Balkan ima vrlo specifi\u010dnu ulogu u svetu organizovanog kriminala. Balkan je tranzitna zona za ilegalnu robu i usluge iz \u010ditavog sveta<\/p>\n
Pi\u0161e: Mi\u0161a Gleni<\/strong><\/em><\/p>\n Organizovani kriminal je tema nove knjige britanskog novinara i publiciste Miše Glenija. <\/p>\n Knjiga se zove "Mekmafija – kriminal bez granica", i u njoj Gleni iznosi tezu da su za nastanak organizovanog kriminala u svetu kakav danas poznajemo klju\u010dna tri faktora: krah komunizma i nestanak Sovjetskog Saveza, koji su doveli do formiranja tranzicionih i propalih dr\u017eava, liberalizacija globalnih tr\u017eišta novca, koja je zamutila vode finansijskih transakcija, ali i nezaja\u017eljivi potroša\u010dki apetiti bogatog Zapada – bilo da je re\u010d o drogi, seksu, jeftinoj falsifikovanoj robi ili radnoj snazi. <\/p>\n Balkan kao polazna ta\u010dka<\/strong><\/p>\n Miša Gleni, svojevremeno BBC-jev dopisnik iz centralne Evrope i autor knjige "Pad Jugoslavije" je, pišu\u0107i svoju novu knjigu, posetio pet kontinenata, ali je za polaznu ta\u010dku izabrao – Balkan: <\/p>\n "Krenuo sam od Balkana jer sam tamo ranije radio. Organizovani kriminal je bio sveprisutan. Najpre ga nisam posebno analizirao, ali sam shvatio da je organizovani kriminal na neki na\u010din uticao na svaku moju transakciju tokom jugoslovenskih ratova. Po\u010deo sam tim pitanjem pobli\u017ee da se bavim i ustanovio sam da Balkan ima vrlo specifi\u010dnu ulogu u svetu organizovanog kriminala. Balkan je tranzitna zona za ilegalnu robu i usluge iz \u010ditavog sveta. Ta roba i usluge tra\u017ee svoje tr\u017eište, a to je, naj\u010deš\u0107e, Evropska unija. Droga, \u017eene, ilegalna radna snaga, cigarete – sve to prelazi preko Balkana. Cigarete su me posebno zaintrigirale, jer su jeftine cigarete koje smo kupovali u Londonu finansirale paravojne jedinice koje su se sukobljavale na jugoistoku Evrope. Tada sam shvatio da je to samo vrh ledenog brega, ogromne paralelne globalne ekonomije i pratio sam niti koje su me sa Balkana odvele širom sveta".<\/p>\n Zlatni lanci oko vrata<\/strong><\/p>\n Procvat organizovanog kriminala na Balkanu direktno je povezan sa krahom komunizma, ocenjuje Miša Gleni, i dodaje da taj fenomen u knjizi ilustruje primerom bugarskih rva\u010da oki\u0107enih debelim zlatnim lancima oko vrata. <\/p>\n "Ako se se\u0107ate, pre 1989. i pada berlinskog zida, ko je uvek osvajao olimpijske medalje u rvanju ili dizanju tegova? Bugari ili Ukrajinici ili Rumuni! Diza\u010di tegova su bili zvezde u komunisti\u010dkoj Bugarskoj – dobijali su stanove i automobile, što je u to vreme bila velika stvar. Kada je komunizam krahirao, krahirale su i dr\u017eavne subvencije koje su im omogu\u0107avale takav \u017eivot. Istovremeno, propali su i policija i pravosudini sistem, pa su rva\u010di i diza\u010di tegova stvari uzeli u sopstvene ruke. Postali su neformalna, privatna policija za oligarhe koji su po\u010deli da se pojavljuju na sceni. Te tipove sa zlatnim lancima mogli ste da vidite širom isto\u010dne Evrope – bili su razmetljivi i nametljivi, i ponašali su se kao da je \u010ditav svet njihov", ka\u017ee Gleni u razgovoru za BBC. <\/p>\n Sankcije: ishitren potez<\/strong><\/p>\n Razvoju organizovanog kriminala na Balkanu posebno su pogodovali uslovi nastali raspadom bivše Jugoslavije i ratovi koji su usledili, ali klju\u010dan je bio jedan ishitren i promašen potez me\u0111unarodne zajednice, ka\u017ee Miša Gleni. <\/p>\n "Sankcije – najpre embargo na izvoz oru\u017eja, a potom i pune ekonomske sankcije protiv Srbije i Crne Gore – predstavljale su pravu katastrofu. Što se ti\u010de sankcija, Srbija i Crna Gora su bile u stanju same da se prehranjuju – jedino nisu imale nafte. Oru\u017eje su ve\u0107 imale, to smo znali. S druge strane, sve zemlje u okru\u017eenju su imale oslabljene privrede, prolazile su kroz traumu tranzicije iz socijalizma u kapitalizam. Sankcije protiv Srbije, zemlje koja je za njih bila najva\u017enije tr\u017eište, sve su ih pogodile. Zavisili su od Srbije, a odjednom im nije bilo dozboljeno da s njom trguju! Organizovani kriminal je tako dobio priliku da preko no\u0107i stvori pan-balkansku mafiju, mo\u0107nu i sna\u017enu. Sankcije su, dakle, imale katastrofalne posledice, ali mi na Zapadu smo morali da povu\u010demo bilo kakav potez koji bi nam umirio savest zbog doga\u0111aja u Bosni", ka\u017ee Gleni. <\/p>\n Pogrešan rezultat<\/strong><\/p>\n Takva motivacija uvek \u0107e dati pogrešan rezultat, napominje sagovornik BBC-ja:<\/p>\n "U Klintonovoj administraciji je bilo ljudi koji su govorili da \u0107e sankcije imati katastrofalne posledice, ali su ih nadglasali sam predsednik Klinton i njegovi savetnici – u prvom redu Al Gor – koji su bili rešeni da svetu poka\u017eu da nešto po tom pitanju rade. To je, rekao bih, dobar primer zakona nenamernih posledica – u \u017eelji da rešimo jedan problem, otvaramo ve\u0107i problem na drugom mestu. O svojim politi\u010dkim odlukama moramo, dakle, mnogo pa\u017eljivije da razmišljamo. U Iraku smo najbolje videli koliko se malo razmišlja o posledicama velikih politi\u010dkih odluka", ka\u017ee na kraju razgovora za BBC britanski novinar i publicista Miša Gleni, autor nove knjige o organizovanom kriminalu širom sveta. <\/p>\n