Srbija još nema vladu, ne zna se kada \u0107e je i da li \u0107e je dobiti, još manje ko \u0107e je sa\u010dinjavati (osim što \u0107e u njoj svakako biti mesta za g. g. Krkobabi\u0107a i Palmu, te nezaobilazne gromade nove srpske politi\u010dke scene), a najmanje se zna kako \u0107emo se svi zajedno uopšte ispetljati iz ove ujdurme. <\/p>\n
Pi\u0161e: Teofil Pan\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Naime, to što je varijanta koalicione vlade socijalista i njihovih pratilaca sa radikalima i narodnjacima sve bli\u017ea propasti, još uopšte ne zna\u010di da je varijanta saradnje socijalista & co. sa demokratama nu\u017eno na putu da uspe. Mnogo je tu još barijera koje treba srušiti, još više interesa koje treba zadovoljiti. Po svemu sude\u0107i, dobro podmazana mašinerija demokrata upravo radi na tome, i to je samo po sebi politi\u010dki sasvim legitimno, bez obzira na to što izaziva (prirodno) ga\u0111enje u osetljivijih duša. Pod uslovom, naravno, da se ne zaboravi da u tome ipak mora postojati granica… Radi se o onoj granici \u010dijim prelaskom delegitimišete sopstvenu poziciju. <\/p>\n Koliko daleko bi Demokratska stranka i njeni saveznici mogli da odu sa ustupcima socijalistima – u pokušaju da ih privole na svoju stranu za formiranje vlade – a da to ne obesmisli celu operaciju nevoljnog "pranja" SPS-a? Ako je suditi po onome što se pojavljuje u medijima, samo nebo je granica: Da\u010di\u0107u i drugovima nije nu\u0111eno još samo mesto patrijarha i predsednika dr\u017eave (oba su, naime, zauzeta), dok je sve ostalo na "izvol'te". Naravno, štošta od onoga što se provla\u010di po štampi "iz pouzdanih izvora" zapravo je klasi\u010dno "spinovanje" i me\u0111ukabinetsko nadgornjavanje, ali je ipak indikativno da je Tadi\u0107 rešio da šarmira socijaliste svojom \u010duvenom koalicionom širokogrudoš\u0107u, u kojoj svakako u startu nadmašuje narodnja\u010dko-radikalsku konkurenciju, prepunu umišljenih "spasilaca nacije". Tadi\u0107u je tu teren \u010distiji i pregledniji, jer je na svojoj strani politi\u010dkog spektra izborio poziciju "selektora" koji ima poslednju re\u010d.<\/p>\n Bez obzira na sve to, bi\u0107e da onu "donju granicu" ipak nije tako teško povu\u0107i: to je mesto premijera. Ne postoji ama baš nikakav na\u010din da Da\u010di\u0107, Mrkonji\u0107 ili neko od njihovih partijskih pajdaša zasedne na to mesto a da to: 1. ne bude politi\u010dki i izborno sasvim nezaslu\u017eeno, \u010dak skandalozno; 2. ne bude neka vrsta politi\u010dkog samoubistva Borisa Tadi\u0107a. Što se ti\u010de ovog potonjeg, Tadi\u0107 je prošlogodišnjim popuštanjem Koštunici u njegovoj ni na \u010demu legitimnom zasnovanoj \u017eelji da ostane premijer na\u010dinio najpogrešniji potez u dosadašnjoj karijeri, a Srbiji priuštio mnoge muke koje je mogla da izbegne. Ponavljanjem tog obrasca na još gori i besmisleniji na\u010din – a gori je ve\u0107 i utoliko što su demokrate sada mnogo sna\u017enije nego tada, a Da\u010di\u0107 slabiji od tadašnjeg Koštunice, bez obzira na famozni "ucenjiva\u010dki potencijal" – predsednik Srbije i Demokratske stranke ozbiljno bi doveo u pitanje svoju elementarnu politi\u010dku razboritost. Bilo bi pogubno da se takvo nešto desi baš sada, tek što je Tadi\u0107, \u010dini se, prevazišao neka ozbiljna lutanja i \u010dudne slabosti i u\u010dvrstio se kao nezaobilazan faktor svake pri\u010de o demokratskoj i proevropskoj Srbiji za izvestan broj godina unapred. <\/p>\n Kako god, razna "personalna" pitanja samo su odraz onih suštinskih, vrednosnih. I tu mora da postoji donja granica, ona bez koje cela stvar postaje apsurdna. Iz socijalisti\u010dkih redova dolaze mnoge pateti\u010dne, nebulozne, otvoreno bezobrazne ili \u010dak protivzakonite pri\u010de i zahtevi: te da se Ovaj i Onaj puste iz zatvora, te da Miloševi\u0107a malte ne proglase narodnim herojem, te da se prekine krivi\u010dni progon Mire Markovi\u0107 i sina joj Marka Miloševi\u0107a – a Miri i da se vrati lirsko-odstreljiva\u010dka kolumna u Dugi, koja u tu svrhu treba ponovo da izlazi; Marku da se vrnu Bambilend i maskirna uniforma – te da svako od antimiloševi\u0107evskih demonstranata li\u010dno prizna i potpiše da je devedesetih bilo bolje… Karikiram? Jedva. Ništa od takvih i sli\u010dnih stvari ne sme ni po koju cenu biti ostvareno, jer za to niko, pa ni Tadi\u0107, nema mandat: to, naime, ne bi bio puki politi\u010dki kompromis izme\u0111u dveju stranaka, nego bi bilo sna\u017eno simboli\u010dko poništavanje (i poni\u017eavanje) svega što je Srbija \u010dinila i u\u010dinila teškom mukom se osloba\u0111aju\u0107i najgoreg unutrašnjeg re\u017eima u svojoj istoriji. <\/p>\n Dobro, ali gde onda tra\u017eiti "kompromis" sa socijalistima? Ve\u0107 sama \u010dinjenica da im se otvara mogu\u0107nost da se "properu", da budu kod ku\u0107e i u svetu priznati kao legitiman politi\u010dki subjekt, ogroman je kompromis, i ogromna, neprocenjiva dobit za SPS. Pri tome potpuno nezaslu\u017eena, da se ne la\u017eemo: ta se partija nikada nije odrekla \u010dak ni onih najgorih i najsramnijih stvari koje su \u010dinjene za njene krvave vladavine. Brutalno jednostavno re\u010deno: \u010dinjenica da je rukovodstvo SPS-a iz devedesetih uopšte na slobodi, ve\u0107 je mnogo više od zaslu\u017eenog. \u010cinjenica da ovo donekle podmla\u0111eno rukovodstvo dobija šansu da u\u0111e u "proevropsku" vlast na velika vrata takva je supermegagigaturbopremija da bi svaki funkcioner(\u010di\u0107) SPS-a morao da povazdan ska\u010de od sre\u0107e. Mislim da Ivica Da\u010di\u0107 to zna, mada to ni\u010dim ne\u0107e pokazati. Verujem da to zna i Tadi\u0107: morao bi da zna, a ako ne zna, onda je Srbija u ve\u0107oj opasnosti nego što i slutimo.<\/p>\n Radio Slobodna Evropa<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Srbija još nema vladu, ne zna se kada \u0107e je i da li \u0107e je dobiti, još manje ko \u0107e je sa\u010dinjavati (osim što \u0107e u njoj svakako biti mesta za g. g. Krkobabi\u0107a i Palmu, te nezaobilazne gromade nove srpske politi\u010dke scene), a najmanje se zna kako \u0107emo se svi zajedno uopšte ispetljati iz ove ujdurme. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46669","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46669","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46669"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46669\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46669"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46669"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46669"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}