Pošto su godinama gurane pod tepih, tamne strane istorije nikada nisu raš\u010diš\u0107ene, pa se stalno vra\u0107aju. Zarad pitanja bremenite prošlosti spremni smo za zapaljene dijaloge. Mo\u017eda se zato prema budu\u0107nosti odnosimo kao da nas se ona ne ti\u010de<\/p>\n
Pi\u0161e: Bo\u0161ko Jak\u0161i\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Košmarna prošlost ne prestaje da se useljava u naše \u017eivote donose\u0107i politizovane rasprave pune eksplozivnog nadvikivanja, verskih, ideoloških i nacionalisti\u010dkih jauka koji poja\u010davaju spoljne omraze i unutrašnje podele i cepaju još nezarasle rane unose\u0107i isklju\u010divost koje se teško osloba\u0111a.<\/p>\n Srbi, kao i Hrvati, muku mu\u010de ne samo sa putem ka Evropskoj uniji ili velikom nezaposlenoš\u0107u ve\u0107 nastavljaju da tumaraju kroz skoriju istoriju nikako ne uspevaju\u0107i da se od nje izle\u010de. Tuma\u010denja doga\u0111aja jasnije razlikuju stranke levice i desnice od brzine pristupa NATO ili EU.<\/p>\n Sporna pitanja prošlosti vade se iz konteksta, uzima se samo ono što nekome odgovara. Preko medija i po ud\u017ebenicima dokazuje se ideološka ili politi\u010dka po\u017eeljnost. Mnogo toga je, i ovde i tamo, u funkciji potrebe da se što više odvojimo od suseda sa zapada, odnosno istoka. Tako istorijski sporovi o\u010das stvaraju unutrašnje ili me\u0111udr\u017eavne trzavice.<\/p>\n Novi povod vra\u0107anju u prošlost je odluka hrvatskog Sabora da za komemoraciju \u017ertvama Blajburga dodeli pet puta više novca nego za komemoraciju \u017ertvama Jasenovca.<\/p>\n Na granici Slovenije i Austrije partizani su maja 1945. pobili ustaše, belogardejce, ljoti\u0107evce i nedi\u0107evce koji su pokušali da pobegnu i predaju se zapadnim saveznicima. Koliko, to je ve\u0107 pitanje polemike i licitiranja. Baš kao i politizovano stvaranje mita da se radilo o sukobu „demokrata" i komunista.<\/p>\n Nisam istori\u010dar da bih poredio zlo\u010dine ustaša i \u010detnika sa osvetništvom partizana nad pora\u017eenom vojskom u Hrvatskoj i civilima po Srbiji. Ako je Blajburg bio zlo\u010din koji su po\u010dinili pobednici u borbi protiv fašizma, u Jasenovcu znamo šta je bilo.<\/p>\n Odavano mi je misterija zašto \u010dimbenici u Zagrebu obele\u017eavaju Blajburg kao protivhrvatsko stratište, kada su tamo sem ustaša likvidirani i drugi. Bi\u0107e da bi to trebalo da bude neopoziv dokaz da su kvislinški antifašisti izdali cvije\u0107e hrvatskog naroda i da bi sve bilo druk\u010dije da su pobedili oni koji su uveli rasne zakone i slu\u017eili Hitleru i posle njegove smrti.<\/p>\n Kardinal Josip Bo\u017eani\u0107 je prošle godine, predvode\u0107i euharistijsko slavlje, podse\u0107ao na „blajburšku tragediju". „Od trenutka kada je po\u010dinjeno sramotno izru\u010denje razoru\u017eane hrvatske vojske i nevinih civila u ruke krvnika, upravo su zlo\u010dinci zabranjivali svaki spomen na ovo mjesto".<\/p>\n Kardinal je onda dodao da s „grozom misli i na jasenova\u010dki ustaški logor". Otkud onda mnogo više novca za obele\u017eavanje Blajburga nego Jasenovca, gde je stradalo neuporedivo više ljudi? Zašto su \u017ertve ustaškog terora svrstane u ni\u017eu kategoriju od onih poginulih na blajburškom polju?<\/p>\n Odgovor se krije u politici. U tuma\u010denju istorije za doma\u0107u i spoljnu upotrebu.<\/p>\n Partizani i ustaše su deo hrvatske povjesti, kao što su partizani i \u010detnici deo srpske istorije. Umesto da ih prepuste sudu vremena koji \u0107e jednog dana ta\u010dno odrediti njihovo mesto, novi nacional-politi\u010dari su u obe zemlje u\u017eagreno – sve plaše\u0107i se da ne budu identifikovani sa komunistima – koketirali sa istorijom.<\/p>\n Stidljivi konsenzus da je antifašizam nešto što treba slaviti uselio se u Hrvatsku iz sveta politike da bi nadoknadio ono što je upropaš\u0107eno u vreme kada se, manje ili više pre\u0107utno, rehabilitovalo ustaštvo. Me\u0111u upu\u0107enima blede deformisana shvatanja o Drugom ratu. Zarazni ekstremizam se polako rasplinjava što ne zna\u010di da je pobe\u0111en. Manipulisanje istorijom u\u010dinilo je da \u010dak 73 odsto od nekih 26.000 gledalaca jedne HRT-ove emisije prošle godine smatra da \u0107e partizanski pokret ostati upam\u0107en po zlu, dok samo 27 odsto to misli za ustaški pokret.<\/p>\n Istorija tako deli Hrvate. Dok desnica i kardinal daju svoja tuma\u010denja, Slavko Goldštajn, ugledni izdava\u010d, pisac i jedan od vode\u0107ih hrvatskih intelektualaca smatra da prvo treba razgovarati o uzrocima – nastanaku NDH – a tek potom o posledicama. „Mnogo toga što se dogodilo poslije ustaške predaje na Blajburgu i Kri\u017enom putu po današnjim, a dijelom i po ondašnjim kriterijima jest zlo\u010din. Me\u0111utim, zlo\u010din iz 1941. godine i zlo\u010din iz 1945. godine nisu isti. 1945. je posljedica 1941".<\/p>\n Stari i mladi antifašisti u Zagrebu protestuju zbog na\u010dina finansiranja Blajburga i Jasenovca, dok se liberalni politi\u010dari usrdno trude da Hrvatska dobije mesto u antifašisti\u010dkoj koaliciji naroda. Spremni su da kona\u010dno prihvate \u010dinjenicu da su partizani i ustaše bili hrvatska vojska.<\/p>\n "Ustaše su prvenstveno bili dio monstruoznog programa holokausta, genocida i rasnih segregacija, a što su to radili pod našim nacionalnim insignijama nešto je zbog \u010dega nam mo\u017ee biti nelagodno i mu\u010dno, ali moramo prihvatiti da je i to naša prošlost", pisao je „Jutarnji list". „Partizani su pak s druge strane izabrali pravu stranu. Borili su se za neke ideale koji se nisu ostvarili. No, bili su saveznici pobjedni\u010dke koalicije koja i dalje kroji poslijeratni svijet". Ocena mi se dopada.<\/p>\n Ovde su Miloševi\u0107evi socijalisti, poput Tu\u0111mana, obilato zloupotrebljavali istoriju. Demokratska vlast se potom prestrašila podle\u017eu\u0107i koliko sopstvenim kompromisima toliko i strahu od etiketiranja koji je danas više utvaran nego stvaran. Mo\u017eda i u strahu od sebe samih, pa tako Srbije nije bilo na komemoracijama u Aušvicu ili proslavi pobede nad fašizmom u Moskvi. Istorija 1941-1945. ušla je u koalicionu kombinatoriku. \u010citam kako je Ravnogorski sabor, koji se tradicionalno odr\u017eava svake druge subote u maju, pomeren zbog izbora. Šteta. Baš bih voleo da vidim \u010delnike DS-a kako se pod šubarama i kokardama, oznojeni od piva, bore za ja\u010danje koalicionog partnerstva sa SPO.<\/p>\n Kako su posle pada komunizma u svim zemljama tranzicije svi naglo postali vernici, ispostavlja se da i u Srbiji i u Hrvatskoj na tuma\u010denje istorije sna\u017eno uti\u010de crkva. Katoli\u010dka, tamo, ne prihvata \u010dinjenicu da je Blajburg posledica ustašije. Kardinal Bo\u017eani\u0107 je išao u Blajburg, ali nikada u Jasenovac, gde Hrvatska šalje vode\u0107e politi\u010dare za razliku od drugog ešelona koji ide u Blajburg.<\/p>\n Sli\u010dno je i ovde. Zar Pravoslavna crkva svojim delovanjem na zadire u prostore politike onemogu\u0107avaju\u0107i stvaranje savremene sekularne demokratije? Svoje vladike šalje da nad grobovima dr\u017ee politizovane govore, ali uporno izbegava da se odredi prema zlo\u010dinima koje su Srbi po\u010dinili tokom nedavne istorije. U Srebrenici se \u017ertvama Srba poklonio predsednik Tadi\u0107.<\/p>\n Ustaško-partizanski sukobi prenose se s generacije na generaciju, identi\u010dno poput \u010detni\u010dko-partizanskih. Pošto su godinama gurane pod tepih, tamne strane istorije nikada nisu raš\u010diš\u0107ene pa se stalno vra\u0107aju. Zarad pitanja bremenite prošlosti spremni smo za zapaljene dijaloge. Mo\u017eda se zato prema budu\u0107nosti odnosimo kao da nas se ona ne ti\u010de.<\/p>\n Lako je zapaliti masu koja ne razume o \u010demu se govori. O prošlosti treba razgovarati bez njenog remonta ili ulepšavanja. Ako je mogu\u0107e. Da za 50 godina ne bismo jedni drugima, dr\u017eavnim i lokalnim susedima, skakali u stomak zbog onoga o \u010demu danas ne \u017eelimo da govorimo.<\/p>\n