U Beogradu je Vojo Stani\u0107 završio vajarstvo kod Alojza Dolinara, a prvu sliku naslikao je u tridesetoj godini<\/p>\n
Pi\u0161e: Milomir Mari\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Nikada nije sanjao svetsku slavu. Od svega je na vreme pobegao. Najnoviji uspesi i priznanja su ga gotovo zatekli, prepali i uznemirili u privatnoj dokolici, spokojno zagledanog u nepreglednu morsku pu\u010dinu. Beogradska izlo\u017eba u Galeriji RTS-a „Vojo Stani\u0107 iz privatnih zbirki" nije ni nastala njegovom voljom. Uostalom, kao ni luksuzna monografija u Londonu i Moskvi, i još jedna u Italiji, koju priprema ugledni izdava\u010d „Mondadori". Ne krije da mu je teret i muka da poslednjih godina kao bez glave juri svoje slike po svetu. Od Venecije, Vašingtona, Bostona, Londona, sve do Moskve.<\/p>\n Radije govori o drugima nego o sebi.<\/p>\n Pa, on je poznavao i Ivu Andri\u0107a. I dok je leti dolazio u hotel "Boku" i kad se sku\u0107io u Herceg Novom.<\/p>\n – Ja sam bio njegov barkarion! Vozio sam ga barkom do Rosa – ka\u017ee Vojo Stani\u0107. – Kao i svi veliki ljudi bio je neobi\u010dno uzdr\u017ean, stidljiv i skroman. Ali, \u010desto smo ga njegova supruga Milica i ja morali \u010dekati na ve\u010deri, da se propisno obu\u010de i zategne \u010dvor na kravati. Uopšte mu nije smetalo što sam ja došao bos, u majici i kratkim pantalonama, sa mrljama od boja. Imao je neverovatno strpljenje i razumevanje za ljude. Se\u0107am se da mu je jedanput ribar Tomaš rekao: „Šjor Ivo, nije va\u017eno što ste vi kosmanaut (nobelovac), ve\u0107 što ste pre svega dobar \u010dovek!" Govorilo se da je tada mali Herceg Novi – grad sa sto pesnika. Mo\u017ee se i zamisliti kakvi su uglavnom bili!? Jedan od njih je imitirao Jesenjina. Kad je pro\u010ditao Jesenjinovu "Kerušu", on je napisao svoju "Šarulju" i dotr\u010dao da je ponosno pro\u010dita Andri\u0107u. Ivo ga je zna\u010dajno slušao, odobravao i klimao glavom. Nisam mogao da verujem šta se doga\u0111a. Ovaj je pomešao i sebe i Jesenjina, nije se više znalo koji su \u010diji stihovi, da bi u zanosu na kraju po\u010deo da pri\u010da kako se jednom u kafani našli Puškin, Jesenjin i Hruš\u010dov i šta su sve jedan drugom, tre\u0107em rekli, preska\u010du\u0107i nepremostive vekove i decenije koji su ih delili. Bio sam jako znati\u017eeljan kako \u0107e Ivo Andri\u0107 reagovati na to \u010duveno crnogorsko ludilo i spajanje nespojivog i neverovatnog. Nije se uopšte nasmejao. Nikad se nije u\u017easavao ni nepojavne gluposti i prostote, iako im je upravo on bio sušta suprotnost. Kao da je u tome neskriveno u\u017eivao. Naprosto radovalo ga je koliko su svi ostali gluplji od njega i bez ikakve ironije i cinizma ih je ohrabrivao da se potpuno opuste i slobodno iska\u017eu do kraja. Makar mu nije bilo dosadno!<\/p>\n U svakom slu\u010daju, Vojo Stani\u0107 je Ivu Andri\u0107a upamtio pre svega kao uljudnog posmatra\u010da i ljubopitljivog slušaoca ljudskih naravi, a ne kao pri\u010dalicu:<\/p>\n – Svedok sam kako se opekao dok je na rivi neobavezno razgovarao sa ribarima. Pomno su ga slušali sve dok se ispred njih nije ukazala i zanjihala jedna izazovna \u017eenska zadnjica. Pocrveneo je posti\u0111eno, shvativši da oni nisu ni pratili njegove umne re\u010di, ve\u0107 su samo blenuli i zverali okolo. Nikad ga nisam video ni nervoznog, ni ljutog, da nisam znao da je slavni knji\u017eevnik, pomislio bih na prvi pogled da je to neki ubogi knjigovo\u0111a. Samo jednom je planuo i sko\u010dio iz takta i mom sinu izvukao uši, jer ga je nešto za\u010dikavao, kao i svako nevaljalo derište. Me\u0111utim, nije mogao da sakrije ni odre\u0111eni kompleks prema profesoru Branku Lazarevi\u0107u, njegovom starom kolegi iz kraljevske diplomatije. Vojo Stani\u0107 je posle svega ponosan što je Ivo Andri\u0107 voleo i imao njegove slike:<\/p>\n – On i Milica bi obi\u010dno na zid oka\u010dili prvo neki plakat, da osmotre i fiksiraju prostor, pre nego što bi stavili neku sliku koja im se dopada. Znam da su pored mojih slika imali i jedan crte\u017e Dragana Lubarde. Iako su ih svi tadašnji velikani prosto opsedali i besramno im se nudili, bili su jako izbirljivi i nepoverljivi prema svemu što im se nudi.<\/p>\n Naravno, i Vojo Stani\u0107 je video Tita! U Igalu je Veljko Milatovi\u0107 kod njega odveo crnogorske slikare, ali ih je prethodno upozorio da je pušenje najstro\u017ee zabranjeno. Protokol je odmah srušio Zuko D\u017eumhur, koji se kao da im je najro\u0111eniji po tri puta izljubio sa Titom i Jovankom i bez pitanja seo izme\u0111u njih. A Tito ih je prvo pitao, što ne zapale i ponudio im najbolje cigare, poklon od Fidela Kastra.<\/p>\n Posle su bili nemi svedoci istorije. Tito im je ispri\u010dao kako je u vreme sukoba sa Rusima 1948. godine, u svom kabinetu primio ambasadora Andreja Lavrentjeva. Na zidu je još stajala Staljinova slika, koja je sama od sebe pala prilikom izlaska sovjetskog diplomate, simboli\u010dno ozna\u010davaju\u0107i Titovo: Ne! Naime, Lavrentjev je tada pokušao da ga nagovori da ode u Moskvu i izgladi nesporazume sa Staljinom. Razume se, bez ikakve garancije da \u0107e se otuda ikada vratiti.<\/p>\n Jovanka je Voji Stani\u0107u bila mo\u017eda i zabavnija od Tita. Pri\u010dala je kako je Nehru zaspao dok mu je Tito objašnjavao zna\u010daj budu\u0107eg pokreta nesvrstanih i kako im je Gadafi u svom pustinjskom šatoru za\u010dinio kus-kus, doma\u0107inski skinuvši \u017evale sa konja, koji je upravo pobedio na trci prire\u0111enoj u njihovu \u010dast.<\/p>\n U Beogradu je Vojo Stani\u0107 završio vajarstvo kod Alojza Dolinara. Prvu sliku naslikao je u tridesetoj godini. Kad su svi odlazili da se proslave u Parizu, on se vratio u Herceg Novi za profesora u Umetni\u010dkoj školi. Nije ni po \u010demu podse\u0107ao na tada najve\u0107e slikare.<\/p>\n Povodom jedne beogradske izlo\u017ebe u onda novom i luksuznom hotelu „Palas", prire\u0111ena je sve\u010dana ve\u010dera. Ali, znalo se dobro da svako pla\u0107a za sebe. Imao je u d\u017eepu samo sto dinara i na istaknutom jelovniku izra\u010dunao da je to dovoljno samo za dva jaja. Me\u0111utim, konobar ga je pred svima osramotio, zatra\u017eivši još sto dinara za kuver. Pobesneo je: „Imao sam dva prigana jaja, nisam jeo nikakav kuver." Petar Lubarda je, snebivaju\u0107i se, platio servis za njega, a on je obe\u0107ao da \u0107e mu vratiti pare, iako to nije ni pomišljao. Ipak, Milo Milunovi\u0107 mu je uvek bio simpati\u010dniji od Lubarde. Verovatno zato što je bio duhoviti šarmer, koji je u\u017eivao da zabavlja društvo. To im je zajedni\u010dko, mada Vojo \u010desto voli da ka\u017ee: „Zašto ne volim da putujem? Pa, eto, ja sam ti ov\u0111e u Herceg Novom poput neke seoske lude. Svi o\u010dekuju da ih zabavim! Stoga, kad sednem u voz ili se uspnem na vapor, ja odmah po\u010dnem da zamišljam šta \u0107u da im pri\u010dam kad se vratim. Kada, pak, stignem tamo gde sam naumio, shvatim da je ono što sam smislio mnogo lepše od onoga što sam vidio. Pa, zašto onda da bilo gde putujem!?"<\/p>\n Definitivno se ispisao iz Galerije slavnih na ve\u010deri u ribljem restoranu „Polet" pred jednu premijeru u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Bio je tu Milo, Miloš Vu\u010dkovi\u0107, Petar Lubarda sa prelepom suprugom Verom: „Bila je lepa sigurno za Lubardu i mnoge druge, ali ja nikad nisam imao ukusa, kao što ga nemam ni sada!" Ve\u010dera se završila brukom i skandalom. Konobaru je ispao zubatac sa ovala, ulje je isprskalo skupe sve\u010dane toalete prisutnih dama, od odlaska na predstavu nije bilo ništa, a samo je Vojo ostao miran i spokojan, pošto je došao i otišao – sav umaš\u0107en.<\/p>\n Od tada je neprestano u izbeglištu u Herceg Novom. Nikad se nije ose\u0107ao siromašnim, \u010dak ni kad \u010detiri dana nije imao šta da jede, \u010dekaju\u0107i strpljivo platu.<\/p>\n Kakav je bio profesor? Prema sopstvenom priznanju – o\u010dajan! Ali, morao je i on od ne\u010dega da \u017eivi:<\/p>\n – Moji \u0111aci od mene sre\u0107om nisu nau\u010dili ništa, više sam ja od njih. Sa mnom su jedino po\u010deli da puše, ali i to je nešto!? Dado \u0110uri\u0107 je taman završavao školu kad sam ja došao i sa Urošom Toškovi\u0107em produ\u017eio za Beograd i Pariz. Njihove slikarske grozote uvek sam smatrao oli\u010denjem neizmerne lepote. Ru\u017eno\u0107a je \u010desto mnogo upe\u010datljivija. Zato su oni bili poslednji veliki barokni slikari u prošlom veku! Danilo Kiš je vazda sa sobom okolo nosio gitaru. Bio je jako zabavan i svuda zadu\u017een za pravljenje štimunga. Svratio je kod mene i negde pred smrt. Bio je skoro izgubio glas, ali je i dalje sa u\u017eivanjem pevao, a mi smo se pravili da je i dalje onaj stari.<\/p>\n Vojo Stani\u0107 je do kraja ostao neprilago\u0111en. Kao nepopravljivi disident je krenuo i u ovaj poslednji pohod na osvajanje sveta. Na venecijanskom Bijenalu 1997. godine bio je jedini pravi slikar u kršu i lomu kojekakvog otpada i \u0111ubreta. Nije ga nimalo uzbu\u0111ivalo što je tu za vrhunac umetnosti proglašeno blejanje ovaca i gmizanje bubašvaba. Glavnu nagradu osvojila je tom prilikom Marina Abramovi\u0107 sa nekoliko kamiona usmr\u0111enih kostiju iz neke okolne klanice, što je trebalo da predstavi poslednji rat na Balkanu, protiv koga se ona pobunila, skinuvši se na licu mesta potpuno gola.<\/p>\n Nije se zbog toga uopšte osetio pora\u017eenim niti je prestao da slika slike kao što je to i ranije decenijama \u010dinio. Iznenadilo ga je samo što je dobio 2.000 \u010destitki iz celog sveta, od Amerike do Kine. Na svetsku pozornicu lansiran je prigodno kao dostojan naslednik De Kirika i Felinija, koji na svojim platnima prkosno najavljuje novi trijumf mediteranske civilizacije posle prolaznog smaka sveta.<\/p>\n – Jedino afirmacija ko\u010dopernih li\u010dnosti mo\u017ee da se suprotstavi sveopštoj globalizaciji ispiranja mozga i poništavanju svih ljudskih vrednosti – zaklju\u010duje Vojo Stani\u0107. – Umetnost mora da ostane privla\u010dna i šarmantna kao što je i uvek i bila da prevazi\u0111e sva iskušenja, da bi ovog puta spasila svet da ne završi u divljaštvu. Umetnik se \u010desto slu\u017ei la\u017eima da bi rekao neku zabranjenu istinu, za razliku od politi\u010dara koji zloupotrebljavaju i \u010dinjenice i statistiku da bi obmanuli i prevarili narod. Nikad nisam be\u017eao od la\u017ei, jer je to uvek neki interesantan napor, zabavna kreacija, \u010desto uzvišena nad banalnom realnoš\u0107u i potresnom svakidašnjicom. I sam sebe \u010desto uhvatim da bez ikakvog srama u\u017eivam kad me hvale, iako najbolje znam da je malo šta ta\u010dno što se o meni govori i la\u017ee. Ne smeta mi nimalo ni kad preteruju u pohvalama, osim što se plašim da se spremaju da me \u017eivog sahrane i na meni zarade, preprodaju\u0107i moje slike do kojih su nekad došli za male pare, koriste\u0107i moje hroni\u010dne slabosti. Sre\u0107om, nikad sebe nisam uzimao suviše ozbiljno! Najsimpati\u010dnije mi je bilo svojevremeno u Rimu kad me je Špiro, jedan od bra\u0107e Raškovi\u0107, \u010duvenih jer su tamo bili najviso\u010diji i kao trgovci sa slikama iz osamnaestog veka, dobrodušno zamolio da mu malo poja\u010dam akvarel Dubrovnika, koji je naš novljanski avanturista Branko Porobi\u0107 ostavio prili\u010dno bled, jer je šparao na bojama.<\/p>\n