. Uo\u010dljiva je tendencija da se iskoristi nelikvidnost banaka i da se tim putem prodre u njih, a kasnije \u0107e se ve\u0107 na neki na\u010din po\u010deti i da vlada. Va\u017eno je ne preplašiti plen do mere kada po\u010dinje da se brani kao zec koji nema izlaza. Nezavisni, naj\u010deš\u0107e nazivani "suvereni" (zbog engleskog korena) fondovi su dr\u017eavne institucije, koje predstavljaju dodatnu rezervu zemalja prete\u017eno oboga\u0107enih naftom i naglim izvozom, a za vremena kada te komparativne prednosti ne bude. Smisao im je maksimalizovanje prihoda na dugi rok i uglavnom su iskazani u zlatu, SDR (specijalnim pravima vu\u010denja – MMF) i stranim valutama. Postoje nezavisno od dr\u017eavnih valutnih rezervi. Prvi su, kako se tvrdi, takav fond osnovali solidni Norve\u017eani, kada im je potekla nafta, da bi obezbedili sigurnost na dugi rok i svojom masom poduprli penzioni fond. Po njihovom uzoru krenuli su i drugi, pa najbogatiji takav fond danas ima Singapur (330 milijardi dolara), drugi su Norve\u017eani (322), sledi Kuvajt (213), Kina (200), Rusija (127,5), Abu Dabi (100) i niz malih zemalja (Azerbejd\u017ean, Nigerija, Ekvador, Bruneji, Trinidad…) sa njihovim ukupnim iznosom od oko 1.000 milijardi dolara. Sve zajedno ra\u010duna se na 2.200 milijardi dolara \u010dvrstog novca u tim fondovima. Osnovni strah je što su u posedu dr\u017eava i kao takvi mogu da vrše jaku presiju na banke u koje investiraju, odnosno na njihove domicilne zemlje. Poseban strah je, dakako, od Kine i Rusije. Kina u svojim valutnim rezervama od 1.500 milijardi dolara ima 800 milijardi u ameri\u010dkim dr\u017eavnim obveznicama i mo\u017ee, kada bi joj to odgovaralo, da napravi katastrofu na ameri\u010dkom finansijskom tr\u017eištu. Pored toga investirala je u 10.000 velikih kompanija širom sveta. <\/p>\n U najnovijem talasu nelikvidnosti ameri\u010dkih banaka Abu Dhabi Investment Authority je za 7,5 milijardi dolara stekao vlasništvo nad 11 odsto vrednosti Citibank, Singapur, Kuvajt i Ju\u017ena Koreja ulo\u017eili su 21 milijardu u Citigroup i Merill Lynch, arapske zemlje i Rusija ulo\u017eile su oko 70 milijardi u svetske finansijske kolose, Kina je od Blackstone fond za 3 milijarde postala vlasnik 9,9 odsto njegove vrednosti. Pored toga je pokri\u0107em gubitka od 5,7 milijardi dolara u naj\u010duvenijoj investicionoj banci, Merill Lynch, postala vlasnik ravno 10 odsto njene imovine. Sve zajedno soverenity fondovi su od 1974, otkada se pojavljuju na tr\u017eištu, investirali 2.876 milijardi (od \u010dega je 2.103 naftnog porekla). Ra\u010duna se da \u0107e za slede\u0107ih 5 godina njihovo u\u010deš\u0107e iznositi 12, a posle još 5 godina 15 do 30 hiljada milijardi dolara. Pore\u0111enja radi navodimo da se današnji svetski BDP ra\u010duna na oko 54.000 milijarde dolara. Tim parama "monstrumi" su prodrli u srce kapitala do te mere da je na zasedanju svetske kapitalisti\u010dke elite u Davosu raspravljano tajno i otvoreno o opasnosti koju sobom nose. Bum "suverenih" fondova samo je najvidljiviji priliv novca u industrijske zemlje iz zemalja koje su, kao Kina i Rusija, donedavno bile komunisti\u010dka sirotinja. Od Morgan Stanley, Merill Lynch, švajcarske UBS i Barclays banke pa nadalje, gotovo da nema nijedne velike banke koja svoje bilanse nije "kontaminirala" parama \u010diji su vlasnici druge dr\u017eave. Pored banaka "suvereni" kapital je prošle godine ušao i u vlasništvo berzi: ameri\u010dka tehnološka berza NASDAQ prodala je 19,9 odsto Abu Dabiju; Londonska 19,9 Kataru i 28 odsto Abu Dabiju. Na kupovinama berzi se nije zaustavilo nego su i njihovi klijenti pali u zavisnost stranaca pa je \u010dak i italijanski ponos, Ferrari, sa 5 odsto vlasništva pripao šeicima iz Abu Dabija. Singapur je kupio 4,9 odsto Sony industrije i 9 odsto UBS (švajcarske banke). Došlo je dotle da su se \u010dak i opštine, uvek nedovoljnog bud\u017eeta, u nekim zemljama (Taranto u Italiji, na primer) pozadu\u017eivale što dovodi do skoro komi\u010dnih situacija. Naime, da poverilac na osnovu vlasništva tra\u017ei useljenje svojih gra\u0111ana u opštine koje nisu u stanju da vra\u0107aju dugove. Globalizacija postaje difuznija nego što je iko mogao pomisliti. Nije sasvim jasno unose li likvidne pare iz "suverenih" fondova stabilnost ili su osnova za neke nove, mnogo kompleksnije krize, ne samo ekonomske prirode. <\/p>\n Zlatna epilepsija<\/strong> <\/p>\n Dobar deo "suverenih" fondova le\u017ei u tezaurisanom zlatu kao depozitima od najve\u0107eg stepena sigurnosti. Zlato je uz svoju mitološku dimenziju sa\u010duvalo i pojam materijalne stabilnosti. Govorilo se nekada o stabilnom novcu, o stabilnim vladama, o stabilnim zemljama, uopšte o stabilnosti kao osnovnom stubu društvene sigurnosti. Zlato je poslednji trag tog poimanja. Dokle \u0107e biti tako teško je prognozirati, me\u0111utim, lakše je posumnjati da je i zlatu po\u010delo da isti\u010de vreme. Istini za volju, Financial Times je to prognozirao još sedamdesetih godina prošlog veka. Od pojave venture kapitala banke su naglo pove\u0107ale svoj uticaj i postale osnovni stub postindustrijskog društva. Još je Bertold Breht nazreo taj put i izrekao \u010duvenu re\u010denicu da je "manji kriminal oplja\u010dkati, nego osnovati još jednu novu banku". Staro je pravilo da u bankarskim ugovorima treba obratiti više pa\u017enje na fusnote, nego na sam sadr\u017eaj ugovora. U tim fusnotama se krilo i krije sve ono što na štedišu ili primaoca kredita svaljuje sve neda\u0107e u kojima banka mo\u017ee da se na\u0111e. U ime dinamizma stvoren je sistem nestabilnosti i neizvesnosti u kojem su se banke i berze najbolje snašle. Taj sistem je dobio i svoju ideologiju, što su je skrojili stru\u010dnjaci za preraspodelu u korist onih koji su ve\u0107 bogati. Staljinov šef policije Berija je sarkasti\u010dno, i gotovo razo\u010darano, konstatovao da ništa nije lakše nego kupiti stru\u010dnjake i intelektualce. Dobili smo "nau\u010dno utemeljen ekonomski dinamizam" koji je za sobom nosio razaranje svega što mo\u017ee biti siguran oslonac. U tako stvorenom haosu mogu\u0107e je izvršiti preraspodelu bogatstava, koju nijedna politi\u010dka snaga na vlasti ne bi mogla da ozakoni. <\/p>\n Postali su nestabilni zaposlenje, zarada, cene, zdravstveno osiguranje, penzije, vlade, pa \u010dak i dr\u017eave. Današnje generacije su svedoci kako dr\u017eave padaju kao snoplje i kako se cepaju prema nekim interesima ja\u010dim od zdravog razuma. U svemu tome ostalo je još verovanje da zlato predstavlja poslednji stub sigurnosti. Najnoviji rekordi cena zlata od 940 dolara za uncu, mogao bi da zna\u010di kako je ono, zahvaljuju\u0107i tra\u017enji, dobilo odgovaraju\u0107u tr\u017eišnu verifikaciju. No, ko nam garantuje da nije i ono kona\u010dno postalo predmet spekulacija, odnosno da se taj poslednji stub ne kruni, kao i mnoge druge vrednosti do sada? Nema razvijene dr\u017eave koja nije osnovala nacionalnu agenciju za kontrolu rada na berzama. Ameri\u010dki SEC (Securities and Exchange Commission), dr\u017eavna agencija za kontrolu rada na berzi – koju je osnovao predsednik F.D. Ruzvelt i za prvog šefa postavio D\u017eozefa Kenedija, oca kasnijeg predsednika D\u017eona – u slu\u010daju ENRON-a i predsednikovanja D\u017eord\u017ea Buša mla\u0111eg, pokazalo se da je davala la\u017ene podatke da bi spasla kompanije \u010diji su menad\u017eeri naveliko krali novac i la\u017eno predstavljali bilanse. U Italiji je janura 2007. godine oslobo\u0111en odgovornosti za la\u017ene bilanse preduze\u0107a milijarder Silvio Berluskoni, zato što je kao predsednik vlade doneo zakon kojim se ukida to krivi\u010dno delo! Dakle, ako se tako radi u principu, zašto bi zlato bilo van va\u017ee\u0107eg principa preraspodele, koja je samo eufemizam za kra\u0111u velikih razmera. Sva ona simbolika zlata kao sinonima za besmrtnost, zasnovana na njegovom svojstvu da ne r\u0111a i ljudskom strahu od kona\u010dnosti, po\u010dinje da se ljuja. Zlatom su oblagani faraoni, Buda i sveci, veruje se u njegovu lekovitost – nanotehnologije je i dokazuju, deci se za prvi ro\u0111endan daje zlatnik, za sre\u0107u i sigurnost u \u017eivotu. Sva ta simbolika u poslovnom svetu ima i udeo u ceni. Najve\u0107i depozit zlata u svetu nalazi se u njujorškom skladištu, 25 metara u dubini ispod Wall Street-a gde se pored ameri\u010dkih zaliha \u010duvaju i druge iz velikog broja ostalih zemalja (Britanija, Nema\u010dka, Japan). Njihova se vrednost ra\u010duna na preko 240 milijardi dolara. Od ukupnih koli\u010dina tezaurisanog zlata u svetu 39 odsto poseduje zona evra, 26 odsto Amerika, 11 odsto MMF i Svetska banka… <\/p>\n Prvi skok cene zlata nastao je 1971. godine, kada je ameri\u010dki predsednik Nikson ukinuo "zlatni standard" inaugurisan u Breton Vudsu, neposredno pred kraj Drugog svetskog rata. Protivno o\u010dekivanjima, cena zlata krenula je nezadr\u017eivo da raste. Najviši novo – 850 dolara za uncu – dostiglo je 1980. godine zbog pretnje Homeinijeve revolucije u Iranu i upada sovjetskih trupa u Avganistan. Krajem prošle godine po\u010dela je naglo da ska\u010de i prekora\u010dila nivo od 940 dolara za uncu, iako nije bilo nikakve ratne opasnosti, ali je kriza ameri\u010dke ekonomije proizvela sli\u010dnu tendenciju tra\u017eenja sigurnog uto\u010dišta. Lari Samaers, nekadašnji ameri\u010dki ministar finansija i profesor na Harvardu danas, definisao je "zakon" koji po njemu nosi ime, a glasi: "tra\u017enja za zlatom je inverzno proporcionalna izvesnosti dobiti od industrijskih i finansijskih investicija". Odnosno, što realna ekonomija više pada, to raste potra\u017enja i cena zlatnih poluga. Zlatom se trguje pre svega u Londonu, gde je 1919. godine formulisano pravilo "Gold fixing": da se dva puta dnevno (ujutro u 10 i 30 i popodne u 15 sati ta\u010dno) fiksira cena. Tu se obr\u0107u samo velike koli\u010dine preko 1.000 unci (fina unca ima 31,1034 grama) dok su prave berze neograni\u010denih koli\u010dina trgovanja u Hogkongu, Istambulu i Šangaju. Dakako da gotovo svaka velika banka ima svoje sektore kod kojih se zlato mo\u017ee kupovati i prodavati. Trguje se fizi\u010dkom kupovinom (poluge i monete), na aukcijama i u zlatarama se prodaje nakit, koji \u010desto ne odgovara deklarisanoj \u010disto\u0107i. Pored toga se trguje akcijama kompanija koje se bave ekstrakcijom zlata, sa rizikom koji prati svaku sli\u010dnu transakciju zbog la\u017enog bilansa kompanije. Kona\u010dno trguje se certifikatima, odnosno potvrdama o kupovini odre\u0111ene koli\u010dine zlata, koju kupac mo\u017ee da podigne kada to \u017eeli. Nalik na zamenu za zlatno pokri\u0107e dolara. Tu je mogu\u0107nost spekulacije najve\u0107a. Uprkos raznim nadzornim telima, postoji velika mogu\u0107nost da je certifikata izdato više nego što zlata ima, te da mo\u017ee do\u0107i do još jednog "pucanja balona" i verovatno najve\u0107e svetske berzansko – ekonomske krize. <\/p>\n Javno do sada nema ni jednog znaka da se spekulacije doga\u0111aju negde u senci. Me\u0111utim nije bilo ni sa „Enronom", \u010dak mu je do poslednjeg trenutka rast vrednosti akcija bio nezadr\u017eiv i prvi znak da nešto nije u redu bilo je naglo puštanje u prodaju akcija \u010diji su posednici bili menad\u017eeri te kompanije. Drugi detalj koji name\u0107e sumnju je apsolutna kontaminiranost fondova i banaka akcijama i obligacijama, koje nemaju nikakvu vrednost. Jedan deo takvih finansijskih sredstava koriš\u0107en je za kupovinu zlata. Finansijski mehanizmi i tehnologija su toliko razu\u0111eni da ni najstru\u010dnijim slu\u017ebama nije lako da doka\u017eu nepravilnosti, \u010dak i kada znaju da postoje. Tre\u0107i razlog za sumnju je zapravo istorijska anegdota. U vreme zlatnog pokri\u0107a, kada je svaki dolar i u svakom trenutku bilo mogu\u0107e zameniti za odgovaraju\u0107u koli\u010dinu zlata, zbog rata u Vijetnamu i ogromnog ameri\u010dkog deficita (neuporedivo manjeg od današnjeg) po\u010dela je da se pojavljuje sve ve\u0107a koli\u010dina dolara u opticaju. De Golova Francuska podnela je zahtev da se ustanovi koliko je realno pokri\u0107e dolara zlatom i pozvala zemlje i gra\u0111ane da masovno tra\u017ee konverziju dolara u zlato, odnosno da se tako najjasnije ustanovi postoji li blef sa zlatnim pokri\u0107em. Reakcija ameri\u010dkog predsednika Niksona bila je munjevita – ukinuo je "zlatni standard" i time spre\u010dio da se ustanovi istina. Ko mo\u017ee da garantuje da danas nije ista situacija, pre svega sa certifikatima za zlato, koje ne bez osnova u \u017eargonu zovu "papirno zlato". Padne li zlato kao stub stabilnosti pod opravdanjem preduzetništva i dinamizma, koji su dobrim delom okrilje za špekulacije, do\u017eive\u0107emo krizu kakvu \u010dove\u010danstvo još nije videlo.<\/p>\n