Sr\u0111a Popovi\u0107: Ako se, recimo, mi danas toliko ponosimo kad pobe\u0111uje Novak \u0110okovi\u0107, što je normalno, on je neko iz naše zajednice, moramo onda ose\u0107ati stid nad onim što je uradio Mladi\u0107, mada ja nisam u\u010destvovao u Mladi\u0107evim zlo\u010dinima, kao što ne u\u010destvujem u \u0110okovi\u0107evim me\u010devima<\/p>\n
Pi\u0161e: Bojan Ton\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Sve sam skloniji da „velike slike" i današnju strana\u010dku politiku vidim samo kao penu, površinu procesa koji se dešava u društvu; sve je ustalasano, ništa se nije sleglo. Ne treba zaboraviti da je Miloševi\u0107 imao gotovo plebiscitarnu podršku kad su zapo\u010deli ratovi. Opozicija Miloševi\u0107u je bila dvosmislena, nekima je, kao Koštunici, smetao njegov komunizam, mada on (Miloševi\u0107) više nije bio komunista u to doba, a nekima je smetao njegov militantni nacionalizam – ka\u017ee u intervjuu za e-Novine advokat Sr\u0111a Popovi\u0107. <\/p>\n Svojevremo, devedesetih, Srbiju ste okarakterisali kao „krvavi banditski brlog". Šta se u me\u0111uvremenu i koliko promenilo?<\/em> <\/p>\n Kada je došao 5. oktobar 2000, moja prva reakcija bila je da sam znao ko je pora\u017een, ali ne i ko je pobedio. A spor oko toga i dalje postoji, ne samo me\u0111u strankama, nego i u društvu. Nije onda \u010dudo da sad stranke, da bi mogle da funkcionišu na dnevnopoliti\u010dkom nivou, uspostavljaju najneprincipljelnije i najneverovatnije veze. Zato što ništa na nivou društva ne funkcioniše, pa ne mo\u017ee ni me\u0111u strankama. I zato prave sporazume, zato imamo izbore svaki \u010das, zato što je re\u010d o procesu kroz koji društvo mora da pro\u0111e. <\/p>\n Ne mo\u017eemo, dakle, da ka\u017eemo da je ve\u0107ina gra\u0111ana protiv onoga što se dešavalo devedesetih, protiv politike koja se temeljila na ratnim zlo\u010dinima. Postoji li uopšte svest o tome šta se doga\u0111alo?<\/em> <\/p>\n Ne mo\u017ee da se govori o ve\u0107inskom mišljenju u društvu poput ovog u kojem ne postoji javno mnjenje. Ono se kreira odozgo, kreiraju ga stranke, kapital i mediji koji su se u sve to na neki na\u010din udenuli, našli neke svoje partikularne interese. Ne znamo šta gra\u0111ani misle, a bojim se da ni sami gra\u0111ani to ne znaju. Mislim da je u glavama situacija konfuzna. <\/p>\n Vidite li bilo kakvu nameru da do\u0111e do suo\u010denja sa ratnim zlo\u010dinima, ili mo\u017eemo da govorimo o sporadi\u010dnim „incidentima" kakve su nevladine organizacije?<\/em><\/p>\n Pitanje ratnih zlo\u010dina stavljeno je van društvenog fokusa, jer ve\u0107ina gra\u0111ana ne \u017eeli da o tome razmišlja. To je i razumljivo, jer je re\u010d o traumati\u010dnom iskustvu koje se svesno potiskuje. Sve je to povezano sa bolnom prošloš\u0107u: kad je bio trenutak da se ljudi usprotive ratu, izabrali su da podr\u017ee rat ili da se prave da "ništa ne znaju". Srpsko društvo te\u017ei amneziji, ljudi bi voleli bi da zaborave ono što se desilo, ali je to je i opasno i nemogu\u0107e – ako se priklone amneziji, onda nikad ne\u0107e razumeti zašto nam se doga\u0111a ovo što nam se doga\u0111a. Nedavno sam pro\u010ditao stav s kojim se sla\u017eem, otprilike, mi vrištimo što se jednoj demokratskoj zemlji otima deo teritorije – pa, da je ona bila demokratska kad se to dogodilo, kad su strane trupe ušle na Kosovo, ne bi ništa izgubila! Besmisleno je, dakle, koristiti alibi da je dr\u017eava danas demokratska i da je neprimerno da joj se sve ovo dešava, jer \u010ditavu situaciju mo\u017eemo da uporedimo sa principom da lopov danas ka\u017ee "e, sad sam pošten", ali to ne zna\u010di da za ono što je prethodno ukrao ne\u0107e odgovarati. I ljudi i nacije pla\u0107aju za svoje postupke, sve ima svoju cenu. <\/p>\n Nisu \u010dak ni zapo\u010deti procesi za brojne ratne zlo\u010dine?<\/em><\/p>\n Bilo je velike povike na Hag, kao na la\u017eni, politi\u010dki, antisrpski sud. Neki od onih koji su to govorili – kao Koštunica za kojeg je Hag svojevremeno bio „deveta rupa na svirali" – istovremeno su Hagu isporu\u010divali optu\u017eenike. Taj oblik ambivalentnosti i licemerja refleksija je konfuzije u društvu i politici: isporu\u010dujemo ljude u Hag, ali ka\u017eemo da je to dobrovoljni izbor tih ljudi, taman posla da ih u "antisrpski sud" šaljemo protiv njihove volje! Najdalje do \u010dega je srpsko društvo stiglo jeste da misli da se iz nekih prakti\u010dnih potreba – dakle ne zbog zadovoljenja pravde i moralnih obzira – mora suditi ratnim zlo\u010dincima. Ali, uz protest, pod geslom da nismo ni za šta krivi. A mi smo u tu situaciju sa Hagom došli upravo zbog toga što nismo sami procesuirali zlo\u010dince, što se obi\u010dno zaboravlja. <\/p>\n Da li je, ipak, mogu\u0107e da ljudi po\u010dnu da razmišljaju da bez suštinskog suo\u010davanja s prošloš\u0107u nema rešenja današnjih problema?<\/em><\/p>\n Psihološka potreba ovog naroda je da se ka\u017ee „to se nije dogodilo", ili da se, makar, o tome ne govori. U pravu ste: društvo je traumatizovano zlo\u010dinima sopstvene dr\u017eave. Naravno da je mnogo više traumatizovan onaj nad kim su zlo\u010dini vršeni, ali i zlo\u010dinac je traumatizovan. Prvi korak u le\u010denju post-traumatskog sindroma jeste: pri\u010dajmo o tome! Pišite, ne prestajte da govorite! Dok se to izbegava, traumatizuju\u0107i sadr\u017eaj u pam\u0107enju bi\u0107e deo kratkoro\u010dne memorije; ako o tome ne pri\u010date, imate utisak da se Srebrenica sad doga\u0111a. Mi i dalje \u017eivimo u tom vremenu, jer o njemu nismo dovoljno razgovarali.<\/p>\n U svakom društvu, a posebno u autoritarnom kakvo je naše, takva inicijativa mora da do\u0111e sa vrha, iz vlasti. Zato što je to nepopularno i što je bolno. Pa se stvori konsenzus „ne\u0107emo o tome", a u to se uklju\u010de i mediji, jer niko ne\u0107e da kupuje novine da bi \u010ditao o ratnim zlo\u010dinima. <\/p>\n Publika je provalila na teren<\/strong><\/p>\n Prošlo je 40 godina od studentskog bunta 1968. Kako danas gledate na te doga\u0111aje u kojima ste aktivno u\u010destvovali kao branilac tadašnjih disidenata i „dr\u017eavnih neprijatelja"?<\/em><\/p>\n Za jednu generaciju u \u010ditavom svetu 1968. bila je izuzetno zna\u010dajna. \u010cesto se ovde ka\u017ee da su šezdesetosmaši bili politi\u010dki retrogradni… Se\u0107am se da me jednom pitao knji\u017eevnik Miodrag Bulatovi\u0107 koga branim, a kad sam rekao šezdesetosmaše, odgovorio mi je: „Šta njih braniš, oni ho\u0107e \u010dist socijalizam, a mi jedva i pod ovim \u017eivimo". Branio sam kasnije u Ljubljani Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, Lazara Stojanovi\u0107a, Lina Veljaka… Mislim da to nije bio politi\u010dki pokret, ve\u0107 odgovor na stege tog društva koje nije moglo da se razvija u okvirima tako uskim kakve ih je Partija nametala. Naravno da je tu bilo puno ljudi koji su taj pokret pokušali da politi\u010dki usmere, bilo je gluposti, trockizma, ultralevi\u010darenja, to je, ne zaboravimo, bilo vreme Berlinguera, ja\u010danja evropskih komunisti\u010dkih partija, odricanja od diktature proleterijata. Ve\u0107 tokom sedamdesetih neki šezdesetosmaši su otišli u ultra levom pravcu, neki u nacionalizam, neki u gra\u0111ansku opciju. Rekao bih da je 1968. publika provalila na teren i više je nikad odatle nisu isterali.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Mi smo pri\u010du o ratnim zlo\u010dinima izbacili kroz vrata, a Sporazumom o pridru\u017eivanju vratila nam se kroz prozor. I vra\u0107a\u0107e se uvek, iluzija je da ratni zlo\u010dini mogu da se zatrpaju, kao iluzija \u010doveka koji treba da ide na operaciju, pa je po svaku cenu odla\u017ee ali \u0107e na kraju \u0107e slepo crevo morati da se izvadi. O\u010digledno je da \u0107e taj proces ovde dugo trajati. Danas svi pri\u010daju kako je Sporazum o pridru\u017eivanju va\u017ean, a niko ne\u0107e ni da pisne da je uslov za njegovu primenu – saradnja s Hagom. U ovom trenutku se takozvane proevropske snage toga jako \u010duvaju, samo isti\u010du kakve koristi Sporazum donosi. Znam, znam, ali tu ima jedna prepona koju nismo presko\u010dili. Ho\u0107emo li je presko\u010diti? „Vide\u0107emo", ka\u017eu, „drugo je to pitanje". I tu se vidi da postoji nekakva nada da \u0107e to nama biti oprošteno. A ja mislim da to ni za nas same ne bi bilo dobro. <\/p>\n Vrlo radikalno, za ve\u0107inu gra\u0111ana \u010dak i okrutno, govorili ste o poimanju krivice? Šta danas mislite o kolektivnoj krivici ili odgovonosti?<\/em><\/p>\n Se\u0107am se svojih polemika s pokojnim Stojanom Cerovi\u0107em i mislim da sam uspeo da ga ubedim da postoji odgovornost ljudi koji su \u010detiri puta birali Miloševi\u0107a dok su se ti ratovi vodili i na taj na\u010din mu dali mandat i opravdavali sve što je radio. \u010cekajte, ne mo\u017eemo da ka\u017eemo da su bira\u010di potpuno neodgovorni, pa valjda sam odgovoran za nešto za što glasam, nije glasanje neki neodgovorni postupak! Odgovornost je raspore\u0111ena na veliki broj ljudi koji ka\u017eu „mnogi su odgovorni". Pa, šta ako su mnogi odgovorni!? Mnogi su glasali protiv, da li su i oni odgovorni? Hana Arent smatra da jesu. Pripadate zajednici iz koje izvla\u010dite odre\u0111ene koristi, pa morate da delite sudbinu te zajednice. Ako je zajednica odgovorna, odgovorni ste i vi, u kojoj meri, to je ve\u0107 drugo pitanje. Arentova ka\u017ee da „odgovornost nevinih" dolazi iz toga što \u017eivimo s drugim ljudima. Ako se, recimo, mi danas toliko ponosimo kad pobe\u0111uje Novak \u0110okovi\u0107, što je normalno, on je neko iz naše zajednice, moramo onda ose\u0107ati stid nad onim što je uradio Mladi\u0107, mada nisam u\u010destvovao u Mladi\u0107evim zlo\u010dinima, kao što ne u\u010destvujem u \u0110okovi\u0107evim me\u010devima. Ali, zato delim sudbinu svoje nacije. Pitao me Stojan kakve to posledice ima, kakva je odgovornost koja nema posledice. E, ima posledice, sada ih svi pla\u0107amo zato što se drugi prema nama ponašaju ovako, zato nam uzimaju Kosovo. Ne samo zbog onog što smo radili na Kosovu, nego zbog onog što smo radili u Bosni, Hrvatskoj, u Sarajevu, Vukovaru, Dubrovniku. Stekli smo reputaciju, imid\u017e, da smo mi takvi i da s nama treba tako.<\/p>\n Me\u0111unarodni sud pravde u Hagu Srebrenicu je presudio kao „lokalni genocid"?<\/em><\/p>\n Bosanska strana je predlagala da se izvede dokaz \u010ditanje zapisnika Vrhovnog saveta obrane koji su postojali u Hagu. Me\u0111utim, povodom tih zapisnika postojao je sporazum Karle del Ponte koju je interesovalo samo da oni budu upotrebljeni protiv Miloševi\u0107a, da bi dobila osu\u0111uju\u0107u presudu. De Ponteova je, po mom mišljenju, vrlo neprincipijelno pristala da se ti zapisnici u druge svrhe ne\u0107e koristiti. Bosanska strana je u više mahova tra\u017eila da se dobave ti zapisnici, jer taj sud ni na šta ne obavezuju dilovi Karle del Ponte. Sud to nije tra\u017eio.<\/p>\n A iz tih zapisnika bi se jasno videlo da je Srbija aktivno u\u010destvovala u ratu u Bosni i Hercegovini, što znaju i ptice na grani. Mislim da je doneta politi\u010dka odluka koju smatram rasisti\u010dkom. Ona pravda koju valja isterati – za Sud je besmislena. Oni smatraju da su to balkanski narodi koji se ve\u010dno kolju i kao da je va\u017eno ko je više ili manje kriv, va\u017eno je da se niko ne ostane mnogo pogo\u0111en, da ne oseti resantiman i ne zakopa se u tom negativnom gardu. Zato \u0107emo svakom dati nešto, pa, je l’ bilo genocida – bilo je, je l’ kriva Srbija, pa jeste, ali malo… <\/p>\n Srbija nije ispunila svoje obaveze iz pomenute haške presude?<\/em><\/p>\n Mi smo osu\u0111eni za povredu Konvencije zbog toga što nismo spre\u010davali i ka\u017enjavali genocid. A sada smo još uvek u stanju povrede Konvencije, jer \u010duvamo Mladi\u0107a. Mislim da više niko ne veruje da ne znamo gde je Mladi\u0107. To je postala sprdnja: ka\u017eu, nije tu danas, bio je ju\u010de, ili prekju\u010de, pa ne postoje „ukupni društveni uslovi" što je rekao Rade Bulatovi\u0107, pa, ima mnogo jako obezbe\u0111enje… To su takve budalaštine da sam pomislio kako mi je \u017eao što smo, ne samo nemoralna, nego glupa zemlja: jer je laganje o Mladi\u0107u bilo tako providno da je Srbija odavno izgubila svaki kredibilitet.<\/p>\n\n\n
\n \n