U godini kada se obele\u017eava stogodišnjica ro\u0111enja Petra Lubarde, njegova supruga umrla je me\u0111u besku\u0107nicima, ku\u0107a gde je stvarao gotovo se ruši, a slike se rasule kojekuda… <\/p>\n
Pi\u0161e: Ve\u010derne novosti<\/strong><\/em><\/p>\n Supruga poznatog slikara Petra Lubarde, Vera Lubarda posle du\u017ee bolesti preminula je u petak u Urgentnom centru u Beogradu. Poslednje godine \u017eivota provela je u Prihvatilištu za odrasle u Kumodraškoj ulici. Pošto je umrla u Urgentnom centru, obdukcija je, zbog komplikovane procedure, ura\u0111ena tek u ponedeljak. Pretpostavlja se da su joj oslabili plu\u0107a i srce, ali dok ne stignu rezultati, o uzrocima mo\u017ee samo da se naga\u0111a. Sahrana \u0107e se odr\u017eati u sredu (14 \u010dasova) na Leš\u0107u, a Skupština grada Beograda preuzela je na sebe sve obaveze.<\/p>\n Strahinja Sekuli\u0107, gradski pravobranilac, rekao nam je da više ne postoje zakonske prepreke da se u\u0111e u ku\u0107u Petra Lubarde na Dedinju, koju je Vera 1974. godine zaveštala gradu. Papiri kazuju da se u njoj tada nalazilo više od 130 slikarevih platna i crte\u017ea. Ali, Vera Lubarda je, u par navrata, priznala da je preostalo samo desetak slika. Misterija oko zaostavštine bi\u0107e rešena tek kad se u\u0111e u ruiniranu zgradu u Ili\u010di\u0107evoj 1.<\/p>\n – U\u010dini\u0107emo sve što je u našoj mo\u0107i da se Vera Lubarda sahrani dostojanstveno, kako i zaslu\u017euje – ka\u017ee Gorica Mojovi\u0107, potpredsednik Skupštine grada. – Sada nije vreme, a nije ni ljudski da se govori o legatu. Njime \u0107e se, kad za to do\u0111e vreme, baviti naši pravnici.<\/p>\n U Prihvatilište Vera Lubarda je ušla prisilno, psihi\u010dki rastrojena i narušenog zdravlja. Odbijala je lekarske preglede i hospitalizaciju.<\/p>\n – Prihvatala je samo pomo\u0107 negovateljica i medicinskih sestara koje su je presvla\u010dile, a lekove je uzimala na svoju ruku – ka\u017ee Prvoslav Nikoli\u0107, zamenik direktorau Prihvatilištu za odrasle. <\/p>\n Vreme u Prihvatilištu Vera je provodila usamljeni\u010dki. Nije \u017eelela da se sretne sa komšijama, prijateljima i novinarima. Sa njom su pokušali da stupe u kontakt antikvari, kolekcionari i "sumnjivi tipovi" za koje se pretpostavlja da su poslednjih godina od nje kupovali slike njenog supruga. Jedino je prošlog leta prihvatila da se vidi sa Petrovim sinovcem koji \u017eivi u Kanadi i sa njegovom sestrom Vjerom, koja boravi u Izraelu. <\/p>\n – \u010cuo sam da je bila u dosta lošem stanju – ka\u017ee advokat Pavlovi\u0107. – Koliko znam, ku\u0107a u Ili\u010di\u0107evoj ulici pripada gradu, a ne znam ko \u0107e biti vlasnik ostale imovine. Nisam bio Verin punomo\u0107nik, obilazio sam je kao prijatelj.<\/p>\n Prema re\u010dima njenih poznanika, Vera Lubarda je bila \u010dudna \u017eena. Godinama unazad \u017eivela je iza velike ograde, odvojena od komšija, a od radoznalih posetilaca branila se ogromnim lancem na kapiji. Sama je govorila da je birala sa kim \u0107e da razgovara, koga da vi\u0111a. Dela svog pokojnog supruga Petra ljubomorno je \u010duvala. Upu\u0107eni tvrde da je mnoga i prodala kako bi pre\u017eivela. Nudila ih je u bescenje, a preprodavci su na njenoj bedi zara\u0111ivali.<\/p>\n Nakon što je smeštena u stacionar, ku\u0107a porodice Lubarda je bila zape\u010da\u0107ena. Od tada se spekuliše šta se krije iza natrpanog sme\u0107a. Gotovo je sasvim izvesno da je slikareva udovica godinama prodavala par\u010de po par\u010de zaostavštine.<\/p>\n U godini kada se obele\u017eava stogodišnjica ro\u0111enja Petra Lubarde, njegova supruga umrla je me\u0111u besku\u0107nicima, ku\u0107a gde je stvarao gotovo se ruši, a slike se rasule kojekuda… <\/p>\n