Jeste da je Srbija jedina zemlja na kontinentu u kojoj godinama opada broj visokoobrazovanih, ali pri biranju ljudi na najviše dr\u017eavne polo\u017eaje ipak bi se morala uspostaviti neka pravila.<\/p>\n
Pi\u0161e: Mihal Rama\u010d<\/strong><\/em><\/p>\n Neko je li\u010dno vaspitanje stekao na ulici. Kada to posle sednice vlade ka\u017ee jedan ministar i kada se \u010duje da su neke njegove kolege napustile sednicu uz re\u010di koje se u pristojnim ku\u0107ama ne upotrebljavaju, gra\u0111anin mora da se zabrine ne samo za one koji vode dr\u017eavne poslove ve\u0107 i za dr\u017eavu. Ru\u017ene vesti iz Nemanjine u najboljem slu\u010daju stiza\u0107e još nekoliko nedelja. U najgorem – još nekoliko meseci. Da ne bi bile još ru\u017enije, mo\u017eda bi izme\u0111u suprotstavljenih strana trebalo postaviti pregrade od neprobojnog stakla. Ili odr\u017eavati samo telefonske sednice vlade. Jeste da je Srbija jedina zemlja na kontinentu u kojoj godinama opada broj visokoobrazovanih, ali pri biranju ljudi na najviše dr\u017eavne polo\u017eaje ipak bi se morala uspostaviti neka pravila. Jeste da Srbija ni s ovom ni s narednom vladom ne\u0107e u\u0107i u Evropu, ali jednom \u0107e ipak u\u0107i. Ko \u0107e vaspitavati gra\u0111ane za to daleko i, \u010dini se, sve dalje vreme, ako nisu vaspitani oni koji ih vode?<\/p>\n Da zlo bude gore, mnogi od onih koji od dr\u017eave prave cirkus sede\u0107e i u budu\u0107im vladama. Šta ako bira\u010di kazne sami sebe pa partijama odlaze\u0107e koalicije daju pribli\u017eno onoliko glasova koliko imaju sada? Nije nemogu\u0107e da posleizborna matematika ponovo uputi Tadi\u0107a na Koštunicu. Mada se njih dvojica zasad javno nisu sva\u0111ali, zastrašuju\u0107e deluje i pomisao da bi njihove koalicije jednog letnjeg dana mogle ponovo pregovarati o budu\u0107oj vladi. Doduše, \u010deš\u0107e se pominje ortakluk Nikoli\u0107a i Koštunice. Radikali ne kriju da u sadašnjem prvom ministru vide prirodnog saveznika. Da li mu time odma\u017eu ili poma\u017eu? Koštunica se do 12. maja ne\u0107e izjašnjavati. Oni koji tvrde da ga poznaju ka\u017eu da on ne bi pristao da mu ministre imenuje haški optu\u017eenik. Oni koji poznaju Šešelja, pak, vele da taj ne razmišlja ni o kakvoj sanaderizaciji svoje partije. Ni dok je u Hagu, ni ako se vrati. Nikoli\u0107 bi mogao i voleo s Koštunicom. Da li bi Koštunica mogao sa Šešeljem?<\/p>\n Kafanski i ostali sastavlja\u010di budu\u0107ih vlada imaju samo jedan problem: sabiraju brojke kojih zasad nema. Sabiranje bi bilo lakše kad bi se znalo kome odakle priti\u010de novac za kampanju. Mada niko ne odvaja od svojih usta ono što deli partijama, svako ko daje \u017eeli da zna šta zauzvrat dobija. Ako se od nekih partija bude \u010dula neka loša re\u010d o nekim tajkunima, potvrdi\u0107e se glasine o tome da pucaju neke stare ljubavi. Po tim glasinama, najviše novca iz najdublje kase ula\u017ee se u slabljenje Tadi\u0107eve koalicije. Pošto u srpskoj politici neprijatelj mog neprijatelja postaje moj najve\u0107i prijatelj – bi\u0107e svašta i do izbora i posle prebrojavanja glasova. Bira\u010dima za utehu, spajanje Uskrsa i Prvog maja primora\u0107e partije da malo snize ton. \u010cak i kad bi galamili, od Velikog petka do 5. maja ne\u0107e imati puno gledalaca i slušalaca. Kom je do roštilja i ostalih \u0111akonija, baš ga briga za televizijsku debatu i radikalske stanove od sto-dvesta kvadrata. Ko god stajao iza radikalske kampanje, omanuo je u proceni da \u0107e im najviše glasova doneti obe\u0107anje da \u0107e svuda graditi zabavišta. Srbiji su potrebniji stara\u010dki domovi. Zato što u njoj ima više nezbrinutih preko sedamdeset nego onih ispod sedam godina. Promašeno je i obe\u0107anje da \u0107e njihove kancelarije, ako do\u0111u na vlast, biti sve vreme otvorene za gra\u0111ane. U Srbiji se bez teških veza ne mo\u017ee do\u0107i ni do opštinskog \u010dinovnika, kamoli do gradona\u010delnika ili ministra.<\/p>\n Najneškolovanije bira\u010dko telo na kontinentu nije krivo što ima ponudu kakvu ima i što svaki put naseda na sli\u010dne pri\u010de. Za obrazovanje je nadle\u017ena dr\u017eava, a ona zna da je lakše vladati ljudima koji manje znaju i manje razumeju. Prose\u010dni bira\u010d više se plaši Evrope nego siromaštva. Više ga brinu svetske nego doma\u0107e nepravde. Strepi od promena bilo da ih obe\u0107ava vlast ili opozicija, jer lakše podnosi poznato loše nego nepoznato bolje. Samovlaš\u0107e i strahote devedesetih polako se zaboravljaju. Zato ni radikali ni socijalisti ne ose\u0107aju potrebu da se bilo kome zbog bilo \u010dega izvinjavaju i da se odri\u010du tadašnje politike. Izgubili bi sigurne bira\u010de, a ne bi privukli nikog novog.<\/p>\n Ima li neko pravo da potpiše taj slavni sporazum sa Evropom? Sva\u0111e oko toga sve su \u017eeš\u0107e. Nevolja je u tome što on još nije ponu\u0111en. Ne stigne li ponuda pre izbora, mo\u017eda ne\u0107e ni posle njih.<\/p>\n Ako ministri o ministrima govore sve najgore, divljanje na fudbalskim utakmicama i posle njih je prirodna pojava. Niko od nadle\u017enih nije se zgranuo posle me\u0111unavija\u010dkog ubistva u Futogu. Nisu najavljene nikakve dr\u017eavne mere, ni hitne ni sporovozne. Mo\u017eda partije polaze od toga da se u bici do poslednjeg glasa ne treba zameriti nijednom glasa\u010du. \u010cim se igra neki derbi, \u010dovek ne mo\u017ee pro\u0107i ulicom od policije. Ishod – uvek isti. Deca koja su od malih nogu bila zasuta samo lošim vestima te kljukana Arkanom i sli\u010dnim veli\u010dinama izrasla su u nasilnike. Kakvi su u dvadesetoj, takvi \u0107e biti i u tridesetoj. Ako ne biju jedni druge, biju nedu\u017ene ljude. Takvima je kasno i za obrazovanje i za vaspitanje. Ko jednom odlu\u010di da prevaspita ovdašnje navija\u010de, mora\u0107e se prisetiti kako je to sa tamošnjima uradila gvozdena Margaret Ta\u010der.<\/p>\n Danas<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Jeste da je Srbija jedina zemlja na kontinentu u kojoj godinama opada broj visokoobrazovanih, ali pri biranju ljudi na najviše dr\u017eavne polo\u017eaje ipak bi se morala uspostaviti neka pravila.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46620","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46620","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46620"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46620\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46620"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46620"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46620"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}