Svaki pošteni srpski nacionalista rado \u0107e se slo\u017eiti s tvrdnjom da na svetu nema zemlje kao što je Srbija. <\/p>\n
Pi\u0161e: Teofil Pan\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Srbija je, dakle, napokon potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridru\u017eivanju Evropskoj uniji. Potpisala ga je vrlo pozno, u neobi\u010dnim okolnostima, maltene u ilegali, i uz mnogo prethodnih uslovljavanja, takore\u0107i "na po\u010dek", ali ga je ipak nekako potpisala, i to je sada najva\u017enije. Bo\u017eidar \u0110eli\u0107 je, u prisustvu predsednika Tadi\u0107a, najzad upotrebio ono svoje ve\u0107 anegdotalno penkalo, ritualno mu "pustio tintu", i tako je obavljen jedan va\u017ean posao. Ono što Srbiju \u010dini tako jedinstvenom ipak nije prvenstveno ni kada ni kako ga je potpisala – mada bi svakoj drugoj zemlji to ve\u0107 bilo dovoljno da se zaslu\u017eeno smatra šampionom beskorisne originalnosti – nego to što je cela jedna polovina Srbije ("ve\u0107a" ili "manja"? To \u0107emo saznati jedanaestog maja uve\u010de) protiv tog sporazuma. I to toliko i tako protiv da sa sasvim zvani\u010dnih mesta preti doma\u0107im potpisnicima SSP-a raznim politi\u010dkim, pa i krivi\u010dnim sankcijama. <\/p>\n E, to svakako još nije vi\u0111eno na belom svetu. Da radikalno neupu\u0107eni vanzemaljac aterira ovih dana baš u Srbiju, sve pokušavaju\u0107i da se nekako razabere u nastalom komešanju, pomislio bi da je Evropska unija nekakav strašan konc-logor u koji neke Zle Sile uteruju nedu\u017ene Srbe, ili da je, "kosmi\u010dkim" jezikom re\u010deno, nekakva gigantska "crna rupa": proguta te i poništi, pa te više nema. I nemogu\u0107e je pobe\u0107i iz nje, ute\u0107i nazad u postojanje, u materijalnu stvarnost. Naprotiv, u obi\u010dnoj, zemaljskoj realnosti, Evropska je unija dobrovoljno i slobodno udru\u017eenje politi\u010dki i ekonomski prili\u010dno razvijenih zemalja. I nije baš da "biju ko ne\u0107e". Štaviše, u to je udru\u017eenje podosta teško u\u0107i (u smislu da se mora zadovoljiti niz preduslova), dok je iz njega sasvim lako istupiti – dovoljno je da neka zemlja to stvarno po\u017eeli i slobodna je da to sprovede. Zanimljivo, me\u0111utim, do sada to baš niko nije (ve\u0107inski) po\u017eeleo. Mo\u017eda i u tome Srbija bude unikat: još nije ušla – ma, ne da nije ušla nego još nije ni oka\u010dila šešir o \u010diviluk u predsoblju – a ve\u0107 bi demonstrativno da iza\u0111e, tresnuvši vratima. Mo\u017ee se to re\u0107i i bioskopski: ne svi\u0111a joj se film, pa ogor\u010deno zvi\u017edi, mada projekcija još nije ni po\u010dela; radnici, zapravo, tek unose projektor… <\/p>\n Sve je ve\u0107 predobro i pretu\u017eno poznato: kako je i zašto do ovog otu\u017enog zamešateljstva došlo, ko i kako tu zloupotrebljava istorijski kosovski karambol Srbije za miniranje svake suvisle razvojne i \u017eivotne perspektive sopstvene zemlje, ko lakonski prodaje rog za sve\u0107u. Preostaje još samo ono glavno: da vidimo koliko takva falš-roba ima (preostalih?) kupaca, koliko je još onih koji istrajavaju u slatkom uverenju da je baš u mra\u010dnom rogu najlepše, valjda zato što tamo ne dopire svetlost nekakvog spoljnog sveta, vazda sumnjivog. <\/p>\n Jasno je da su opipljive koristi od Sporazuma za Srbiju još na (manje ili više) dugom štapu, jer Srbija mora da preduzme neke nimalo jednostavne poteze da bi SSP uistinu "za\u017eiveo", ali je svejedno veoma, veoma dobro što je ovaj dokument ipak potpisan pre majskih parlamentarnih izbora, jer još nedvosmislenijim \u010dini izbor pred kojim se Srbija sada nalazi. To valjda utoliko više razdra\u017euje nimalo zanemarljiv politi\u010dki blok protivnika Sporazuma (radikali, Koštunica, Ili\u0107, SPS), jer im je jasno da se od ju\u010de ne bore sa nekakvim fantomom, nego sa sasvim konkretnim i zvani\u010dnim dokumentom koji i Srbiju i Evropsku uniju na nešto obavezuje. Prostije re\u010deno, bez potpisanog Sporazuma je mnogo lakše zaustaviti evrointegraciju Srbije nego sa njim. Doduše, mogu\u0107e je to u\u010diniti i ovako, ali samo uz skandaloznu i devastiraju\u0107u meru politi\u010dkog i pravnog nasilja. Nije da sumnjam da je bar deo njih spreman i na to, ali cena takvog raspleta svejedno vrtoglavo raste, i toga \u0107e verovatno bar deo "premišljaju\u0107ih" bira\u010da postati svestan. <\/p>\n Svakakvih \u0107emo se \u010duda nagledati i naslušati u preostalih desetak dana do izbora, bi\u0107e buke i besa više nego kod sabranog Šekspira, ali sve \u0107e se na kraju nu\u017eno svesti na tu temeljnu dilemu – dakako, uo\u010davate da je ve\u0107 i sama ta dilema po sebi pomalo… hajmo re\u0107i: bizarna – ho\u0107e li Srbija napokon presko\u010diti vlastitu senku, zatvoriti ne samo jednu ru\u017enu stranicu svoje istorije, nego bogme ceo jedan grozni album, te krenuti u veliki povratak i oporavak normalnog \u017eivota, ili \u0107e ostati zato\u010denica svega onog najgoreg u sopstvenoj istoriji i sadašnjosti, sve zajedno sa svojim unutrašnjim zavojeva\u010dima i porobljiva\u010dima hipnotisano mantraju\u0107i o "svetom Kosovu" ili \u010demu god ve\u0107. Pri \u010demu joj to Kosovo ne bi bilo ni za milimetar bli\u017ee. A da li bi ona to zlo samoj sebi u\u010dinila iz zablude, neznanja, iluzije, pustog inata, mazohizma ili ne\u010dega petog, za to ve\u0107 baš niko ne bi mario. <\/p>\n Sve do ovog trenutka, Srbija je podse\u0107ala na aktere "An\u0111ela uništenja" Luisa Bunjuela, misteriozno ispale iz \u017eljebova vremena, zatvorene (i za\u010darane) u jednoj sobi iz koje nikako ne mogu da iza\u0111u, mada im ama baš ništa (vidljivo) ne stoji na putu. Kada se, me\u0111utim, primaknu izlazu, savlada ih neka slabost, i odustanu. Sporazum je samo jedna, ali va\u017ena ta\u010dka na putu ka izbavljenju iz te ustajale sobe u kojoj se Srbija kiseli ve\u0107 dvadesetak godina.<\/p>\n Radio Slobodna Evropa<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Svaki pošteni srpski nacionalista rado \u0107e se slo\u017eiti s tvrdnjom da na svetu nema zemlje kao što je Srbija. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46629","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46629","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46629"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46629\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46629"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46629"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46629"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}