Ovoga puta gra\u0111anstvo u Srbiji je dobilo svoju petu kolonu. Svi ti mladi\u0107i o kojima sve ovo pišem, verovali ili ne, trenutno su najve\u0107i neprijatelji gra\u0111anske i evropske Srbije<\/p>\n
Pi\u0161e: Nenad Proki\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Bol za izgubljenim predsednikom \u010dini se da je ve\u0107i i iskreniji kod SPS za Miloševi\u0107em, iako ni tamo nije neki naro\u010diti, nego što je to kod Tadi\u0107a za \u0110in\u0111i\u0107em. Eto vam nove paralele u srpskoj politici, koja tako mnogo govori, i to baš o svemu i svima! A ona prava bol bi\u0107e vidljiva ve\u0107 s jeseni, kada na red do\u0111e izglasavanje restriktivnog bud\u017eeta i stezanje monetarne politike, kada \u0107e ta bol opet biti direktno i prvenstveno isporu\u010dena najsiromašnijim gra\u0111anima Srbije, dakle ogromnoj ve\u0107ini. Svako ima svoju bol. <\/p>\n Naslov ovog teksta je parafraza onog albuma Idola, koji se na folirantski na\u010din nešto, kao, bavio pravoslavljem i koji je 1986. godine proglašen za najbolju plo\u010du YU rocka, sve skupa sa svojim numerama Rusija i Nebeska tema. Prevarivši sve u bivšoj dr\u017eavi, taj muzi\u010dki napor kasnije je utro put svim budu\u0107im la\u017enim pravoslavcima i tobo\u017enjim nacionalistima, \u010diji je najve\u0107i dokaz bezgrani\u010dne i vizantijski plave navodne vere, obi\u010dno bio predstavljen drvenim krstom ispod retrovizora polovnih zapadnih automobila, koji su se drmusali putevima jedne sasvim nesre\u0107ne zemlje. Ujedno je, kao prototip svih budu\u0107ih foliranja, taj muzi\u010dki napor postavio granice onih tipi\u010dno la\u017enih patriotskih zanosa, kojih se nismo ratosiljali ni danas.<\/p>\n Iza tog la\u017enog muzi\u010dkog pokušaja pojavili su se, kao jedna ljudska i endemska podvrsta, neki Beogra\u0111ani bez uverenja, morala i elementarne društvene svesti. Kao što iza te muzike nije stajalo ništa, tako ni danas iza njihovih akcija u srpskom društvu, bilo da je re\u010d o koalicionom pravljenju vlade, ustava ili komercijalnog spota za tampone i uloške, ne stoji ama baš ništa. Ili stoji nešto što je la\u017e, uglavnom nasle\u0111ena od njihovih beogradskih dobro situiranih o\u010deva, koja se – tako dobro usvojena – kasnije pojavila prvo u muzici, zatim, odmah, opet u politici. Sinovi su postali uspešni direktori pozorišta, koji nisu znali ta\u010dno u kojem je veku ro\u0111en Šekspir, postali su i autori muzike koja je imala uzor u pravoslavlju a da nisu znali u kojem je veku delovao sveti Sava, pa su postali i predsednici partija, \u010dak i dr\u017eave koja nema pojma šta joj se dešava, gde su joj granice, ko su joj prijatelji, ni kakva je budu\u0107nost \u010deka. A na izgled, bili su to fini i lepo vaspitani momci. Ovoga puta nisu montanjari zapr\u017eili \u010dorbu. Ljudi sa planinskih venaca, koji su svakih pedeset godina silazili u gradove i od ulica pravili njive, i koje je samo Julije Cezar uspeo tako da smiri da dvesta godina nisu puštali ni glasa od sebe – vekovima su proglašavani za kapitalne protivnike gra\u0111anstva u Srbiji. Gotovo je: gradovi više ne rastu, nema više silazaka sa planina u gradove. Ovoga puta gra\u0111anstvo u Srbiji je dobilo svoju petu kolonu. Svi ti mladi\u0107i o kojima sve ovo pišem, verovali ili ne, trenutno su najve\u0107i neprijatelji gra\u0111anske i evropske Srbije. Zašto? Mislim da i oni sami to ne znaju, a i da znaju, bilo bi ih baš mnogo briga.<\/p>\n U takvom nepoštenom neznanju mogu\u0107no je poistovetiti nespojive bolove, kao i one za Miloševi\u0107em i \u0110in\u0111i\u0107em. U tim nespojivim bolovima pomešali su se pragmati\u010dnost, sebi\u010dnost, sujeta, glupost, nepoštenje, koristoljublje, tobo\u017enje pravoslavlje i la\u017eni patriotizam, pa zatim i razgovori sa tatom, igranje na stolu u kafani, pevanje na predizbornim mitinzima i sva ta loša muzika, koja nam se olupala o glavu.<\/p>\n *Tekst posve\u0107ujem neumrlom Šabanu Bajramovi\u0107u, kojeg je cela ta sjebana Srbija pustila da umre kao pas, samo zato što je, od po\u010detka do kraja, beskrajno iskreno, koristio svoj beskrajni talenat.<\/em><\/p>\n