Drugi su snivali svoje snove kroz nas. To je bila \u010ditava serija snova: san Balkana kao autenti\u010dne varvarske zemlje, san autenti\u010dnog socijalizma, levi\u010darski san, kao mi smo imali nešto što \u010dak sada mnogi analiti\u010dari misle da je šteta što je uništeno, izdato. Ja im kao levi\u010dar ka\u017eem da ne seru…<\/p>\n
Pi\u0161e: Igor Buri\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n U Novom Sadu krajem prošle nedelje u organizaciji Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i izdava\u010dke ku\u0107e "Akademska knjiga" gostovao je jedan od najprevo\u0111enijih i najuticajnijih mislilaca današnjice, filozof i psihoanaliti\u010dar Slavoj \u017di\u017eek. Slovenac kojeg donekle upore\u0111uju s njegovim planetarno \u010duvenim kolegom Noamom \u010comskim, pred prepunim Pozorištem mladih odr\u017eao je uzbudljivo predavanje za njega uobi\u010dajeno provokativnog naslova "Boj se bli\u017enjeg svog kao što se bojiš sebe samog", uprili\u010deno povodom prevoda na srpski zbornika "Ispitivanje realnog" (Akademska knjiga, 2008), koju su kao izbor \u017di\u017eekovih tekstova priredili Reks Batler i Skot Stivens.<\/p>\n S više od 100 objavljenih knjiga, Slavoj \u017di\u017eek ne samo kvantitetom kotira visoko u akademskim krugovima, njegova \u017eiva re\u010d tra\u017eena je na preko 50 univerziteta širom sveta. Nekonvencionalan po stilu mišljenja i pisanja, nailazi i na brojna osporavanja i kritike, \u010demu se, kako sam priznaje, veoma raduje, jer voli da provocira. U svom iscrpnom i sveobuhvatnom, ali ne sistemskom\/ sistemati\u010dnom radu, \u017di\u017eek se bavi analizom umetnosti, klasi\u010dnim filozofskim disciplinama, stvarima politike, odnosom filozofije i psihoanalize, analizom subjekta i subjektivnosti…<\/p>\n Kuda ide ovaj svet, ho\u0107e li završiti kao "globalno selo" u kojem interesi ekonomije\/ kapitala prevazilaze sve ostale?<\/em><\/p>\n – Ako se stvari puste da se razvijaju spontano, kako se to ka\u017ee, onda \u0107e to biti prili\u010dno tu\u017eno selo, onda \u0107e to biti klasno rascepljeno selo s apartnim zajednicama bez osnovnog, suštinskog jedinstva. Za mene je klju\u010dni paradoks to da globalizacija zna\u010di podele ljudi unutar jedne zemlje na one globalizovane i one koji su isklju\u010deni iz toga. Na tome i \u017eive nove desno-populisti\u010dke stranke. Koji je jedini pravi politi\u010dki izbor danas? Ili \u0107e nam trebati nešto što smo nekad zvali socijalizam, redefinisano, ili \u0107emo imati ne neki slede\u0107i, globalni, neoliberalno-demokratski kapitalizam, neke nove vrste autoritarnih kapitalizama. U tome je i lekcija Kine danas. Na Zapadu misle da se \u010dim imaš kapitalizam, pre ili kasnije dobije demokratija. Kina poru\u010duje: a šta ako to nije tako?! Ja sam i pesimista i optimista. Pesmimista sam zato što serija signala – "digitalna" kontrola, mu\u010denja, obespravljenost – pokazuje da sistemi idu u autoritarnom pravcu. Skoro 40 godina posle, u maju, bi\u0107emo bli\u017ei nego ikad zahtevu: "Budimo realni, tra\u017eimo nemogu\u0107e!" Prava utopija je misliti kako \u0107e nešto da traje. Ne, nemiri u Francuskoj, ekološka kriza… Sve su to znaci govoto stalnog gra\u0111anskog rata. Optimista sam kao stari maoista, jer je nebo kao simbol globalnog poretka u haosu, ništa ne radi, što zna\u010di da je situacija odli\u010dna! Samo iz haosa mo\u017eda nešto novo do\u0111e! <\/p>\n Šta je s religijskim razdvajanjem, u vašoj bibliografiji bavili ste se i tim pitanjem?<\/em><\/p>\n – Ja nisam religiozan, mene u hriš\u0107anstvu zanima nešto drugo. To je model zajednice veruju\u0107ih koja nije ni liberalno atomizirana, ni tradicionalno, hijerarhijski zatvorena zejdnica. Mene zanima novi tip kolektivnosti koji više nije legitimiran u Bogu. Finta je što mislim da je na krstu umro Bog sam, a ne njegov predstavnik. Ostao je Sveti Duh koji je, ironi\u010dno govore\u0107i, poput komunisti\u010dke partije, zajednica veruju\u0107ih bez ikakve garancije u Bogu. On je predao štafetu nama, situacija je otvorena. Naravno da ovu baštinu ne\u0107emo danas na\u0107i u religioznim zajednicama. Crkva je za sebe pronašla ulogu koju ne treba potcenjivati – ona je samu sebe ponovo izumila kao garant smisla, kao granicu u ekskluzivnom razvitku socijalnih odnosa, novih tehnologija, saznanja… "Bez nas vi ste izgubljeni", ka\u017ee crkva. U tom smislu religija je apsolutno nu\u017ean deo globalnog kapitalizma, iako je na Zapadu popularan trend mišljenja, Ri\u010dard Dokins naprimer, da je mogu\u0107 \u010disti, ateisti\u010dki liberalni kapitalizam. Treba imati na umu i to da ono što danas zovemo fundamentalizam nema nikakve veze s tradicionalnom religijom. To je nešto sasvim moderno, \u010dak postmoderno, ultramoderno. Ako pogledate Al Kaidu, talibane, to su moderni, ilegalni, radikalni politi\u010dki pokreti, to nema nikakve veze sa srednjim vekom. Ako bi da razumemo sve ove fenomene, trebalo bi potpuno odbaciti pojednostavljenu sliku o prosvetljenim liberalima koji znaju kako je religija lepa moralna pri\u010da za naivne budale koje zaista veruju.<\/p>\n Kada bi filozofska pitanja u ovom intervjuu sa\u017eeli na Kantova pitanja o znanju, \u010dinenju i nadanju, kako biste odgovorili?<\/em><\/p>\n – Megapitanje! Problem je što znamo suviše, što ne znamo šta da uradimo sa svim ovim što znamo. Pogledajmo ekologiju: zašto ništa ne radimo?! Duboko smo u \u0111ubretu, a ovaj nau\u010dnik ka\u017ee to, ovaj ono i nikako da se organizuje promena. Što se ti\u010de nadanja i to je problem, jer ima toliko konkurencije. Šta uopšte \u017eelimo, šta je naš objekt nadanja? Šta definišemo kao optimizam ili pesimizam. Kako danas deluje ideologija? Moja stara teza je da nije to više ona stara ideologija koja ima velika gesla: domovina, komunizam, demokratija, \u017ertvuj se, što god… Kako nas danas, da upotrebim izraz Luja Altisera, interpelira (proziva) ideologija? Ne – ti si komunist, hriš\u0107anin, demokrata, nego nekakve mutne konstelacije "budi to što jesi", "realizuj svoje potencijale", što je zapravo pomalo spiritualizovani hedonizam. S druge strane, slika realnosti me zaista fascinira i zato iz svoje amaterske perspektive s entuzijazmom pratim nove diskusije u kvantnoj fizici, kosmologiji… Tu se ocrtava nešto jedinstveno, neki novi vid materijalizma koji nije više onaj stari naivni materijalizam da realnost zaista postoji, nego neki materijalizam ontološki nedovršene realnosti, jer šta je osnovna ontološka lekcija kvantne fizike – ne da mi ne mo\u017eemo upoznati realnost, nego da je realnost ve\u0107 sama po sebi sa rupama, nepotpuna, s crnom materijom. Ova ideja nam govori da \u017eivimo u zanimljivom vremenu, a to "zanimljivom" naravno da podrazumeva i u\u017easne stvari koje se dešavaju. <\/p>\n Srbija ima nezgodnu tradiciju da bude u \u017ei\u017ei svetske javnosti. Poznavaju\u0107i savremenu medijsku kulturu to retko zna\u010di nešto dobro.<\/em><\/p>\n – Ovde ima toliko stvari… Po\u010deo bih re\u010dima mog prijatelja Vladana Dolara koji je referišu\u0107i na Lakana da je nesvesno strukturirano kao jezik rekao da je evropsko nesvesno strukturirano kao Balkan. Još da citiram Deleza koji je negde lepo kazao da ako ste uhva\u0107eni u senku nekog drugog, s vama je gotovo, sjebani ste. Drugi su snivali svoje snove kroz nas. To je bila \u010ditava serija snova: san Balkana kao autenti\u010dne varvarske zemlje, san autenti\u010dnog socijalizma, levi\u010darski san, kao mi smo imali nešto što \u010dak sada mnogi analiti\u010dari misle da je šteta što je uništeno, izdato. Ja im kao levi\u010dar ka\u017eem da ne seru, jer lako je biti za "autenti\u010dni socijalizam" ako si pla\u0107eni profesor na Prinstonu ili Oksfordu. Kao stari marksista mislim da klju\u010d jugoslovenske krize nije bio nacionalizam ve\u0107 problem komunisti\u010dke nomenklature koja nije znala kako da se legitimiše u uslovima ekonomskog kraha i propasti socijalizma. Na po\u010detku, SAD su igrali svoju tradicionalnu igru u kojoj vole nekog "miši\u0107avog", koji \u0107e da kontroliše situaciju. Srbe su percipirali kao najsna\u017enije i mislili da nema mira bez zadovoljenog Miloševi\u0107a. A onda su se okrenuli, a vaša politika je i posle Miloševi\u0107a ostala loša. Zar nije sad malo hipokritski eksplodirati: "Jao, Kosovo!?" Albanci su samo \u010dekali, a umesto da nešto promenite, kroz patriotske fraze ste u osnovi i vi \u010dekali isto. Mada sam pre više bio proalbanski orijentisan, danas sam protiv nezavisnog Kosova. Ono što su Srbi radili Albancima, sad Albanci rade Srbima. Kao što je Miloševi\u0107 zamenio srpskog \u010dlana u predsedništvu Kosova i pronašao poštenog Albanca, sad Ta\u010di deli bonbone poštenim Srbima. Mislim da bi principijelno pragmati\u010dna politika u smislu svesti o greškama iz prošlosti i definisanja šta se ho\u0107e, uzimanja u obzir da se pozicije (ne)prijatelja dobro poznaju, dala rezultate. U Vojvodini i pored manjih tenzija stvari funkcionišu, to je klju\u010d. Ne budalaštine tipa da Balkan ima hiljadugodišnju istoriju potrebnu za razumevanje prilika… Ne mo\u017ee se više verovati starim traumama, mi Ju\u017eni Slaveni smo u veoma dobrom smislu plasti\u010dni. <\/p>\n I pored nezavidnog polo\u017eaja filozofije danas, vi se prili\u010dno dobro snalazite?<\/em><\/p>\n – Ne mislim da filozofija rešava probleme, ekološku krizu, biogentske manipulacije… Va\u017enije je da pokušava problematizovati stvari, da pokazuje kako na\u010din na koji percipiramo problem ve\u0107 blokira njegovo rešenje. Uzmimo pitanja digitalnih medija, pokušaje da se neuroni direktno ve\u017eu s kompjuterima. Tu pada razlika izme\u0111u unutra i spolja, menja se definicija \u010doveka, svesti, slobode, mišljenja… Filozofija ne mo\u017ee direktno pokazati put, nego nas mo\u017ee suo\u010diti s pravim zna\u010denjem pozicije. Abortusi i "gej" brakovi su sad glavna tema na Zapadu i ako, na primer, u izbornoj kampanji ho\u0107e da se odgovori na nju, implicitno se zauzima filozofski stav. Stari moral i eti\u010dke tradicije nisu dovoljne, horizonti se menjaju i, paradoksalno, svi smo suo\u010deni s filozofskim problemima. Ne\u0107e biti love do krova, ali bi\u0107e posla! <\/p>\n