Generacija ‘68. bila je generacija nade i kritike, dakle, i revolucije<\/p>\n
Pi\u0161e: \u0110or\u0111ije Uskokovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Sa stanovišta "šezdesetosmaša", studenata i profesora, koji su se iskreno borili za ostvarenje "studentske ideje", pre svega za ostvarenje Rezolucije i Akcionopoliti\u010dkog programa studenata Beogradskog univerziteta, jedino je realno da obele\u017eavanje velikog studentskog procesa od pre \u010detiri decenije bude – parastos! Jer, ništa od njih nije ostvareno, \u010dak su i same "studentske" ideje odavno mrtve. Nema više ni studentske organizacije, ni radni\u010dke klase, ni Jugoslavije, ni socijalizma, kao ni socijalne jednakosti i pravde… ni brojnih drugih ideja iz programa studentske 68.<\/p>\n Koliko god se trudili da se "ti doga\u0111aji bolje osvetle" mnoga pitanja \u0107e ostati i dalje otvorena, bez definitivnog odgovora, pa i onog osnovnog – da li su, i kome, ti odgovori uopšte potrebni. Tako, recimo, još uvek nije rešeno pitanje da li je 68. po\u010dela 2. juna uve\u010de u Studentskom Gradu, kad su studenti dobili prve batine ili sutradan, na Podvo\u017enjaku kad su im se pridru\u017eili politi\u010dari? Zatim, da li je 68. okon\u010dana 9. odnosno 10. juna 1968. Titovim govorom i Kozara\u010dkim kolom, i da li je Tito izmanipulisao studente ili politi\u010dari Tita.<\/p>\n ***<\/p>\n Studentski pokret, odnosno studentske akcije ‘68, ili "lipanjska gibanja", a naro\u010dito ono što se i u svetu i u nas doga\u0111alo tada i neposredno nakon ‘68, pa i kasnije, sedamdesetih godina, najbolja je i najve\u0107a prakti\u010dna škola marksizma, filozofije, politike, i to škola sa tzv. o\u010diglednom nastavom. Mi, u\u010desnici, nau\u010dili smo o tadašnjem, a naro\u010dito o današnjem društvu mnogo više iz tih doga\u0111aja nego iz nau\u010dnih, \u010dak i klasi\u010dnih dela. Naro\u010dito smo nau\u010dili kako ideje postaju stvarnost i kako se stvarnost pretvara u ideologiju, kako se skriva u njoj i kako se ideologija kvari i krivotvori u stvarnosti; nau\u010dili smo dosta o društvenim interesima, onim "istorijskim", a naro\u010dito onim trenutnim i pojedina\u010dnim, o njihovim nosiocima, "otvorenim i skrivenim sukobima". Posebno smo u toj "prakti\u010dnoj" nastavi dobro izu\u010dili karakter, mo\u0107 i "duh" birokratije. Tako\u0111e – i to je mo\u017eda najva\u017enije – nau\u010dili smo nešto o sebi samima.<\/p>\n Protivre\u010dnosti i raskorak o\u010dekivanog i stvarnog na jednoj, i sve šira nezadovoljstva na drugoj strani, stalno su rasla, sredinom i krajem šezdesetih godina, pa je fitilj konfliktnosti, iako bezdimno, sve br\u017ee dogorevao i primicao se detonatoru, a ovaj eksplozivu. Politizacija studenata vidno je rasla iz dana u dan, tokom 1966\/67, naro\u010dito tokom cele 1968. Ono što se u Evropi ve\u0107 doga\u0111alo moglo je ovde studente samo "stilski da inspiriše", a podsticaja je, dakle, bilo "unutra" dovoljno. Jun ‘68. u Jugoslaviji, iako spontan, nije bio iznenadni "eksces", a još manje "diverzija spoljnog neprijatelja".<\/p>\n Studentski pokret ‘68. bio je intelektualni politi\u010dki pokret. Kao takav, on je u Jugoslaviji imao više pojedina\u010dne simpatije (mahom pojedinih intelektualaca i njihovih udru\u017eenja), a mnogo manje opštu društvenu i politi\u010dku podršku (radni\u010dke klase).<\/p>\n Kao intelektualni politi\u010dki pokret, studentska šezdeset osma u nas imala je onolike domašaje kolike je mogla da ima u jednoj sredini sa skromnim politi\u010dkim (naro\u010dito demokratskim) i prili\u010dno dugim i jakim antiintelektualnim tradicijama. Dakle, skromne i ograni\u010dene – za one koji su od nje mnogo o\u010dekivali, koji su se previše nadali, šezdeset osma je završila porazom. Erozija socijalisti\u010dkih vrednosti protiv koje su studenti ustali ‘68. nije zaustavljena. Njoj se priklju\u010duje još jedna, mo\u017eda i najopasnija – nacionalizam. Nacionalizam, kao oslonac i izraz desnice, ne samo da se kura\u017eio, nego je i ja\u010dao s porazom "levice".<\/p>\n Istorijska tekovina studentske šezdeset osme jeste što je razbila iluzije i zablude o apsolutnoj i ve\u010dnoj revolucionarnosti "revolucionara" i apsolutnoj i ve\u010dnoj poslušnosti (i pokornosti) mladih". Pokazala je da ideja socijalizma nije isto što i socijalizam, da put u socijalizam nije prav.<\/p>\n Ostaju\u0107i ipak u granicama intelektualnog, studentska šezdeset osma je odigrala i ulogu svojevrsne vakcinacije birokratije od opasnosti "sleva". Naime, i sama oslobo\u0111ena iluzije da vlada u društvu apsolutne harmonije i sveopšte poslušnosti, vlast (politokratija i birokratija) izgradila je mnogo suptilnije metode borbe protiv tzv. opozicije.<\/p>\n Neposredno nakon ‘68. (preciznije, 1972) postaje trajno ili barem stalno aktuelan "proces" (i pojam) "diferencijacije": od "neprijatelja svih boja", a naro\u010dito od "levice". Tako, glavni orijentir te diferencijacije postaje (ne)u\u010deš\u0107e u doga\u0111ajima ‘68, odnosno negiranje i odbacivanje ideja šezdesetosmaša. Lojalnost i poslušnost mladih se više cene od borbenosti i kriti\u010dnosti, makar se javno govorilo druk\u010dije. Takozvani princip "moralno-politi\u010dke podobnosti", koji je jugoslovenska "istorijska tekovina" ranih sedamdesetih, svodi se na politi\u010dku lojalnost i oportunizam. Taj princip u praksi, a naro\u010dito u kadrovskoj politici, svodi se na (ne)u\u010deš\u0107e u studentskoj šezdeset osmoj i odbacivanje njenih ideja, a potom na formalno \u010dlanstvo u vladaju\u0107oj, odnosno jedinoj partiji, tj. SKJ.<\/p>\n Što se ti\u010de posledica za pojedince, u\u010desnike u junskim akcijama ‘68, tzv. šezdesetosmaše, one su bile razli\u010dite, zavisno od toga kakvu je ko stvarnu ulogu imao, kakvog je društvenog, a naro\u010dito porodi\u010dnog porekla bio, tj. da li je ili nije imao dobra "le\u0111a" i, posebno, kako se kasnije vladao, odnosno ponašao. Uglavnom, niko nije streljan, niti je dobio medalju; neko je malo bio na "prevaspitanju", neki su profitirali od konstruktivne saradnje, ili od blagovremene "diferencijacije", a ve\u0107ina u\u017eiva u svojim uspomenama na šezdeset osmu. Treba imati u vidu da su se u studentske akcije, pa \u010dak i u akcione odbore, ve\u0107 tih prvih dana juna ‘68. bili "infiltrirani" studenti-saradnici UDBE, tj. tajne policije, "provokatori", "doktori s ušnog odeljenja", dostavlja\u010di informacija i "analiti\u010dari" tu\u0111ih misli i ideja, i sl. Oni su najviše profitirali, što je i normalno.<\/p>\n Generacija mladih ‘68. bila je prva posleratna generacija koja se ozbiljno suo\u010dila s društvenom krizom i dekadencijom, a istovremeno i poslednja koja je iskreno verovala u mogu\u0107nost socijalizma.<\/p>\n Sasvim dovoljno da se, uz odre\u0111enu ve\u0107 ste\u010denu politi\u010dnost, unutar i izvan svoje politi\u010dke organizacije Saveza studenata, krene u akciju. Generacija ‘68. bila je generacija nade i kritike, dakle, i revolucije.<\/p>\n Danas više nema, sre\u0107om, genocidnog rata u Vijetnamu, invazije na Kubu, ali odavno nema ni Sartra i Markuzea, idejnih vo\u0111a levice koji su u inteligenciji videli avangardu i detonatora eventualnih revolucija, a i Marksove ideje samo inspirišu ponekog profesora da napiše disertaciji, ali ne i studente za akcije.<\/p>\n Liberalni kapitalizam je vaskrsnuo i zamenio socijalizam, kako "boljševi\u010dki", tako i "samoupravni". Globalizam je svuda na delu. Svi smo jedno ili \u0107emo to biti. \u010cemu, onda, borba za parcijalne interese, dakle i interese mladih?! Da li je nekome danas stalo do socijalizma, barem onakvog kakvog su hteli studenti svojim Akciono-politi\u010dkim programom? Odgovor na ovo krucijalno pitanje, ako uopšte i postoji i ako je mogu\u0107, jeste izvan mojih znanja i mogu\u0107nosti da ga saznam.<\/p>\n