Seljaci intuitivno znaju da je igra simulacija stvarnog \u017eivota, da se kroz igru njihovi mladunci, kao i mladunci \u017eivotinja, spremaju za ozbiljni \u017eivot, da u igri moraju da izgrade svoje emotivno bi\u0107e, da u igri osete slast pobede i gor\u010dinu poraza<\/p>\n
Pi\u0161e: Ljubivoje R\u0161umovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Da, rekao sam u jednoj televizijskoj emisiji da se na selu deca ra\u0111aju kao ljudi, a u gradu – kao ku\u0107ni ljubimci! Mislio sam na selo u kome sam se ja rodio i na grad u kome su se ra\u0111ali moji sinovi! Toga, takvoga sela više gotovo da nema, ali taj i takav grad i te kako postoji! \u010cak se toliko proširio da je progutao mnoga sela. Ili ih je teritorijalno poklopio, ili je seosko stanovništvo usisao svojim sitnopotroša\u010dkim \u0111in\u0111uvama i zapadnja\u010dkim usisiva\u010dima! Moj zaklju\u010dak je jasan: sve manje dece se ra\u0111a kao ljudi, a sve više dece se ra\u0111a kao ku\u0107ni ljubimci!<\/p>\n Dete na selu raste i razvija se prirodno, sa biljkama, sa \u017eivotinjama, sa odraslim ljudima. Prostora za igru ima na pretek, prirodnih igra\u010daka, tako\u0111e. Ako mu nedostaje neka igra\u010dka, samo je napravi, uglavnom od drveta, najplemenitijeg materijala. Odrastanje se odvija kroz prepoznavanje. Ono što odrasli govore i rade, dete odmah ne razume, ali vremenom prepoznaje i usvaja. Deca su veliki imitatori, a najradije imitiraju roditelje, jer ih vole, pa vole i ono što oni rade. Roditelji nemaju bejbisiterke, pa decu vode u polje, na njivu, u planinu! Deca su svedoci svega što roditelji rade, i kad se mu\u010de, i kad pevaju dok posluju! Deca ih podr\u017eavaju. U\u010de se na njihovim greškama. Za ono što urade dobiju pohvalu. Zauzeti poslom roditelji u selu nemaju vremena da gnjave decu preteranim zabranama, i preteranom ljubavlju. I zabrane i ljubav su u granicama normalnog opho\u0111enja. Dakle, opho\u0111enja prema ljudskim bi\u0107ima, a ne prema "kucama" i "macama"! U selu roditelji podr\u017eavaju decu da se igraju, jer su tada zauzeta igrom, dakle ne\u010dim što je imperativ svakog detinjstva, što im je Bog dao da rade. Jer, seljaci intuitivno znaju da je igra simulacija stvarnog \u017eivota, da se kroz igru njihovi mladunci, kao i mladunci \u017eivotinja, spremaju za ozbiljni \u017eivot, da u igri moraju da izgrade svoje emotivno bi\u0107e, da u igri osete slast pobede i gor\u010dinu poraza, strast ljubavnu i strast lova\u010dku, pa i stvarala\u010dku, strepnju pa i mr\u017enju! Jer, sve to ih \u010deka u stvarnom, ozbiljnom, velikom \u017eivotu!<\/p>\n Dete u gradu najve\u0107i deo vremena provodi me\u0111u \u010detiri zida, sa igricama i kompjuterima, me\u0111u manje ili više skupocenim stvarima u stanu, me\u0111u "ne diraj to", "ostavi to"… Deca uopšte ne znaju šta im roditelji rade. Pre pedeset godina, kao mladi novinar Radio Beograda, pitao sam jednog de\u010daka iz škole "Drinka Pavlovi\u0107" šta mu radi otac? Rekao mi je: "On je in\u017eenjer." U redu, rekao sam, ali šta radi? "Pa, pa, on ide na posao!" Znam, znam, ali šta radi? Pa, on kad se vrati s posla, on ru\u010da, pa legne na otoman i \u010dita novine!" Pedeset godina pamtim ovaj porazni razgovor. Naravno, tra\u017eio sam telefon, rekao tom ocu da obavezno povede jednog dana svoje dete u "Ivo Lola Ribar" u \u017delezniku, i da mu poka\u017ee šta radi. Dete \u0107e biti impresionirano, i više \u0107e voleti i ceniti svog oca, i ima\u0107e šta da pri\u010da o njemu! Igra\u010dke u gradu su druge i druga\u010dije, nose mnogo više negativnih zna\u010denja nego pozitivnih. Napravljene su od plastike, dakle, neplemenitog, vešta\u010dkog materijala. Obdaništa i zabavišta su skupa, ne mogu svi da ih plate, a nema ni mesta za svu decu. Roditelji su nervozni, što zbog briga na poslu, što zbog nikad dovoljno profitabilnog posla, nikad dovoljno novca za troškove koji su mnogo ve\u0107i nego na selu. Ako se deca, nesvesno, povinuju imperativu igre kad otac leškari i odmara se, kad majka pokušava da prestigne vreme, i poradi sve po ku\u0107i, skuva za sutra ru\u010dak, jer sutra opet mora na posao, onda \u0107e roditelji da vi\u010du na njih i teraju ih da budu mirna ili da u\u010de. Deca, mada vole svoje roditelje, i nemaju \u017eelju da ih povrede, ili im protivure\u010de, ka\u017eu roditeljima da ne\u0107e da prekinu igru, ili da ne mogu da u\u010de! Dakle, roditelji nau\u010de decu da govore "ne\u0107u" i "ne mogu". Tako zaslu\u017ee grdnju, umesto pohvale!<\/p>\n Ka\u017eem, danas nema onog sela, a ima isuviše ovog grada! Treba se prilagoditi, da, ali gde su instruktori da nas upute kako da se prilagodimo? Sa ovim platama koje imaju, prosvetni radnici ne\u0107e, \u010dast izuzecima, da mrdnu prstom preko onoga što program predvi\u0111a. Direktori škola ne smeju da povedu decu da o\u010diste dvorišta od plasti\u010dnih kesa, liš\u0107a i pikavaca, plaše se besa (gradskih) roditelja koji \u0107e im ve\u0107 sutra do\u0107i i galamiti kako oni nisu decu dali u školu da budu \u0111ubretari!<\/p>\n Potrebni su nam neki analfabetski te\u010dajevi za roditelje i roditeljstvo, za prosvetne radnike i prosvetiteljstvo, za ministre i ministrovanje! U svemu tome smo totalni amateri! Štampa, radio i televizije mogli bi u svemu tome da odigraju klju\u010dnu ulogu, ali ni kod vlasnika tih ku\u0107a, ni kod urednika, nema ni trun\u010dice svesti o takvoj jednoj potrebi. Jedini njihov imperativ je profit.<\/p>\n Deca više nisu naše najve\u0107e bogatstvo, preselilo se bogatstvo u privatne d\u017eepove, i privatne glave, a i jedno i drugo su – bez dna!<\/p>\n Naravno, to nije moj posao, ali da sam ja dr\u017eava Srbija, ja bih oko svakog grada izgradio "onakva sela", kakav je bio moj Ljubiš, ili moje Sirogojno, pre šezdeset godina. Ku\u0107e i zemlju dao bih mladim, školovanim ljudima, koji bi gajili stoku i obra\u0111ivali zemlju. Posebne ku\u0107e bih izgradio za mlade roditelje iz grada, u kojima bi provodili vikende i dane odmora sa svojom decom. Tako bi se njihova deca koliko-toliko "školovala" za stvarni \u017eivot. A bilo bi tu mesta i za seoski turizam.<\/p>\n Re\u0107i \u0107ete "komunizam", "utopija", "nemogu\u0107e"! Sla\u017eem se. Ali, ni ja nisam dr\u017eava Srbija, nego pesnik, pa imam pravo da sanjarim!<\/p>\n Vreme<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Seljaci intuitivno znaju da je igra simulacija stvarnog \u017eivota, da se kroz igru njihovi mladunci, kao i mladunci \u017eivotinja, spremaju za ozbiljni \u017eivot, da u igri moraju da izgrade svoje emotivno bi\u0107e, da u igri osete slast pobede i gor\u010dinu poraza<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46624","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46624","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46624"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46624\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46624"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46624"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46624"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}