Datum praznovanja Vaskrsa pomjera se u intervalu od pet nedjelja. Najranije mo\u017ee da se slavi 4. aprila, a najkasnije 8. maja, pri \u010demu se smatra neprihvatljivim da se Vaskrs praznuje prije ili sa jevrejskom Pashom, što je kao pravilo uvedeno u V vijeku.<\/p>\n
Pi\u0161e: Danas<\/strong><\/em><\/p>\n \u010citav pravoslavni svet praznik Vaskrsenja Gospoda Isusa Hrista ove godine proslavlja u nedelju, 27. aprila. Vaskrs je, kako objašnjavaju teolozi, "glavni, prvi i najstariji hriš\u0107anski praznik, osnova i vrhunac hriš\u0107anske crkvene godine, veza sa praznicima Starog zaveta, centar pokretnih praznika i osnov hriš\u0107anske vere. "Hriš\u0107ani na vaskrsenju Hristovom zasnivaju i svoju nadu i o\u010dekivanje sopstvenog vaskrsenja", tuma\u010di Lazar Mirkovi\u0107 u knjizi o istorijskom razvitku i bogoslu\u017eenju praznika Pravoslavne isto\u010dne crkve, pozivaju\u0107i se na re\u010di apostola Pavla: A ako Hrist nije ustao, onda je prazna propoved naša, pa prazna je i vjera vaša. No zaista je Hristos ustao iz mrtvih, te postade prvenac onih koji su umrli… Jer kao što u Adamu svi umiru, tako \u0107e i u Hristu svi o\u017eiveti. Ali svaki u svom redu: prvo Hristos, potom, o njegovu dolasku, oni koji su Hristovi – poru\u010duje apostol Pavle u Prvoj poslanici Korin\u0107anima.<\/p>\n JEVAN\u0110ELJE PO MARKU<\/p>\n "I pošto pro\u0111e subota, Marija Magdalina i Marija Jakovljeva i Salomija kupiše mirise da po\u0111u da ga poma\u017eu.<\/p>\n I vrlo rano u prvi dan nedjelje do\u0111oše na grob oko izlaska sunca. I govorahu me\u0111u sobom: Ko \u0107e nam odvaliti kamen od vrata groba?<\/p>\n I pogledavši vidješe da kamen bješe odvaljen; a bješe vrlo veliki.<\/p>\n I ušavši u grob, vidješe mladi\u0107a obu\u010dena u bijelu haljinu gdje sjedi s desne strane; i uplašiše se.<\/p>\n A on im re\u010de: Ne plašite se. Isusa tra\u017eite Nazare\u0107anina, raspetoga. Ustade, nije ovdje; evo mjesta gdje ga polo\u017eiše.<\/p>\n Nego idite i ka\u017eite u\u010denicima njegovim i Petru, da \u0107e pred vama oti\u0107i u Galileju; tamo \u0107ete ga vidjeti, kao što vam re\u010de.<\/p>\n I izašavši pobjegoše od groba, jer ih uhvati strah i trepet, i nikom ništa ne kazaše, jer se bojahu.<\/p>\n A Isus, vaskrsnuvši rano u prvi dan nedjelje, javi se najpre Mariji Magdalini, iz koje istjerao sedam demona.<\/p>\n I ona otide te javi onima što su bili sa njim, koji plakahu i ridahu.<\/p>\n A oni \u010duvši da je \u017eiv i da ga je ona vidjela ne vjerovaše…<\/p>\n (MK16, 1-11)<\/p>\n Mada nijedno od \u010detiri Jevan\u0111elja ne opisuje sam \u010din Hristovog vaskrsenja, svako od njih pokušava da na slikovit na\u010din izrazi iskustvo vere u\u010desnika u ovaj doga\u0111aj. "Vaskrsao je! – doslovno zna\u010di probu\u0111en je, ustao je iz mrtvih. Mladi\u0107 u belom je Bo\u017eji glasnik, jer bela boja u Bibliji ozna\u010dava bo\u017eansku boju. Pošto prazan grob nije dokaz Hristovog vaskrsenja, \u017eene mironosice novost saznaju od Bo\u017ejeg glasnika. (Svet Biblije – Novi zavet) <\/p>\n Praznik<\/p>\n – Vaskrsenje je pojava \u017eivota kome ne\u0107e biti kraja i to u ovom svetu kojim potpuno gospodari vreme, a samim tim i smrt. Onaj Koji je vaskrsao iz mrtvih više ne umire. Baš u ovom našem svetu pojao se jednog jutra Neko ko stoji iznad smrti, a ipak unutar našeg vremena. Ovaj smisao Hristovog Vaskrsenja, ova velika radost jeste središnja tema Hriš\u0107anstva, koja je u svojoj puno\u0107i sa\u010duvana u Liturgiji Pravoslavne crkve – tuma\u010di Aleksandar Šmeman, jedan od najve\u0107ih teologa 20. veka u knjizi "Liturgija i \u017eivot" i napominje.<\/p>\n PRAZNOVANJE<\/p>\n – Zemaljski \u017eivot Isusa Hrista odvijao se na prostorima Palestine, a On sam poštovao je zakone Starog zaveta. Kako je Njegovo stradanje vezano za jevrejsku Pashu, jasna je veza hriš\u0107anskih praznika sa jevrejskim. Prvi hriš\u0107ani bili su jevrejski preobra\u0107enici, koji su se dr\u017eali Mojsijevih zakona, uklju\u010duju\u0107i stroge propise u slavljenju Sabata, tako da su se\u0107anje na Vakrsenje Spasiteljevo mogli da praznuju nekog drugog dana. Dakle u nedelju, dan posle Sabata, što postaje opšte prihva\u0107eno širenjem hriš\u0107anstva me\u0111u mnogobošcima. Istovremeno, kod preobra\u0107enih mnogobo\u017eaca gubi se veza sa jevrejskim Sabatom i nedelja postaje nezavisan dan posve\u0107en Vakrsenju. Hriš\u0107ani koji nisu jevrejskog porekla postepeno prihvataju sedmodnevni period kao meru vremena, ali sada sa danom Hristovog Vaskrsenja kao neradnim danom – piše u šestom poglavlju knjige "O ra\u010dunanju vremena i pravoslavnom kalendaru".<\/p>\n DO NIKEJSKOG SABORA<\/p>\n Na praznovanje nedelje prvi ukazuje apostol Pavle u Prvoj poslanici Korin\u0107anima iz 57. godine, u kojoj ih poziva da u prvi dan sedmice (svake nedelje) ostavljaju milostinju (priloge, darove ljubavi) za svete u Jerusalimu, kao što je to ranije uveo u Galatskoj crkvi. Godišnje obele\u017eavanje Hristove smrti i vaskrsenja koje je dobilo ime Pasha pojavilo se krajem 1. veka. Pasha je gr\u010dka re\u010d za jevrejsku Pashu, mada su neki stariji pisci smatrali da ona poti\u010de od gr\u010dkog glagola "patiti", objašnjava se u Enciklopediji \u017eivih religija. Zna\u010di prelazak, jer je Gospod prešao mimo jevrejskih ku\u0107a tako ih izbavio od smrti i egipatskog ropstva, ili u hriš\u0107anskom tuma\u010denju, "prelazak s Hristom iz smrti u \u017eivot, i od zemlje na nebo, u ve\u010dni bla\u017eeni \u017eivot".<\/p>\n – Prvobitno se godišnjica Hristovog raspe\u0107a obele\u017eavala na dan pripreme za Pesah, 14. nisan (mart-april) po jevrejskom lunarnom kalendaru, i to prema datiranju raspe\u0107a u \u010detvrtom jevan\u0111elju. Taj dan mogao je pasti bilo kad u sedmici. U prvobitnom obele\u017eavanju praznika to je bio postan dan koji se uve\u010de završavao pashalanim obedom, kojim se proslavljalo vaskrsenje. Rasprave izme\u0111u onih koji su insistirali da se pashalno slavlje obavezno završava nedeljom i onih koji su obele\u017eavali 14. nisan, bez obzira na koji dan on padne, trajale su sve do Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 325. godine, kada je kao dan za obele\u017eavanje Vaskrsa utvr\u0111ena prva nedelja posle prvog punog meseca po prole\u0107noj ravnodnevici" (Enciklopedija \u017eivih religija).<\/p>\n UTVR\u0110EN DATUM VASKRSA<\/p>\n Prema prora\u010dunima, datum praznovanja Vaskrsa pomera se u intervalu od pet nedelja. Najranije mo\u017ee da se slavi 4. aprila\/22. marta, a najkasnije 8. maja\/25. aprila, pri \u010demu se u pravoslavnoj tradiciji smatra neprihvatljivim da se Vaskrs praznuje pre ili sa jevrejskom Pashom, što je kao pravilo uvedeno je još u 5. veku. Datum proslave Vaskrsa i danas se odre\u0111uje na ovaj na\u010din, ali su Veliki raskol 1054. godine, gregorijanska reforma kalendara u 16. veku i praksa periodi\u010dnog uskla\u0111ivanja lunarnoh ciklusa na Zapadu, dovele do razlika u prora\u010dunima izme\u0111u Isto\u010dnih, pravoslavnih crkava i crkava na Zapadu, iako se datumi proslave Vaskrsa ponekad podudaraju.<\/p>\n VELIKI POST<\/p>\n Pripreme za najve\u0107i hriš\u0107anski praznik Crkva zapo\u010dinje Velikim postom, \u010dije pribli\u017eavanje oglašava mnogo pre njegovog po\u010detka. "Hristos u jevan\u0111elju ka\u017ee: ‘Izaberi put, bori se i trpi, jer to je put koji vodi jedinoj pravoj sre\u0107i. Veliki post je pomo\u0107 koju na tom putu pru\u017ea Crkva, škola pokajanja, koja je jedino u mo\u0107i da primi Vaskrs, ne kao prosto odobrenje da se jede, pije i opusti nego kao kraj svega ‘starog’ u nama i naš ulazak u ‘novo’. Stoga je Vaskrs svake godine vlastito vra\u0107anje krštenju, a Veliki post priprema za taj povratak", poru\u010duje u knjizi "Veliki post" Aleksandar Šmeman.<\/p>\n Pokajanje je, ka\u017ee Šmeman, po\u010detak istinskog hriš\u0107anskog \u017eivota, i njegov uslov. "Veliki post daje odgovore na pitanje šta je pokajanje, zašto nam je ono potrebno, kako treba da mu pristupimo. On je škola pokajanja koju svake godine mora da poha\u0111a svaki hriš\u0107anin, da bi probudio svoju veru, da bi procenio i, ako je mogu\u0107e izmenio na\u010din svog \u017eivota. To je divno pokloni\u010dko putovanje na sam izvor pravoslavne vere. To je ponovo pronala\u017eenje pravoslavnog puta", naglašava Šmeman.<\/p>\n Priprema za Veliki post traje pet nedelja, \u010diji je cilj "dubok psihološki uvid u nedostatak koncentracije i u\u017easavaju\u0107u svetovnost našeg \u017eivota", ali i "upoznavanjem naše nesposobnosti da se brzo promenimo i odjednom pre\u0111emo iz jednog duhovnog (mentalnog) stanja u drugo". Vaskršnji ili Veliki post sastoji se od Svete \u010cetrdesetnice i Strasne sedmice. Prema primeru Isusa Hrista koji je i sam bez prekida postio 40 dana, Crkva zapoveda da se posti svih šest nedelja, koliko traje \u010cetrdesetnica, koja se nastavlja još stro\u017eim postom Strasne sedmice.<\/p>\n PRAVILA POSTA<\/p>\n Pravila za post Crkva je postavila još u apostolska vremena, a one koji ih krše strogo osu\u0111uje. "Svi oni koji bez krajnje nu\u017ede reše da tokom \u010cetrdesetnice koriste meso kao hranu, lišavaju se pri\u010deš\u0107a i zabranjuje im se jedenje mesa tokom cele godine", jedno je od pravila utvr\u0111enih na Osmom toledskom saboru oko 635. godine. Šesti vaseljenski sabor je, pak, svojim 56. pravilom utvrdio da "Crkva Bo\u017eja, u celoj vaseljeni, poštuju\u0107i jednoobraznost, svršava post i uzdr\u017eava se od svega zaklanog, tako i od jaja ili sira, koji s tako\u0111e proizvod toga \u010dega se uzdr\u017eavamo". Me\u0111utim, ve\u0107 po\u010detkom 9. veka na Zapadu u velikoposni jelovnik uvedeni su jaja i mleko, da bi do 1200. godine, prema tvrdnjama isto\u010dne crkve, ova "nezakonita praksa" postala sveopšta.<\/p>\n Pravoslavna crkva, propisuju\u0107i \u010duvanje Velikog posta u celini, oduvek zapoveda da se neke sednice posta posve\u0107uju naro\u010ditom strogoš\u0107u, mada pravila posta u svoj strogosti ne name\u0107e onemo\u0107alim osobama, niti one koji "ne poste zbog svoje slabosti" isklju\u010duje iz duhovne radosti pri\u010deš\u0107a i Vaskrsa.<\/p>\n U praksi Pravoslavne crkve monaški i svetovni post nisu razdvojeni i uputstva za Veliki post va\u017ee za sve, mada prema crkvenim pravilima, "o na\u010dinu posta za svakog hriš\u0107anina posebno odlu\u010duje njegov duhovni otac, prema slabosti \u010doveka i meri svega na korist duše". Tokom Velikog posta, Crkva propisuje uzimanje samo "suve hrane" (suhojedenje), bez ulja i vina, jedanput na dan, oko tri sata popodne. Izuzetak su subote, nedelje i pojedini praznici kada mo\u017ee da se koriste vino i ulje, a na praznik Blagovesti, i riba. Tokom Strasne sedmice, poslednje nedelje posta, dozvoljeno je jesti hleb, so, vo\u0107e i piti vodu. Za poslednja dva posta, na Veliki petak i Veliku subotu, Crkva propisuje potpuno uzdr\u017eavanje od hrane.<\/p>\n Tokom prve sedmice post je stro\u017ei i bogoslu\u017eenja su du\u017ea, nego u ostalim danima \u010cetrdesetnice. Šestonedeljni post završava se praznovanjem se\u0107anja na Lazarevo vaskrsenje (Lazareva subota), koje je poslu\u017eilo kao povod za odluku judejskog sveta o pogubljenju Hristovom, a dan kasnije i proslavljanjem uspomene na Carski ulazak Isusa Hrista u Jerusalim (Cveti). Strasna sedmica, prema tuma\u010denju nekih teologa, zapravo je "ulazak" u dane stradanja Isusa Hrista, pa se Crkva obla\u010di u isklju\u010divo crne ode\u017ede, bez uobi\u010dajenih ukrasnih oznaka crkvenog dostojanstva. Bogoslu\u017eenja tokom Strasne sedmice su mnogo du\u017ea i sve\u010danija od svakodnevnih velikoposnih slu\u017ebi. U prva tri dana slu\u017ee se: veliko pove\u010derje, jutrenje i Liturgija preosve\u0107enih darova. Svaki dan Strasne sedmice posve\u0107en je posebnom spomenu i naziva se Velikim.<\/p>\n DANI STRASNE SEDMICE<\/p>\n Na Veliki ponedeljak Crkva svedo\u010di o po\u010detku Hristovog stradanja i podse\u0107a na pri\u010de o Josifu i "neplodnoj smokvu" koja se, po zapovesti Gospodnjoj, na ovaj dan osušila. No\u0107 na utorak, kako svedo\u010de jevan\u0111elja, Isus Hristos proveo je u Vitaniji, ali je utorak ujutru došao u jerusalimski hram gde je propovedao. Od njegovih pouka Crkva je za Veliki utorak izabrala pri\u010du "o deset devojaka". Na Veliku sredu u slu\u017ebi pominje se "\u017eena grešnica koja je izlila miro na glavu Spasiteljevu".<\/p>\n Za Veliki \u010detvrtak vezano je više doga\u0111aja od kojih su dva najzna\u010dajnija – "pranje nogu" i ustanovljenje tajne svetog pri\u010deš\u0107a. "Tajna ve\u010dera poslednji je obed Hristov sa njegovim u\u010denicima. Tokom pashalne ve\u010dere na dan pred svoju smrt, on je blagoslovio hleb i vino, zapovedivši u\u010denicima da ih jedu njemu u spomen. Prvi hriš\u0107ani po\u010deli su da svetkuju ve\u010deru Gospodnju u jerusalimskoj crkvi, a ceo doga\u0111aj poslu\u017eio je kao okosnica za današnje Pri\u010deš\u0107e, Evharistiju", stoji u "Biblijskom re\u010dniku". Tokom Strasne sedmice kuva se sveto miro, \u010dije se osve\u0107enje vrši na Veliki \u010detvrtak.<\/p>\n Svi doga\u0111aji u Hristovom \u017eivotu na dan koji Crkva obele\u017eava kao Veliki petak ozna\u010deni su bogoslu\u017eenjima: vreme Hristovog hapšenja u Gestimanskom vrtu i osu\u0111ivanju na smrt, prema odluci arhijereja i starešina (jutrenje), dovo\u0111enje Isusa Hrista na su\u0111enje kod Pontija Pilata, su\u0111enje kod Pilata, krsna stradanja i vreme smrti (Carski \u010dasovi) i skidanje Hristovog tela sa krsta (ve\u010dernja slu\u017eba). Na ve\u010dernjoj slu\u017ebi se posle molitvi i \u010ditanja o Hristovom stradanju i smrti, radi poklonjenja umrlom Gospodu, na sredinu hrama iznosi sveta plaštanica, na kojoj je Hristos naslikan.<\/p>\n Poredak \u010dasova i slu\u017ebi pripisuje se svetom Kirilu Aleksandrijskom koji je \u017eiveo u 5. veku, dok je kanon o raspe\u0107u Gospodnjem i na pla\u010d Presvete Bogorodice delo Simeona Logoteta, najzna\u010dajnijeg crkvenog pisca Vizantije 10. veka. Veliki petak je dan najdublje \u017ealosti i crkva propisuje najstro\u017ei post.<\/p>\n Na Veliku subotu Pravoslavna crkva pominje telesni pogreb Isusa Hrista i Njegov silazak u had. Na jutarnjem bogoslu\u017eenju završava se \u010din sahrane Hristove. Ve\u010dernja slu\u017eba ovog dana sjedinjuje se s Liturgijom svetog Vasilija Velikog i tokom nje, pored \u010ditanja jevan\u0111elja o vaskrsenju, kao najava velikog doga\u0111aja, crne svešteni\u010dke odore zamenjuju se sve\u010danim.<\/p>\n Pono\u0107na liturgija u mnogim hramovima SPC zamenjena je jutarnjom slu\u017ebom (u \u010detiri sata ujutru na Vaskrs). Iz hrama se iznosi plaštanica koja tri puta obilazi oko crkve. Zvona zvone. Narod nosi upaljene sve\u0107e. Peva se tropar: "Hristos vaskrse iz mrtvih, smr\u0107u smrt uništi, i onima u grobovima \u017eivot darova". Na ulasku u hram svi se pozdravljaju vaskršnjim pozdravom: "Hristos vaskrse"! koji se pozdravlja sve do Spasovdana – praznika Vaznesenja Gospodnjeg. Na Uskrs slu\u017ei se Liturgija svetog Jovana Zlatoustog.<\/p>\n Simbolika crveno ofarbanog jajeta<\/strong><\/em><\/p>\n Farbanje vaskršnjih jaja, baš kao i tucanje sa njima, obi\u010daji su bez kojih se ne mogu zamisliti Vaskršnji praznici. "Crveno ofarbana jaja kao i sam obi\u010daj farbanja jaja, koji spada u \u017ertvene kultove, direktno se vezuje za vaskrsenje Isusa Hrista", jedna je od retkih stvari u kojima se sla\u017eu teološka i etnološka tuma\u010denja. Teolozi još ka\u017eu da se "farbanje jaja vrši u spomen susreta Marije Magdaline, kojoj se Hristos po vaskrsenju prvoj javio, sa carem Tiberijem u Rimu kome je kao novogodišnji poklon predala crveno jaje, pozdravljaju\u0107i ga re\u010dima: "Hristos vaskrse"!<\/p>\n Crvena boja simbolizuje "Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti" , a istovremeno crveno je i boja vaskrsenja, tuma\u010di Crkva. U hriš\u0107anskoj crkvi obi\u010daj bojenja jaja prvi put se pominje u 12. veku, a kod nas 400 godina kasnije. Jaja se boje na Veliki \u010detvrtak ili Veliki petak, pre izlaska Sunca, a na dane praznika dele se uku\u0107anima, komšijama, prijateljima i svima koji do\u0111u u ku\u0107u. Prvo obojeno jaje stavlja se po strani i \u010duva do narednog Vaskrsa kao "\u010duvarku\u0107a".<\/p>\n Osim u crvenu, vaskršnja jaja danas se boje i u svim drugim bojama, koje mogu biti prirodne i vešta\u010dke, što ne isklju\u010duju drvene, porcelanske, kamene i, zašto ne "imperijalne" Faber\u017ee varijante. Prirodne boje, crvena koja se dobijala iz varzila, sve nijanse sme\u0111e u lukovini, zelena od kopriva, a \u017euta mešanjem masla\u010dka i mle\u010dike, danas su uglavnom zamenjene vešta\u010dkim farbama za jaja. Šaranje vaskršnjih jaja poznaje više tehnika: vosak (batik), grebanje po jajetu, bojenje, ru\u010dno slikanje (vodenim i tempera bojama, lakom), "vezenje", "štrekom", pomo\u0107u smotuljka vune i tutkala)… Najjednostavnija i \u010desto najefektnija metoda je "šaranje" tvrdo kuvanih jaja (sve\u017ea se kuvaju samo u varzilu i lukovini) listovima i cvetovima neotrovnih biljaka (peršun i miro\u0111ija daju neo\u010dekivano originalne rezultate), koja se u dobro uvezan najlon \u010darapama, prema uputstvu, dr\u017ee u rastvoru boje. Glancanje nauljenom pamu\u010dnom krpom – zakon je za sjaj vaskršnjih jaja i u tre\u0107em milenijumu.<\/p>\n Pobusani ponedeljak<\/strong><\/em><\/p>\n Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak i posve\u0107en je mrtvima. Tog dana, kako se objašnjava u knjizi "Krstne slave i obi\u010daji", po narodnom verovanju i obi\u010daju, grobove umrlih srodnika, na koje se iznose farbana vaskršnja jaja, treba "pobusati" busenjem zelene trave. U nekim krajevima, ovaj dan obele\u017eava se kao zadušnica. Izlazi se na groblje, pale se sve\u0107e, sveštenici vrše pomene i parastose za duše umrlih. Od Vaskrsa do Pobusanog ponedeljka ne pale se sve\u0107e za mrtve jer se veruje da su svi vaskrsli. Ciklus Vaskršnjih praznika ne završava se trodnevnim praznovanjem Vaskrsa, nego traje do Svete Trojice ili Duhova koje se slave pedeseti dan po Vaskrsu, a pripada mu i Spasovdan, praznik Vaznesenja Gospodnjeg. Od Vaskrsa do Duhova pozdravlja se tradicionalnim vaskršnjim pozdravom "Hristos Vaskrse! Vaistinu Vaskrse!".<\/p>\n O\u010de oprosti im, jer ne znaju šta rade!<\/strong><\/em><\/p>\n – Kada je Gospod Isus Hristos umirao na Krstu, On se i u samrtnim mukama trudio, da bude od koristi ljudima. Ne misle\u0107i o Sebi nego o ljudima, On je izdišu\u0107i izrekao jednu od najve\u0107ih pouka, koju je uopšte dao \u010dove\u010dijem rodu. To je pouka o opraštanju.<\/p>\n – O\u010de oprosti im, jer ne znaju šta rade! – Nikad ni sa jednog gubilišta nije se do tada \u010dula takva re\u010d. Naprotiv, oni koji su do tada ginuli na gubilištima, bili pravi ili krivi, prizivali su bogove i ljude na osvetu. "Osveti me", to je re\u010d, koja se do danas \u010duje me\u0111u mnogim plemenima, \u010dak i onim koji se krste svetim Krstom Hristovim. A Hristos pri poslednjem dahu oprašta Svojim rugateljima i mu\u010diteljima i ubicama, moli Svetoga oca nebeskog, da im i On oprosti, i još povrh toga nalazi izvinjenje za njih – ne znaju, veli, šta rade!<\/p>\n Zašto baš ovu pouku o opraštanju, od bezbroj drugih pouka, koje je On na zemlji dao ljudima, izabrao da izrekne Svojim bo\u017eanskim ustima, baš na samome kraju? Nesumnjivo zato, što je naro\u010dito hteo, da se ova pouka zapamti i ispuni. U nezaslu\u017enim mukama na Krstu, veli\u010danstven nad svakim veli\u010danstvom sveta i uzvišen nad carevima i sudijama zemnim, nad mudracima i u\u010diteljima, nad bogatim i siromašnim, nad društvenim reformatorima i bund\u017eijama. Gospod Isus je primerom opraštanja zape\u010datio Svoje Jevan\u0111elje. Da poka\u017ee time, da bez opraštanja niti carevi mogu carevati, niti sudije suditi, ni mudraci mudrovati, ni u\u010ditelji u\u010diti, ni bogataši i siromasi \u017eiveti \u017eivotom \u010dove\u010danskim, a ne skotskim, ni plahi reformatori i bund\u017eije što korisno u\u010diniti. A pre svega i posle svega da poka\u017ee, da bez opraštanja ljudi ne mogu Njegovo Jevan\u0111elje ni razumeti niti – još manje – ispuniti.<\/p>\n S re\u010di o pokajanju Gospod je po\u010deo Svoju nauku, a s re\u010dima praštanja završio je. Pokajanje je seme, opraštanje je plod. Nikakvu hvalu nema seme, koje ne donosi ploda. Nikakvo pokajanje nema vrednosti bez praštanja. Vladika Nikolaj(Velimirovi\u0107).<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Datum praznovanja Vaskrsa pomjera se u intervalu od pet nedjelja. Najranije mo\u017ee da se slavi 4. aprila, a najkasnije 8. maja, pri \u010demu se smatra neprihvatljivim da se Vaskrs praznuje prije ili sa jevrejskom Pashom, što je kao pravilo uvedeno u V vijeku.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46626","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46626","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46626"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46626\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46626"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46626"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46626"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}