Milan Proti\u0107, beogradski povjesni\u010dar, govori o zabludama srpske elite, kulturnom zaostajanju i šansama proevropske struje na predstoje\u0107im parlamentarnim izborima<\/p>\n
Pi\u0161e: Bojan Munjin<\/strong><\/em><\/p>\n Peti oktobar 2000. i rušenje Miloševi\u0107a imali su potencijal jedne demokratske revolucije, ali njezine vo\u0111e nisu imale niti jedinstvo niti ube\u0111enje da bi se ta revolucija mogla izvesti do kraja. U ovih osam godina mi smo sve prokockali; pokazali smo se neiskrenima, nesolidnima, nejedinstvenima, slabima i sklonima korupciji, i ni iz daleka nismo ispunili o\u010dekivanja gra\u0111ana. Proevropska orijentacija Srbije u ovom trenutku visi o koncu, i što bismo rekli mi ovde, neka je Bog u pomo\u0107i Borisu Tadi\u0107u 11. maja na izvanrednim izborima. Mo\u017eda je Srbiji danas, ovakva kakva jeste, potrebno još jedno \u010distilište<\/p>\n – Pred izvanredne parlamentarne izbore 11. svibnja, kada postoji realna mogu\u0107nost da radikali (zajedno s Koštunicom) osvoje vlast, \u010dini se da su anulirani svi pozitivni efekti promjena nakon rušenja Miloševi\u0107a. Kako to objašnjavate?<\/p>\n – Historijski gledano, Srbija, bolje re\u010deno njena politi\u010dka elita, pati u poslednjih trideset godina od jedne bolesti i za tu bolest najprecizniji je onaj naziv koji je došao iz Hrvatske – srbokomunizam. Taj srbokomunizam kao ideologija formirao se krajem 60-ih godina prošlog stole\u0107a kada su se u jednu ideologiju povezali jedan vulgarni nacionalizam zasnovan u dobroj meri na zloupotrebi historijskih \u010dinjenica, i jedan rigidni tip vladavine nasle\u0111en iz komunizma. Ta vrsta kontradiktornosti izme\u0111u nacionalne identifikacije i funkcionisanja demokratskih institucija bio je najte\u017ei deo problema i za vreme trajanja obe Jugoslavije. Takva ideologija pojavljivala se u Srbiji na razli\u010dite na\u010dine i u razli\u010ditim trenucima i ona je kona\u010dno postala dominantna u 90-ima, na \u017ealost, nastavila je da traje do danas. Miloševi\u0107, Šešelj i Koštunica samo su protagonisti takve ideologije.<\/p>\n – Ipak, demokratska opozicija protiv Miloševi\u0107a pojavila se ve\u0107 po\u010detkom 90-ih?<\/p>\n – To je istina, ali odgovor na tu mešavinu nacionalizma i autoritarne vladavine nije postojao u dovoljno definisanom obliku ni tada ni danas. Mi smo se trzali i borili protiv Miloševi\u0107a mnogo više spontano nego što smo bili sposobni da artikulišemo jednu pravu politi\u010dku suprotnost takvoj vladaju\u0107oj ideologiji. Zato je u svim demokratskim pokušajima od 9. marta 1991., preko studentskih demonstracija 1996. i rušenja Miloševi\u0107a 2000. do danas taj odgovor ostao nedore\u010den. To je ta nemogu\u0107nost srpske elite da prona\u0111e odgovor o budu\u0107nosti Srbije, njenom ustrojstvu, mestu u Evropi, odnosu sa susedima i sa samom sobom – nezavisno i od nacionalizma i od nasle\u0111a komunizma. Filozofski gledano, suština tog "tre\u0107eg puta" jest to da ja imam pravo da mislim svojom glavom, bez obzira da li pripadam Srbima, Hrvatima, komunistima, hriš\u0107anima ili bilo kome, i da kao gra\u0111anin mogu da mislim šta ho\u0107u i da govorim to što mislim ma koliko to bilo suprotno jednoj, drugoj ili ne znam kojoj vladaju\u0107oj ideologiji.<\/p>\n Otpor vlastima<\/strong><\/p>\n – Kako objašnjavate \u010dinjenicu da se devedesete godine pojavljuje jedna Demokratska stranka, s ozbiljnom gra\u0111anskom tradicijom i respektabilnim ljudima, poput Zorana \u0110in\u0111i\u0107a u njezinom vodstvu?<\/p>\n – U Srbiji tradicionalno postoji – ako ho\u0107ete od Kara\u0111or\u0111a – te\u017enja otpora vlastima. Vrlo \u010desto taj je otpor bio buran, šaren i razbarušen; na fotografijama to izgleda veli\u010danstveno kao što je bio 9. mart 1991. ili pobuna studenata koja je trajala tri meseca ili peti oktobar kada su svet obišle snimke rušenja Miloševi\u0107a. Demokratska stranka, koja je postala dominantna demokratska snaga nakon pada Miloševi\u0107a, ostala je nejedinstvena i ideološki neujedna\u010dena, kakva je bila i pre Drugog svetskog rata i za svo vreme njenog trajanja do danas. Jedno je politi\u010dka vizija levo orijentisanog Dragoljuba Mi\u0107unovi\u0107a, druga je Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, tre\u0107a Borisa Tadi\u0107a, \u010detvrta Borisovog oca Ljube Tadi\u0107a, koji je desna ruka Dobrice \u0106osi\u0107a (koji je, pak, u toj stranci uvek imao jedno posebno mesto), peta onog notornog nacionaliste Gojka \u0110oga koji je i osniva\u010d te stranke…<\/p>\n Generalno gledano, u srpskoj politi\u010dkoj eliti povezala su se dva strašno opasna elementa. Jedan je ta ideološka nejasno\u0107a optere\u0107ena autoritarnim nasle\u0111em; drugi je jedan vrlo visoki stepen neznanja i intelektualne inferiornosti. Ta inferiornost u srpskoj eliti stalno ju je vukla prema poznatim principima nacije, a ne prema emancipatorskim principima razvoja društva.<\/p>\n – Pred parlamentarne izbore u svibnju javno mnijenje u Srbiji \u010dini se više vjeruje onim strankama (Radikalima i Koštuni\u010dinom DSS-u) koje ka\u017eu da Srbija ne\u0107e ulaziti u Evropsku Uniju bez Kosova? Zašto je danas toliko mo\u0107an jedan povijesni mit iz 14. stolje\u0107a?<\/p>\n – Da je Kosovo ostalo na nivou mita, onda ono ne bi imalo nikakve veze s aktualnim politi\u010dkim i teritorijalnim zahtevima vezanim za njega. Da li zato što su neki obrazovani i bogati ljudi napravili prelepu pravoslavnu crkvu u Trstu, ja treba da izvu\u010dem zaklju\u010dak da Trst treba da bude srpski? Da li ta \u010dinjenica treba da oduzme nešto od mog identiteta? Da li mojoj zaljubljenosti u Marina Dr\u017ei\u0107a treba nešto da oduzme \u010dinjenica što je Hrvatska me\u0111unarodno priznata dr\u017eava ili treba o Krle\u017ei da mislim gore ili bolje nego pre zbog toga što je on proglašen najve\u0107im hrvatskim knji\u017eevnikom? Da li razumete o \u010demu vam govorim? Zar vi stvarno mislite da naša elita zna šta je to Rusija o kojoj se u Srbiji toliko pri\u010da? Da ne govorimo o tome da oni uopšte ne znaju rusku istoriju, posebno ne odnose Rusije i Srbije.<\/p>\n Porazno je da je sve to svedeno na jedan krajnje vulgarni odnos: onako kako se na primer do\u017eivljava ono \u017ederanje od jutra do mraka na festivalu truba\u010da u Gu\u010di ili, recimo, ona pornografija na koncertima Cece Ra\u017enatovi\u0107, tako se isto do\u017eivljava i Rusija. Uveravam vas da naš identitet, na \u017ealost, nisu ni Nuši\u0107 ni Sterija – BITEF, pozorišna avangarda i novosadski EXIT incidentno funkcionišu otprilike kao stoma\u010dni otpor takvom stanju – pa onda ako ne poznajemo svoj sopstveni kulturni obrazac, kako \u0107emo onda evropski koji je puno zahtevniji. S obzirom da u srpskoj eliti nema tog ose\u0107aja šta istinski vredi, a šta ne i šta jest moj identitet pa onda i identitet mog naroda, onda smo tu gde smo.<\/p>\n Realni interes<\/strong><\/p>\n – Što o\u010dekujete da bi srpski politi\u010dari danas trebali govoriti o Kosovu?<\/p>\n – Šta je funkcija jednog politi\u010dara? Da ubedi narod u ono što predstavlja realni interes za društvo i dr\u017eavu. De Gaulle je valjda sinonim francuskog nacionalizma, ali je – uz desetak atentata na njega – morao da ubedi naciju da se odrekne Al\u017eira u kojem je u tom trenutku \u017eivilo milion i po Francuza. Velika Britanija, koja je stvorila najve\u0107u imperiju u istoriji \u010dove\u010danstva ne samo da se odrekla svih svojih kolonija na principu narodnog samoopredeljenja nego se odrekla i Irske koja je prošla vrlo sli\u010dan proces sticanja nezavisnosti – bombe plus pregovori – kao i Kosovo.<\/p>\n Sada bi mi hteli da ubedimo Engleze u ono što oni sami nisu mogli da ostvare i to ne tako davno. A kod nas osim što vlast neprestano manipuliše dr\u017eavotvornoš\u0107u, mi ve\u0107 dvadeset godina nemamo odgovor na \u010dinjenicu da dva miliona Albanaca jednostavno ne \u017eeli više da \u017eivi pod vlaš\u0107u Beograda. Proevropska linija u Srbiji na to ne odgovara jasnim stavom nego ili koketira s nacionalizmom, kao što radi Boris Tadi\u0107, ili tako što se tra\u017ee koreni tog problema u mra\u010dnim istorijskim naslagama i evropskim zaverama.<\/p>\n – Zašto ve\u0107ina srpskih stranaka danas – to je jedno i od glavnih predizbornih oru\u017eja – o Evropi govori s tolikom rezervom?<\/p>\n – Zato što Evropa – kulturalno gledano – deluje zastrašuju\u0107e toj srpskoj inferiornosti o kojoj vam govorim. Evropa je suviše mo\u0107na, velika i nesavladiva u odnosu na koju se mnogi u srpskoj eliti ose\u0107aju bezna\u010dajno. Prvo, njihov kontakt i poznavanje Evrope u kulturnom smislu toliko je površno da ih to odbija. Nije slu\u010dajno da su moderni srpski knji\u017eevnici – recimo Matija Be\u0107kovi\u0107 – neprevodivi na evropske jezike. Ivo Andri\u0107 na jednom mestu piše slede\u0107u re\u010denicu: "Zima je najgora nesre\u0107a za siromašne." Tu re\u010denicu mo\u017eete prevesti na svaki jezik i ona \u0107e imati istu snagu jer svaka kultura mo\u017ee razumeti ovu misao.<\/p>\n A sada probajte prevesti re\u010denicu Dobrice \u0106osi\u0107a iz jednog njegovog romana u kojem razgovaraju otac i sin. Sin ka\u017ee ocu: "Ti si o\u010de voleo svoje sinove, kao što si voleo konje, samo kada su najbr\u017ei u selu." Na srpskom to zvu\u010di kao dobra misao i verovatno \u0107e i u Hrvatskoj i u Bosni to da se razume, ali pokušajte to prevesti i dajte to nekom Škotlan\u0111aninu, Portugalcu ili Norve\u017eaninu da pro\u010dita. Taj naš lokalizam je problem – a ja sam uzeo najbolju misao Dobrice \u0106osi\u0107a jer bolju od ove on nema – i od tuda ta odbojnost jer Evropa je za nas previše zahtevna.<\/p>\n – Jednu od vaših knjiga nazvali ste "Izneverena revolucija"?<\/p>\n – Taj naziv sam uzeo od Lava Trockog koji je pod istim naslovom objavio knjigu o iskustvima posle Oktobarske revolucije. Izneverana revolucija zato jer su peti oktobar 2000. i rušenje Miloševi\u0107a, uz milion ljudi pred skupštinom, imali potencijal jedne demokratske revolucije, shva\u0107ene kao prekid – politi\u010dki, pravni i moralni – s vremenom Miloševi\u0107eve vladavine. Vo\u0111e petog oktobra nisu imali niti jedinstvo niti ube\u0111enje da bi se ta revolucija mogla izvesti do kraja. Nakon petog oktobra demokratska opcija unutar tog pokreta strašno je dugo oklevala i koketirala s pronacionalisti\u010dkom strujom unutar tog istog pokreta da do danas to nismo raš\u010distili pa i u Srbiji i u svetu nikome nije jasno šta ko ovde zastupa.<\/p>\n Radikalne reforme<\/strong><\/p>\n – Zar premijer Zoran \u0110in\u0111i\u0107 nije platio glavom zato što je prili\u010dno energi\u010dno htio uvesti Srbiju u Evropu i raš\u010distiti s prošloš\u0107u?<\/p>\n – \u0110in\u0111i\u0107 je platio glavom to što je potcenio svoje neprijatelje. Ili što nije shvatio koliko je on postao neprijatelj postoje\u0107em establišmentu koji je pre\u017eivio Miloševi\u0107a. Demokratske snage u Srbiji nakon Miloševi\u0107a imale su vrlo jednostavan izbor; ili da idu do kraja ili da od tog posla dignu ruke. \u0110in\u0111i\u0107 nije bio spreman niti da ide do kraja niti da digne ruke. Po mom sudu on je suviše dugo oklevao da se suprotstavi – makar bi to moglo zna\u010diti i odlazak u opoziciju – onoj struji koja nije bila za radikalne reforme. On je \u017eelio da vidi sebe ja\u010dim nego što je realno bio, vrlo brzo postao je tigar od hartije i platio je glavom tu neodlu\u010dnost.<\/p>\n \u0110in\u0111i\u0107 je od svih nas bio najobrazovaniji i najvredniji, ali ako bismo \u017eeleli da budemo analiti\u010dni do kraja, \u0110in\u0111i\u0107 je napravio pogibeljnu grešku u tome što nije odmah presekao, da bi postalo jasno ko kome pripada i ko šta ho\u0107e. Koalicija i popuštanje Koštunici suviše je dugo trajalo i dovelo kona\u010dno do toga da danas imamo radikale pred vratima za koje smo mislili da smo ih pobedili 2000.<\/p>\n – Policijski re\u010deno, je li vlada Zorana \u0110in\u0111i\u0107a mogla pohapsiti sve te izdanke iz kriminalnog i politi\u010dkog miljea koji su mu radili o glavi?<\/p>\n – Ako ih ta vlada nije mogla pohapsiti, onda smo morali da se manemo \u0107orava posla. Znam da je lako biti general posle bitke, ali \u010dinjenica je da je nakon ubistva \u0110in\u0111i\u0107a, za vreme izvanrednog stanja, u akciji "Sablja", privedeno 12.000 ljudi i uhapšeno njih tri hiljade. Iza brave su završili šefovi tajnih slu\u017ebi Rade Bulatovi\u0107 i Aca Tomi\u0107 kao i najve\u0107i kriminalci. Zašto to nije moglo da se napravi pre ubistva? Trebali smo riskirati i odigrati do kraja bar što se ti\u010de raskida sa Koštunicom, ako ništa drugo. Mi, na primer, nikada nismo pokušali da ponovo izvedemo milion ljudi na ulicu iako smo godinu dana posle petog oktobra – još dok smo u narodu izgledali kao an\u0111eli revolucije – imali pobunu Crvenih beretki sa Legijom na \u010delu kojima je Koštunica dao podršku. Posle petog oktobra tim ljudima se mi nikada više nismo vratili.<\/p>\n Prelazak Rubikona<\/strong><\/p>\n – Sa svim ovim negativnim teretom Srbija je stigla do izvanrednih izbora?<\/p>\n – U Srbiji su se stvari kona\u010dno razjasnile i došli smo do dva ogoljena tabora. Sadašnji premijer u ostavci, Koštunica, koji je dugo igrao tu srednju liniju i koji mo\u017ee i sa jednima i sa drugima, sada je prešao Rubikon i svrstao se u tabor radikala. Ukoliko taj zagrljaj sa radikalima do izbora bude još \u010dvrš\u0107i, a sa druge strane ako se ne ujedini taj proevropski blok koji predstavlja Boris Tadi\u0107 i njegova Demokratska stranka na principu "Evropa iznad svega" – ishod izbora je više nego izvestan. Me\u0111utim, ni ujedinjenje proevropskih partija za pobedu ne\u0107e biti dovoljno. Ono što je u ovom trenutku potrebno je konkretna garancija Evropljana, gotovo datum, kada \u0107e Srbija u\u0107i u Evropsku Uniju; prvi januar 2010. ili 2011. svejedno.<\/p>\n – Zar zaista mislite da je takva eksplicitna ponuda Evropske Unije realna?<\/p>\n – Da li je to realno ili nije realno, da li o tome mo\u017ee da se razgovara sa Evropljanima i pod kojim uslovima, nije moje da vam ka\u017eem, ali mislim da mi više nemamo šta da izgubimo. Mi smo u ovih osam godina nakon Miloševi\u0107a sve prokockali; pokazali smo se neiskrenima, nesolidnima, nejedinstvenima, slabima i sklonima korupciji i ni iz daleka nismo ispunili o\u010dekivanja gra\u0111ana. Sigurno \u010dlanstvo u Evropskoj Uniji je pred potpuno dezorijentisanim gra\u0111anima danas jedino što je proevropskim snagama preostalo kao izborni argument.<\/p>\n – Mislite li da \u0107e Boris Tadi\u0107 o takvoj mogu\u0107nosti razgovarati s Evropskom Unijom?<\/p>\n – Mislim da ne\u0107e kao što mislim da nikome u vrhu Demokratske stranke to nije palo na pamet. U tom smislu zaklju\u010dak je vrlo jasan: proevropska orijentacija Srbije u ovom trenutku visi o koncu i, što bismo rekli mi ovde, neka je Bog u pomo\u0107i Borisu Tadi\u0107u 11. maja na izvanrednim izborima. Mo\u017eda je Srbiji danas, ovakva kakva jeste, potrebno još jedno \u010distilište.<\/p>\n Feral Tribune<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Milan Proti\u0107, beogradski povjesni\u010dar, govori o zabludama srpske elite, kulturnom zaostajanju i šansama proevropske struje na predstoje\u0107im parlamentarnim izborima<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46604","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46604","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46604"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46604\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46604"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46604"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46604"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}