Nikad ve\u0107i episkopat podeljen je oko svega oko \u010dega se deliti mo\u017ee, a star i bolestan patrijarh Pavle ne\u0107e da ispusti kormilo Crkve iz ruku sve dok mo\u017ee da ga dr\u017ei jer, prosto, zna s kim ima posla<\/p>\n
Pi\u0161e: Zoran Majdin<\/strong><\/em><\/p>\n Kao što red i obi\u010daj nala\u017ee, ovogodišnje redovno prole\u0107no zasedanje Svetog arhijerejskog sabora, kome prisustvuju svi arhijereji Srpske pravoslavne crkve, zapo\u010deto je \u010dinom Priziva Svetog duha. Po svemu sude\u0107i, Sveti duh se nije odazvao: kako je liturgija svetog Jovana Zlatoustog završena, njihova preosveštenstva su se za guše dohvatila. Istina, nije prvi put da na Saboru leti perje, ali je prvi put gušanje unapred najavljeno.<\/p>\n Centralna bitka se vodi oko trona patrijarha, jer patrijarh Pavle je još od novembra prošle godine na le\u010denju od neizle\u010dive bolesti – starosti. Na jednom krilu su u klin\u010du mitropolit crnogorski Amfilohije i vladika raško-prizrenski Artemije zbog suprotnih vi\u0111enja odnosa sa me\u0111unarodnim upravlja\u010dima na Kosovu, na drugom se rvu vladika ba\u010dki Irinej i banjalu\u010dki Jefrem zbog Ravenskog sporazuma, kojim bi se rimskom nadbiskupu – papi priznao primat u hriš\u0107anskom svetu i tako okon\u010dala hiljadugodišnja šizma. Tema ovoprole\u0107nog saborovanja su, kako se nezvani\u010dno mo\u017ee saznati, izmene u bogoslu\u017eenju i uvo\u0111enje "drugih novotarija u pravoslavlje", a na meti je više vladika, izme\u0111u ostalih brani\u010devski Ignjatije, šumadijski Jovan i \u017ei\u010dki Hrizostom, u suštini razrada li\u010dnih animoziteta uvijenih u teološku oblandu, ali kao logisti\u010dka podrška ovoj ili onoj strani u "glavnim" bitkama. Sve navedeno se, naravno, odvija iza zatvorenih vrata: crkvena vlast je poslovi\u010dno autisti\u010dna, a sve što procuri kroz zatvorena vrata mo\u017ee biti kako informacija tako i dezinformacija. Ako je za utehu, na kraju zasedanja bi\u0107e izdato saopštenje iz koga \u0107e se saznati rezultat, ali ne i kako se do njega stiglo. <\/p>\n Prva koplja su pukla na samom po\u010detku: dva dana su se za mesto predsedavaju\u0107eg gurali mitropoliti Amfilohije i Jovan, jer patrijarh, kome po crkvenom Ustavu pripada ta du\u017enost, iz opravdanih razloga ne mo\u017ee da je obavlja. Patrijarh je i predsedavaju\u0107i Sinodu i na tom mestu ga, po njegovom blagoslovu, menja mitropolit Amfilohije pa, ko veli, kad je ve\u0107 tu… S druge strane, po 61. \u010dlanu Ustava mesto predsedavaju\u0107eg Saborom pripada Jovanu, jer on je po proizvodstvu najstariji mitropolit.<\/p>\n DELEGACIJE U VIZITI: U zagrljaju od koga o\u010di iska\u010du, dvojica mitropolita su još od 1990, kada je patrijarh German bio u sli\u010dnom stanju kao Pavle danas, a oni glavni pretendenti na mesto kormilara Crkve. Pata-karta je trajala do u ve\u010dnost, izborni krugovi su se nizali jedan za drugim, sve dok iz šešira nije izašao današnji patrijarh, u tadašnjoj izbornoj trci autsajder, sa svega tri glasa u prvom krugu.<\/p>\n Da se isti scenario ne bi ponovio, tro\u010dlana delegacija episkopa – niški Irinej, brani\u010devski Ignjatije i \u017ei\u010dki Hrizostom, ve\u0107 prvog dana zasedanja posetila je patrijarha Pavla, tra\u017ee\u0107i blagoslov, uputstva za rad i ovlaš\u0107enja za predsedavaju\u0107eg. Kako je poseta protekla, nije poznato, tek vratili su se neobavljena posla. <\/p>\n Slede\u0107eg dana u posetu patrijarhu došli su mitropolit Amfilohije, vladika srednjozapadnoameri\u010dki Hristofor i ba\u010dki Irinej, da ga privole da se penzioniše i tako oslobodi tron. Po nekim izvorima dobrovoljno napuštanje funkcije tra\u017eeno je od patrijarha "pro forme", jer njegov pristanak nije ni o\u010dekivan: delegacija je, u stvari, išla da proveri da li je Pavle kadar da upravlja Crkvom i da, po mogu\u0107nosti, iskam\u010de lekarsko uverenje o tome, kako bi se cela stvar razrešila kao i sa Pavlovim prethodnikom, patrijarhom Germanom. Po svemu sude\u0107i, u svom naumu nisu uspeli: Pavle ih je hladno primio, navodno im rekao da on nije German, da je pri \u010distoj svesti i da na penziju i ne pomišlja, te da ne\u0107e ni da imenuje zamenika.<\/p>\n Tre\u0107eg dana saborovanja javnosti je saopšteno da je sva ovlaš\u0107enja patrijarha preuzeo Sinod. Podosta je onih koji su ovaj potez nazvali pu\u010dem. Me\u0111utim, iako li\u010di, pu\u010d nije, jer je u skladu sa 62. \u010dlanom Ustava, po kome je to mogu\u0107e u slu\u010daju da je "spre\u010denost patrijarha u vršenju du\u017enosti trajnijeg karaktera", što i jeste slu\u010daj, mada kolektivno rukovodstvo u Crkvenoj praksi nije zabele\u017eeno. Nije, doduše, ni izbor novog patrijarha za \u017eivota starog. Sem u Srbiji, naravno.<\/p>\n KANDIDATI: Kako god, u ovoj ruci Amfilohije je odneo šnjur, uzgred je apsolvirana i prva ta\u010dka dnevnog reda – zdravstveno stanje patrijarha Pavla, a Amfilohiju je otvoreno polje da se natenane posveti Artemiju, kao uvod u završnu operaciju: izbor novog patrijarha kad za to do\u0111e vreme. <\/p>\n Za budu\u0107eg "prvog me\u0111u jednakima" Srpske pravoslavne crkve pominju se dva kandidata, vladika ba\u010dki Irinej i vladika banjalu\u010dki Jefrem. Prvi je predstavnik starogr\u010dke, drugi kao predstavnik tzv. bosansko-srpske struje. Na Ravenski dokument svoj potpis je stavio Irinej, dok se Jefrem svakom ekumenizmu energi\u010dno protivi. Irineja podr\u017eava Amfilohije, Jefrema Artemije. I celi episkopat je podeljen na isti na\u010din kao i srpsko politi\u010dko bi\u0107e: na kosmopolite i ksenofobe. Ironija je da kosmopolite predstavlja vladika koji je prepoznao satanisti\u010dki obred u uli\u010dnoj pozorišnoj predstavi i koji je naredio da za vreme turijske kobasicijade zvoni "mrtveno zvono" jer, zaboga, kobasicijada beše u vreme posta, da je za saradnju sa svetom mitropolit koji odr\u017ea onaj skandalozan govor nad odrom ubijenog premijera i koji Radovana Karad\u017ei\u0107a Jugovi\u0107em naziva, a da ksenofobe podr\u017eava vladika koji je uporno tragao za mirnim razrešenjem kosovskog \u010dvora još u vreme kad su i no\u017e i poga\u010da bili u rukama Slobodana Miloševi\u0107a, na svoju ruku zapo\u010deo je istina bezuspešnu diplomatsku misiju u tom pravcu, \u010dak je razgovarao sa "omra\u017eenom Medlin Olbrajt", što su mu današnji kosmopoliti tada vrlo glasno zamerali, svakakvim imenima ga nazivali… \u010cudni su putevi Gospodnji, još su \u010dudniji politi\u010dki dilovi, naj\u010dudnija je duhovni\u010dka strast prema vlasti.<\/p>\n \u010cuje se iza zatvorenih vrata, ako je tome verovati, da se sprema umno\u017eavanje eparhija, da \u0107e beogradska episkopija biti podeljena na tri, uslovno nazvane vra\u010darska, zemunska i podavalska, da bi se tako odnos pola-pola izmenio, te da \u0107e Artemije dobiti prekomandu. Koliko god je podela beogradske episkopije na nivou spekulacija, mada se ve\u0107, kao, zna da \u0107e "episkop kruga dvojke" biti Irinej, dosadašnji vladika ba\u010dki, da \u0107e u Zemunu "sedeti" brani\u010devski Ignjatije, o Artemijevom odlasku sa Kosova se ve\u0107 nekoliko meseci glasno govori kao o ve\u0107 gotovom. <\/p>\n PRINCIPI I PRETNJE: Da je Artemije vi\u0111en za premeštaj potvr\u0111uje reakcija samog Artemija: nekoliko dana pred po\u010detak zasedanja sabora Raško-prizrenska eparhija je na svom sajtu objavila tekst "poznatog znalca kanonskog crkvenog prava g. \u017deljka Kotoranina" u kome "poznati znalac" naširoko i naduga\u010dko dokazuje da je 216. \u010dlan crkvenog Ustava, koji \u0107e Amfilohije da potegne da bi naum ostvario, u suprotnosti sa crkvenim i apostolskim kanonima, sa sve pozivanjem na Antiohijski i Nikejski sabor. <\/p>\n Za svaki slu\u010daj, vladika Artemije je zapretio da \u0107e, u slu\u010daju da odluka, koliko god bila nekanonska, ipak bude donesena, za njim po\u0107i celokupno monaštvo, te da \u0107e manastiri u njegovoj eparhiji ostati pusti. <\/p>\n \u010cinjenica je da je premeštanje episkopa po kazni nezabele\u017eeno u pravoslavlju. Uostalom, svaka eparhija ima visoki stepen autonomije, a vladika je suvereni vladar: on se za sve pita, on odobrava i zabranjuje, on svime raspola\u017ee. Presedan te vrste lako bi mogao da dovede do raskola. I da ne bude zabune: nije razlog Kosovo, ve\u0107 "evrounijatstvo". Da sve bude zanimljivije, poput politi\u010dkih lidera iz Severne Mitrovice, koji tako\u0111e najavljuju egzodus Srba sa Kosova ako se formira proevropska vlada, Artemije svom snagom podr\u017eava "one koji \u0107e odr\u017eati integritet dr\u017eave i naroda", koaliciju radikala i narodnjaka. <\/p>\n Pri\u010da o izmenama u bogoslu\u017eenju i novotarijama koje pojedine vladike uvode u slu\u017ebu su tek šminkanje puke borbe za vlast: nije zgoreg protivnika opanjkati, omalova\u017eiti, izdajnikom pravoslavlja proglasiti. Cilj opravdava sva sredstva. Nije loše ni da se kolebljivci privuku, da im se poka\u017ee šta mo\u017ee da ih sna\u0111e ako se ne priklone.<\/p>\n Sve navedeno, me\u0111utim, samo je strategija i taktika, pregrupisavanje snaga za neki budu\u0107i okršaj. Šta god da bude, koju god odluku o bilo \u010demu Sabor da donese, ona ne\u0107e imati dejstva bez patrijarhovog potpisa. Ako neko pomisli da se patrijarh inati, vara se: prosto, telo mu je slabo ali um je funkcionalan, a kormilo ne\u0107e da pusti do poslednjeg \u010dasa jer zna s kim ima posla. <\/p>\n Vreme<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nikad ve\u0107i episkopat podeljen je oko svega oko \u010dega se deliti mo\u017ee, a star i bolestan patrijarh Pavle ne\u0107e da ispusti kormilo Crkve iz ruku sve dok mo\u017ee da ga dr\u017ei jer, prosto, zna s kim ima posla<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46649","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46649","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46649"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46649\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46649"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46649"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46649"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}