Dr\u017eavna administracija sporo prihvata evropske standarde, sprovo\u0111enje zakona klju\u010dni problem<\/p>\n
Pi\u0161e: Samir Kajo\u0161evi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Ako je suditi po izjavama dr\u017eavnih zvani\u010dnika, Crna Gora je na dobrom putu da u\u0111e u Evropsku uniju. Ipak, dok politi\u010dari najavljuju da \u0107e uskoro zatra\u017eiti \u010dlanstvo Crne Gore u EU, praksa pokazuje da neke dr\u017eavne slu\u017ebe još nijesu spremne da zakucaju na vrata Evrope. U dr\u017eavnoj administraciji ve\u0107inu od 11.000 zaposlenih \u010dine ljudi koji su dr\u017eavni hljeb jeli i u vrijeme socijalizma, a mnogi od njih sporo se privikavaju na nova evropska pravila. <\/p>\n Rukovodilac CDP-a, Programa za razvoj kapaciteta dr\u017eavne administracije, Dragan \u0110uri\u0107 smatra da ulazak u proces evropskih integracija dodatno ote\u017eava organizovanje administracije u Crnoj Gori, zbog potrebe za formiranjem novih struktura i inistitucija. <\/p>\n Mala Crna Gora ima malu dr\u017eavnu upravu, i zbog toga smo preko programa pokrenuli inicijativu da integrišemo ukupne kapacitete koje imamo. Stvorili smo bazu podataka nacionalnih eksperata koji mogu da pomognu preko našeg programa. Još imamo problema sa znanjem engleskog jezika u administraciji, pa su nam neki djelovi pravnih dokumenata EU još nepoznanica, rekao je \u0110uri\u0107.<\/p>\n Kroz CDP program, koji su prije pet godina pokrenuli Vlada Crne Gore, UNDP i FOSI ROM, ulo\u017eno je dva miliona dolara za ja\u010danje institucionalnih i administrativnih kapaciteta za proces evropskih integracija. <\/p>\n Prema \u0110uri\u0107evom mišljenju, pomaka ima, ali je klju\u010dni problem u uvo\u0111enju evropskih standarda – sprovo\u0111enje zakona. Na to naj\u010deš\u0107e ukazuju i strani stru\u010dnjaci koji prate proces reformi. <\/p>\n Vjekovima smo navikli da je pravo drumom, a praksa šumom. Sad to treba polako izvesti do tog nivoa, da ono što je na papiru bude i dio naše svakodnevne prakse. Imamo zakon o pušenju, i slu\u017ebenike u dr\u017eavnim institucijama koji puše po kancelarijama, upozorava \u0110uri\u0107.<\/p>\n Isti\u010du\u0107i da je ulaskom u procesu tranzicije razbijen svaki sistem, \u0110uri\u0107 smatra da Crna Gora sada pla\u0107a posljedice samoupravnih navika koje administracija vu\u010de iz socijalisti\u010dkog re\u017eima. <\/p>\n Ministri daju loš primjer mladima<\/strong><\/p>\n Evropski pokret u Crnoj Gori za \u010dlanove Vlade i parlamenta organizuje obuku o evropskim standardima. Radulovi\u0107 tvrdi da su na obuci najve\u0107i problem viši slu\u017ebenici Vlade. <\/p>\n Ministri i njihovi zamjenici su najmanje voljni za obu\u010davanje, i daju jako loš primjer mla\u0111ima. Pošto nijesu svjesni zna\u010daja obuke, dešava se da slu\u017ebenici koje pošalju zapravo nijesu oni koji to treba da slušaju ili su nedovoljno zainteresovani, tvrdi Radulovi\u0107. <\/p>\n Radulovi\u0107 smatra da treba napraviti bolji sistem nagra\u0111ivanja mladih kadrova, kako se ne bi prepuštali inerciji koja vlada u dr\u017eavnim organima. <\/p>\n Ne rade svi slu\u017ebenici isto. \u010cesto u pojedinim organima imate situaciju da se kompletan rad pojedinih organa oslanja na rad jedne ili dvije osobe, dok ostale ili nijesu motivisane ili ne znaju da rade svoj posao kako treba, smatra Radulovi\u0107.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Depolitizacija dr\u017eavne uprave nije ura\u0111ena padom socijalizma u Crnoj Gori, ve\u0107 je poja\u010dana i nastavljena. Tek od 1997. godine, mi ulazimo u retoriku reformi, a od prije osam godina i u proces reformisanja, kazao je \u0110uri\u0107. <\/p>\n Naglašavaju\u0107i da su nove institucije modernije i da se u njima lakše radi, \u0110uri\u0107 tvrdi da se stari dio administracije te\u017ee mijenja, jer se zaposleni moraju u hodu navikavati na nove poslove. <\/p>\n Oni su radni vijek proveli bez kompjutera i slabo poznavali strane jezike, ali su eksperti u svojim oblastima. Za razliku od njih, mladi te\u010dno govore strane jezike i kompjuterima vladaju kao sa igra\u010dkama, ali nemaju znanja o našem sistemu. Reformama treba napraviti most izme\u0111u njih, ka\u017ee \u0110uri\u0107.<\/p>\n Generalni sekretar Evropskog pokreta u Crnoj Gori Mom\u010dilo Radulovi\u0107 smatra da je dr\u017eavna administracija u Crnoj Goru prevelika i neefikasna, i da joj je potrebna radikalna reforma. Prema njegovom mišljenju administracija ne prati proces evropskih integracija. On upozorava i na veliki stepen politizacije. <\/p>\n Na\u017ealost, i dalje su vrlo sna\u017ene one tendencije u dr\u017eavnim organima koje stavljaju znak jednakosti izme\u0111u partije na vlasti i dr\u017eave. To nije dobro ni za dr\u017eavu ni za proces evropskih integracija. Slu\u017ebenici koji posao gledaju sa pozicije partije kojoj pripadaju, smetaju profesionalnom funkcionisanju dr\u017eavne administracije, ka\u017ee Radulovi\u0107.<\/p>\n On upozorava i da je malo starog kadra koji je voljan da u\u010di. <\/p>\n Poznanstvo (ni)je preporuka<\/strong><\/p>\n U Upravi za kadrove tvrde da se reforma dr\u017eavnih institucija sprovodi po uputstvima insititucija EU, ali nijesu mogli da precizirju koliko je novca, osim CDP programa, do sada ulo\u017eeno u reforme. Uskla\u0111enost reformi sa evropskim standardima analizira se kroz SIGMA program, koji je Evropska komisija zadu\u017eila da izvještava o stanju sistema dr\u017eavne uprave i daje predloge za reformu administracije u zemljama centralne i isto\u010dne Evrope. <\/p>\n Isti\u010du\u0107i da reforma u dr\u017eavnim institucijama ide po uputstvima EU, direktorica Uprave za kadrove Svetlana Vukovi\u0107 tvrdi i da ljudi iz SIGMA primje\u0107uju pozitivne pomake u Crnoj Gori. <\/p>\n Oni tvrde da je svake godine stanje sve bolje, ali i isti\u010du da bi trebalo da se malo bolje organizujemo. Ja mislim da nam treba i više transparentnosti. Ljudi i dalje misle da je poznanstvo glavna preporuka za zapošljavanje u dr\u017eavnoj administraciji, ali u stvari nije, tvrdi Vukovi\u0107eva.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Takve ljude ne treba otpisivati, i treba ih uparivati internim trenigom sa mladima koji dobro poznaju jezike i rad na ra\u010dunaru. Ti parovi mogu da daju najbolje rezultate, smatra on. <\/p>\n Radulovi\u0107 isti\u010de da ne postoji strategija sveobuhvatne reforme dr\u017eavne administracije, i da se sve svodi na pojedina\u010dne obuke koje se organizuju stihijski. On kao rijetke dobre primjere isti\u010de saradnju nevladinog sektora sa Upravom za kadrove i Sekretarijatom za evropske integracije. <\/p>\n Oni relativno dobro funkcionišu, s obzirom na mogu\u0107nosti koje su im date. Mada je to daleko od potrebnog i zadovoljavaju\u0107eg, smatra Radulovi\u0107.<\/p>\n U Upravi za kadrove organizuju obuku za zaposlene u administraciji, a najviše zainteresovanih je za rad na ra\u010dunuaru i strane jezike. Direktorica Uprave Svetlana Vukovi\u0107 tvrdi da se stariji slu\u017ebenici privikavaju na nove trendove u radu. <\/p>\n Kad ljudi shvate koliko im to olakšava posao, br\u017ee se i privikavaju. Po\u010detni otpor koji imaju prema koriš\u0107enju mejla, interneta ili kompjutera jako brzo zaborave kad shvate koliko im to poma\u017ee u svakodnevnom poslu, ka\u017ee Vukovi\u0107eva, isti\u010du\u0107i da dr\u017eavni posao nije atraktivan kao prije: Sve manje mladih se javlja na oglase, iako su to odgovorni poslovi koji daju mogu\u0107nost usavršavanja. <\/p>\n\n\n
\n \n \n\n
\n \n