Dva su ogledala u kojima se Srbija ogleda – jedno pokazuje da imamo tehni\u010dku vladu a drugo i neki tehni\u010dki Sinod<\/p>\n
Pi\u0161e: Mirko \u0110or\u0111evi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Stari mehovi i novo vino<\/em><\/p>\n Nedavno je ruski stru\u010dnjak za geopoliti\u010dke studije Leonid Ivašov, koji se na me\u0111unarodnim simpozijumima pojavljuje u uniformi generala – sa srpom i \u010deki\u0107em kao amblemima uz uniformu – izjavio kako su danas u Evropi katolici u\u010dinili da se Rusiji i svim pravoslavnima »otme duhovni pravoslavni centar u Konstantinopolju«. Neki su primetili da je to sintagma iz arsenala politi\u010dke mitologije slovenofila, koju je nebrojeno puta varirao i F. M. Dostojevski i da tome ne treba pridavati veliki zna\u010daj – ali ozbiljni analiti\u010dari su ipak upozorili da stari politi\u010dko-mitološki obrasci nisu samo to i da se oni neprekidno »popunjavaju«. I u Crkvi su davno zaboravili – a to je naj\u010dudnije – onu sjajnu metaforu – iz Mateja 9.17. – o starim obrascima koje treba ispuniti uvek novim sadr\u017eajem – »Tako\u0111er se ne ljeva vino novo u mjehove stare; ina\u010de se prodru mjehovi, vino se prolije i mjehovi se pokvare«. I E. Betica je u pravu kada \u010desto naglašava kako \u017eivimo »pod ruševinama ideološko-mitoloških obrazaca«. Da nevolja bude ve\u0107a politi\u010dari naj\u010deš\u0107e iz starih obrazaca izvode svoju politiku, a to je kod nas uzelo toliko maha da je i u ovoj prilici nu\u017eno osvrnuti se makar na neke. Bosanski politi\u010dki lider M. Dodik iz RS govori o »velikoj Srbiji« kao cilju koji bi trebalo realizovati nekim novim sredstvima, ali se ne vidi na koja to sredstva misli. Ne zna se zbog \u010dega \u010dak i ozbiljni pisci, kako u nas tako i u svetu, samo Srbima pripisuju taj obrazac a zna se da i Bugari decenijama sanjaju svoj sanstefanski san koji se bukvalno katastrofalno istorijski inkarnirao poslednji put tokom poslednjeg svetskog rata. Od Vuka i njegovog \u010dlanka »Srblji svi i svuda« do naših dana traje ta polemika koja je pokazala da svi mali narodi u balkanskoj sferi posebno imaju svoj »projekat« velike Hrvatske, Albanije ili Ma\u0111arske. Odgovarao je A. Star\u010devi\u0107 Vuku da hrvatski prostor se\u017ee ne samo do Drine nego preko Timoka do bugarske granice i dalje. Uvek je projekat kod svih isti, isti je diskurs kojim se obrazla\u017ee, ostvarivan je uz pomo\u0107 velikih sila i ratovima, ali su ga razni narodi na razli\u010dite na\u010dine do\u017eivljavali – nema u sintagmama te vrste ni\u010deg spornog ako one podrazumevaju kulturno i versko jedinstvo na jezi\u010dko-kulturnoj osnovi jednog naroda. Nevolje po\u010dinju kada se ideja kulturnog jedinstva pretvori u dr\u017eavnu ideju. Tu se suo\u010davamo sa \u010dinjenicom da imperijalizmi malih naroda nisu ništa manje pogubni od imperijalizama velikih naroda i dr\u017eava. Balkanski prostor poslednjih decenija je školski primer za to. To se najbolje vidi po politi\u010dkim idejama koje se bukvalno izvode iz mita i predanja iz legendi posebno. To se podjednako uporno forsira kod nas i u dr\u017eavi i u Crkvi te su stoga nu\u017ene još neke napomene. Za vladiku raško-prizrenskog Artemija nema zapravo ni\u010deg problemati\u010dnog u mitovima i legendama. On ih ne vidi u smislu kulturnih \u010dinjenica, ve\u0107 kao realije na kojima se mo\u017ee utemeljiti konkretna savremena politika. U jednom objašnjenju – Danas, 2. 07. 2007. – on doslovce ka\u017ee: »Oni govore o Evropi, o zemaljskom carstvu, o kosovskoj i vidovdanskoj mitologiji«. Po njemu, kosovska legenda je neki apsolutni izvor i putokaz za aktuelnu politiku. To za njim ponavljaju politi\u010dki lideri iz takozvane »narodnja\u010dke« koalicije i to u najbukvalnijem smislu re\u010di. Svakodnevno u svakoj prilici bez uvida u nau\u010dna saznanja o mitu i predanju.<\/p>\n Arhai\u010dni obrasci imaju još neke karakteristike od kojih su najva\u017enije barem dve. Oni se »popunjavaju« po potrebi i vrlo slobodno, a ono što bi se moglo ozna\u010diti kao njihova poruka je u tome što predstavljaju opšta mesta kakvih ima u neograni\u010denom broju. Ono što je u tome va\u017eno moglo je jednostavnije: ta su opšta mesta ideolozima i politi\u010darima uvek »pri ruci«. To ne govori o njihovoj vrednosti, ali mnogo govori o njihovoj upotrebljivosti. Nije ništa neobi\u010dno da u govoru nekog politi\u010dkog prvaka imamo \u010ditavu sumu koja – barem na prvi pogled – zaista zbunjuje \u010doveka i gra\u0111anina. Politi\u010dki i ideološki u\u010dinak takvih mesta je nesrazmeran onom što ona zapravo zna\u010de – tome se više veruje nego proverenoj nau\u010dnoj istini.<\/p>\n Izgubljeni Jerusalim<\/em><\/p>\n Ovogodišnja uskršnja poslanica kojom se stari patrijarh Pavle obratio vernicima i gra\u0111anima uopšte – Pravoslavlje, 1. 05. 2008. – sadr\u017ei mnogo elemenata koji su podstakli na razli\u010dita tuma\u010denja njene poruke. Naravno, osnovni ton je u poruci nade koja se ovde podsti\u010de sasvim jasno istinom i smislom koju podrazumeva Isusova objava \u010doveku i svetu. Energija te nade uistinu nije potrošena ni nakon dva milenijuma od kada je ponu\u0111ena svetu, i ona je nu\u017ena jednako i danas u krilu naše zahuktale potroša\u010dke civilizacije kada biva sve jasnije da \u0107e se priroda i okru\u017eenje u kojima \u017eivimo zaista braniti od nas a odgovor \u0107e biti pretnja uništenjem, koje mnogi još nisu sasvim svesni.<\/p>\n Opet se Kosovo i kosovski problem vide kao »zavet« i to je ono što \u0107e mnoge zbuniti – a mnoge i ne\u0107e jer su politi\u010dki motivi koriš\u0107enja ovog obrasca sasvim vidljivi. Uostalom, u samoj poslanici stoji i jedna ideja i ona se ti\u010de Hristovog Novog zaveta koji je ugaoni kamen hriš\u0107anstva – »Drugog kamena niko drugi ne postavi, niti mo\u017ee postaviti«. To je sasvim ta\u010dno, ali u daljem tekstu se Kosovo vidi kao zavet u punom teološkom smislu re\u010di – »Mi smo \u017eiveli i umirali sa kosovskim zavetom«. U Briselu negde sedi Pilat Pontijski i spreman je da opere ruke dok raspinju pravednika koji jedini zna gde zapo\u010dinju i gde se završavaju zemaljsko i nebesko carstvo. Tu sledi jedna podu\u017ea tu\u017ebalica za Kosovom koju valja navesti – »Ako zaboravim tebe, Kosovo, ako zaboravim tebe, Metohijo, neka me zaboravi Desnica Gospodnja! Neka se prilepi jezik moj uz nepca moja ako se tebe ne setim, ako ne istaknem Kosovo i Metohiju kao po\u010detak veselja moga«. Ne treba sumnjati u iskrene \u017eelje saborskih otaca bez obzira na patetiku ali – i tu je problem s obrascem: ovo nije samo parafraza poznate biblijske tu\u017ebalice ili pla\u010da nad Jerusalimom nego bukvalno citat s uklonjenim znacima navoda. Sve je tu ali to nema stvarne veze sa Kosovom i stvarnim prilikama na njemu, pa ni sa nevoljama koje imaju tamošnji Srbi izme\u0111u \u010deki\u0107a jedne loše politike koja im se diktira iz Beograda i nakovnja albanske uglavnom šovinisti\u010dki nastrojene ve\u0107ine koja se politi\u010dki ponaša opet prema nekom svom osveštanom politi\u010dko-mitološkom obrascu. Ni re\u010di u poslanici nema o tome da su se neki evropski narodi pomirili i našli formulu mogu\u0107eg zajedni\u010dkog \u017eivota. Olako koriš\u0107eni obrasci ubijaju nadu.<\/p>\n I u dr\u017eavi i u Crkvi su siro\u010dad »velike« Srbije zaista ostala bez re\u010di i osim floskula nemaju šta da ponude.<\/p>\n Privla\u010dne pateti\u010dne fraze i parafraze – a sve ih je više – ne mogu biti polazište za realnu politiku mogu\u0107eg. Dobar deo vladika u episkopatu opsednut je vizijom jednog sveta u kojem nade mnogo nema jer se stvara »\u010dudovišna globalisti\u010dka civilizacija po meri izopa\u010denog morala«. Ima neke istine u tome, ali nada mora biti \u010dovekova saputnica ako se zaista ho\u0107e svet i red i poredak u njemu koji nisu »bez kvasca ve\u010dnog smisla ljudskog \u017eivota«. Sva ova muka oja\u0111ene i zbunjene dece mitske velike Srbije izvire iz frustracije i kao rezultat ima upadljivu nelagodnost u evropskoj civilizaciji – o tome govore i arhai\u010dni obrasci bez novih sadr\u017eaja. Evropa ho\u0107e – poru\u010duju oci i u\u010ditelji SPC – da nas »pretvori u bezobli\u010dnu masu« me\u0111u narodima. Ako se to ne doga\u0111a pravoslavnim Grcima i Bugarima koji su u EU, nema potrebe nešto sli\u010dno ovako dramati\u010dno naglašavati. Osta\u0107e Kosovo u mapi mitske svesti kao neki i zemaljski i nebeski Jerusalim jer to je priroda mita i predanja, ali ljudima koji tamo \u017eive to sigurno ne\u0107e biti dovoljno. Tako se nudi uteha koja zapravo i nije uteha: navodno se treba samo naoru\u017eati strpljenjem, kako je u istoriji pokazao jevrejski narod koji je posle dve hiljade godina do\u010dekao da mu Jerusalim bude »vra\u0107en«. Jedva da je potrebno ponavljati istoriju Jerusalima u kojem je Hristos objavio Novi zavet – srpski politi\u010dki prvak V. Koštunica mirno ponavlja da se patnje Srba i Jevreja u istoriji mogu porediti jer su to »dva stradalni\u010dka i pa\u0107eni\u010dka naroda«. Izgleda da pomenuta »deca« ipak znaju da nisu dorasla »velikom cilju« i odatle frustracija koja povremeno dobija groteskne vidove. Mirno izvodi zaklju\u010dak vladika Artemije da su aktuelni dr\u017eavni poglavar B. Tadi\u0107 i njegovi ministri »izdajnici« i da im ne treba dozvoliti da upravljaju Srbijom, jer arhai\u010dni obrasci u tom slu\u010daju dozvoljavaju i takvu logiku. Jedva da treba govoriti o tome da tu logike nema. Sabornost mo\u017ee da bude pokri\u0107e za jednu politiku koja se uglavnom pokazala kao loša politika.<\/p>\n Mali zapis o patrijarhu Pavlu<\/em><\/p>\n Na bolesni\u010dkom odru patrijarhu Pavlu ovaj zapis ne\u0107e mnogo zna\u010diti – ali nama je nu\u017ean u ovom momentu.<\/p>\n Sabrani na epiklezi u dvorskoj kapeli, arhijereji SPC pristupili su dnevnom redu majskog Sabora SPC dosta zbunjeni prilikama u kojima se našla zemlja. Sinod je preuzeo na sebe »sva patrijarhova ovlaš\u0107enja i svu vlast«. Sam patrijarh nije podneo ostavku niti je kome dao blagoslov. Ustav SPC je jasan: imamo patrijarha i to je oboleli patrijarh Pavle, to priznaju i »dr\u017eavne vlasti« koje su po slovu propisa uredno obaveštene, to priznaju i pomesne pravoslavne crkve – ruska se ve\u0107 oglasila – ali je u\u010dinjeno kako je u\u010dinjeno. U panici su se za\u010dule i krupne re\u010di. To je pu\u010d, ka\u017eu neki, no nije pu\u010d ali ima pu\u010dista i u Saboru i oni \u010dekaju svoj trenutak. Nikom nije jasno kako \u0107e Sinod kolektivno upravljati Crkvom, jer primera za to nema. Sinod mo\u017ee vršiti tehni\u010dke poslove ali se o svemu mora obavestiti patrijarh.<\/p>\n Dva su ogledala u kojima se Srbija ogleda – jedno pokazuje da imamo tehni\u010dku vladu a drugo i neki tehni\u010dki Sinod. Za to što je tako i kako je sada stari i bolesni patrijarh Pavle nije kriv, ali su krivi i u dr\u017eavi i u Crkvi oni koji su mogli u\u010diniti – a u\u010dinili nisu da tako ne bude.<\/p>\n Ostalo je pred nama i pred Srbijom koja dugo \u010deka. <\/p>\n