{"id":46599,"date":"2008-03-21T14:28:34","date_gmt":"2008-03-21T14:28:34","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=46599"},"modified":"2008-03-21T14:28:34","modified_gmt":"2008-03-21T14:28:34","slug":"istrpeti-poraz-preporoditi-srbiju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2008\/03\/21\/istrpeti-poraz-preporoditi-srbiju\/","title":{"rendered":"Istrpeti poraz, preporoditi Srbiju"},"content":{"rendered":"

U ekskluzivnom intervjuu za Ve\u010dernje novosti<\/a>, Dobrica \u0106osi\u0107 govori o mogu\u0107oj podeli teritorija, ameri\u010dkom poklonu Albancima, politici izolacije, nacionalnog spasa, srpskim iluzijama i rešenju krize<\/p>\n

Pi\u0161e: Jelena Jovovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Knji\u017eevnik, akademik Dobrica \u0106osi\u0107 govorio je i još \u010deš\u0107e kriti\u010dki pisao o mnogim stranputicama srpske politike. Ali, njegov nacionalni kredo svakako je kosovsko, odnosno srpsko pitanje. Kao komunista i \u010dlan CK SK Srbije pre \u010detiri decenije na partijskom plenumu, 29. maja 1968. godine, usamljen, otvorio je kosovsko pitanje i „predskazao" njegov ishod. Zbog tog izlaganja, s kojim je, po sopstvenom priznanju, poneo kosovski krst i titulu „ideologa srpskog nacionalizma", bio je osporavan, izopšten u partiji i prokazan u javnosti. A sa partijske govornice tada je poru\u010dio: „Svim srcem \u017eelim da budu\u0107nost porekne moje kritike i moja strahovanja za neke ishode, i bi\u0107u sre\u0107niji od vas ako ta budu\u0107nost poka\u017ee da sam govorio samo zablude". Ta budu\u0107nost, koja je naše danas, ne samo da nije porekla njegove strahove za ishod kosovskog problema, ve\u0107 mu je, na\u017ealost, dala za pravo.<\/p>\n

U ekskluzivnom intervjuu za „Novosti", Dobrica \u0106osi\u0107 govori o mogu\u0107oj podeli teritorija, ameri\u010dkom poklonu Albancima, politici izolacije, nacionalnog spasa, srpskim iluzijama i rešenju krize.<\/p>\n

Javno ne govorite o Kosovu i Metohiji od objavljivanja vaše knjige „Kosovo", u jesen 2004. u izdanju Kompanije „Novosti". Da li je razlog vašeg \u0107utanja uverenje da ste u knjizi rekli sve što ste \u017eeleli da ka\u017eete, ili ste se demoralisali jer vaše stavove o podeli Kosova i razgrani\u010denju sa Albancima nisu prihvatile vladaju\u0107e strukture naše dr\u017eave, a ni zvani\u010dnici Evropske unije?<\/em><\/p>\n\n\n\n
\n

Bušova pomo\u0107<\/strong><\/p>\n

Oru\u017eje je prva humanitarna pomo\u0107 predsednika Buša nezavisnom Kosovu. Srbi, Makedonci, Grci i ostali balkanski nealbanci moraju da se zapitaju: protiv koga \u0107e nezavisni Albanci da upotrebe ameri\u010dko oru\u017eje?<\/em><\/p>\n

Pitate me šta Srbija treba da \u010dini?<\/p>\n

    \n
  • Da se politi\u010dkim sredstvima bori za svoja prava i pamti nepravde koje su joj nanete<\/li>\n
  • Da kriti\u010dki sagleda svoju dr\u017eavnu politiku i ne postavlja ciljeve koji su neostvarivi<\/li>\n
  • Da dostojanstveno istrpi kosovski poraz<\/li>\n<\/ul>\n

    Da se posveti preporodu Srbije, razvijanju tesne ekonomske i kulturne saradnje sa Republikom Srpskom i \u010duvanju celine srpskog naroda demokratskom i prosve\u0107enom politikom<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

    – Moram da vam ka\u017eem da je naš razgovor o Kosovu toliko zakasnio da ja duboko sumnjam u njegovu svrsishodnost. Jer, Kosovo je, po mom uverenju, izgubljeno ameri\u010dkom okupacijom 1999. godine. Odluka o priznanju 17. februara ove godine je proceduralni \u010din kojim se simulira neka pravna forma. Sada mo\u017eemo da razgovaramo o tome zašto nismo spasli ono što je srpsko. Ono što smo mogli da spasemo druk\u010dijom politikom. <\/p>\n

    O Kosovu još nije re\u010deno što smo du\u017eni da ka\u017eemo i što treba re\u0107i posle 17. februara 2008. godine. Vaša koncepcija rešenja kosovskog pitanja bitno se razlikuje od zvani\u010dne, dr\u017eavne politike. Šta mislite o toj ideji sada posle proglašenja nezavisnosti Kosova?<\/em><\/p>\n

    – O srpskoj nacionalnoj politici prema Kosovu i Metohiji skoro \u010detiri decenije mislim druk\u010dije od ljudi na vlasti i druk\u010dije no sadašnji politi\u010dari. To su u ve\u0107ini novi i mladi ljudi kojima nisam \u017eeleo da se suprotstavljam, smatraju\u0107i da je moje doba minulo, a odgovornost za sadašnjicu i budu\u0107nost imaju oni, i istorijski mandat. Odlu\u010dio sam da \u0107utim.<\/p>\n

    Govorili ste davno da „ako nismo spremni da ponovo osloba\u0111amo Kosovo, a nismo spremni, treba ga podeliti, ina\u010de u\u0107i \u0107emo u permanentni rat sa Albancima, koji ne mo\u017eemo dobiti". Da li i danas vidite to kao rešenje da „spasemo što se spasti mo\u017ee"?<\/em><\/p>\n

    – Najkra\u0107e re\u010deno: ja sam rešenje vekovnih antagonizama izme\u0111u Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji video u kompromisu istorijskog i etni\u010dkog prava. Taj kompromis podrazumeva pravo Albanaca da se ujedine sa svojom maticom Albanijom, sa teritorijama na kojima su ve\u0107ina. Teritorijalna podela Kosova i Metohije i razgrani\u010denja Srba i Albanaca treba da se ostvari bez te\u017enji za etni\u010dki \u010distim teritorijama, a sa reciprocitetom u sadr\u017eajima i oblicima garantovanih nacionalnih i gra\u0111anskih prava za manjine. Kosovo u Srbiji, koja je biološki klonula i u demografskoj depresiji, za dve decenije pretvorilo bi Srbiju u federaciju dve nacije sa permanentnim suprotnostima. \u017divot u takvom društvu bio bi naporan, a progres usporen. <\/p>\n\n\n\n
    \n

    Mitomanska i porazna politika<\/strong><\/p>\n

    Rekli ste da vaš predlog o podeli Kosova i razgrani\u010denju sa Albancima nisu prihvatile vladaju\u0107e garniture naše dr\u017eave. Kako objašnjavate njihov stav?<\/em><\/p>\n

    – Od Nikole Paši\u0107a do današnje vlasti prema Kosovu vodi se ista, mitomanska, tradicionalisti\u010dka, pogrešna i porazna politika. U takvu politiku vidno se participirala i Srpska pravoslavna crkva. Na suprotnim ideološkim postulatima Komunisti\u010dka partija Jugoslavije je sprovodila Kominterninu antijugoslovensku i antisrpsku politiku, pa je brionskim ustavom 1974. godine Pokrajina Kosovo dobila svojstva dr\u017eavnosti i ustavno-pravno imala protektoratski polo\u017eaj prema „u\u017eoj Srbiji", \u010dime je omogu\u0107ena legalna albanizacija Kosova i Metohije i progon Srba iz njihove vekovne postojbine. Dogodio se epohalan paradoks: Kominterninu ideologiju razbijanja Jugoslavije kao velikosrpske tvorevine i priznavanjem nezavisnosti Kosova i otcepljenjem od Srbije, o\u017eivotvorile su Amerika i Evropska unija!<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

    Imali ste predloge i za o\u010duvanje manastira i svetinja?<\/em><\/p>\n

    – Srednjovekovni srpski manastiri – Pe\u0107ka patrijaršija, De\u010dani, Bogorodica Ljeviška, svetoarhangelski kompleks, Devi\u010d, Gra\u010danica sa kosovopoljskim kompleksom – povra\u0107ajem zemljišta i šuma nacionalizovanih 1945. godine, treba da dobiju samoupravni polo\u017eaj po atoskom modelu za pravoslavne manastire u gr\u010dkoj dr\u017eavi. Bilo bi to pravedno i trajno rešenje koje bi moglo da postane temelj kulturne i celokupne albansko-srpske saradnje u ekonomiji, komunikacijama i svim oblicima me\u0111unacionalne saradnje.<\/p>\n

    Vaši predlozi ostali su takore\u0107i samo vaši?<\/em><\/p>\n

    – Dr\u017eavna politika, parlament, vlada i najja\u010de opozicione stranke nisu prihvatili moje predloge. Oni su verovali u Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244 i me\u0111unarodno pravo, pa su od mo\u0107nog okupatora branili celo Kosovo. U takvoj na\u010delnoj odbrani po popisu sastavljenom 1991. godine izgubili smo 3.580 kvadratnih kilometara srpske etni\u010dki homogene teritorije, a ukupna površina Kosova i Metohije iznosi 10.887 kvadratnih kilometara. Ako se nacionalni odnosi posmatraju u broju naselja, na Kosovu i Metohiji ima ukupno 1.449 naselja, od kojih su 276 srpska. Ja ne razumem zašto srpska vlada i njeni pregovara\u010di u odbrani Kosova i Metohije, kao dela srpske dr\u017eave nisu ni re\u010d izgovorili u odbranu srpske teritorije i srpskih naselja. I ne razumem: zašto su Kosovo i Metohiju tretirali kao celinu u administrativnim granicama zasnovanim 1958. godine, prostim priklju\u010denjem \u010detiri srpske opštine Kosovskoj Mitrovici.<\/p>\n

    Proro\u010dki ste na 14. sednici CK SKS, 29. maja 1968. rekli: „Ako bi put vodio ostvarivanju šiptarskog nacionalnog suvereniteta, odnosno otcepljenju KiM od Srbije i Jugoslavije, onda su neizbe\u017eni teški i tragi\u010dni sudari i nesagledive istorijske nesre\u0107e i komplikacije". To se i dogodilo.<\/em><\/p>\n

    – Pred doga\u0111ajima koje sam slutio i predvi\u0111ao u šestoj i sedmoj deceniji 20. veka, a oni se zbili kao velika narodna nesre\u0107a i neiskaziva ljudska patnja, kao savremenik ose\u0107am „metafizi\u010dku krivicu", o kojoj je pisao filozof Karl Jaspers u knjizi „Pitanje krivice", povodom kraha nacisti\u010dke Nema\u010dke. Biti u pravu u tragi\u010dnim zbivanjima srpskog naroda u drugoj polovini 20. veka, ose\u0107ati neko samozadovoljstvo što si bio u pravu pred savremenicima, ne mo\u017ee \u010doveka da \u010dini spokojnim ako nije narcisti\u010dko \u010dudovište.<\/p>\n

    Ako Srbija mo\u017ee da bira izme\u0111u politi\u010dke opcije, po kojoj treba da ima distatnciran stav prema EU i zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova, ili opcije o borbi za Kosovo, ali i evropskim integracijama – šta je manje štetan izbor?<\/em><\/p>\n

    – Svaku politiku koja vodi Srbiju u antagonizme i izolaciju od sveta, neka je to i herojska odbrana Kosova, smatram zabludnom, besperspektivnom, nesre\u0107nom politikom. Ako je takvoj politici motiv nacionalno i gra\u0111ansko dostojanstvo, bliska iskustva nas u\u010de da svetske sile srpsko nacionalno dostojanstvo lako pretvaraju u srpske poraze, nacionalna i gra\u0111anska poni\u017eenja. Ali, svaku politiku koja nacionalni spas vidi samo u Evropskoj uniji smatram iluzijom i sirotinjskom utopijom. Sve dok je NATO uslov i sadr\u017eaj „evroatlantskih integracija", dok Evropska unija vodi prema Srbiji ultimativnu politiku koja je u suštini srbofobska, dok Srbiju tretira kao taoca i narod pati zbog dvojice haških optu\u017eenika za koje se ne zna ni da li su \u017eivi, dok o sudbini Srbije meritorno odlu\u010duje birokratska oligarhija u Briselu, ja ne verujem u „sre\u0107nu budu\u0107nost" koja nastupa samim u\u010dlanjenjem u Evropsku uniju. Da se pogrešno ne razumemo: u na\u010delu nisam protivnik Evropske unije i stvaranja demokratske, liberalne, harmonizovane zajednice evropskih naroda. Ali jesam evroskeptik zato što smatram da u taj proces treba uneti više slobode, a manje diktata i nasilnog usre\u0107ivanja po nekadašnjem sovjetskom modelu, i više poštovanja razli\u010ditosti i specifi\u010dnosti naroda i kultura. Tako\u0111e, verujem da su potrebne decenije i decenije da se prevazi\u0111e ono što je vekovima nastajalo i sagradi zaista „nova Evropa" u kojoj se ne\u0107e ratovati i u kojoj \u0107e svi Evropljani imati ista prava i iste legitimacije. Me\u0111utim, savremenici smo umno\u017eavanja i narastanja imanentnih antagonizama u Evropskoj uniji koji sen\u010de horizonte „evroatlantskih integracija".<\/p>\n

    Vi \u010desto govorite da ste \u010dovek 20. veka i da se povla\u010dite iz javnog \u017eivota. Ali, da li ste smeli da \u0107utite o kosovskom problemu o kome vi imate du\u017enost da govorite i zato što vam je Kosovo sudbinska tema. Vas je komunisti\u010dka partija zbog istine koju ste izgovorili o Kosovu proglasila velikosrpskim nacionalistom i neprijateljem socijalizma i ta vam titula i danas va\u017ei.<\/em><\/p>\n

    – \u0106utao sam i zato što sam verovao da su moja shvatanja o Kosovu i Metohiji dobro poznata u Srbiji i diplomatskim kancelarijama Evropske unije, Amerike i Rusije, kojima sam oktobra 2004. dostavio moj „Predlog za \u017eivotnu koegzistenciju albanskog i srpskog naroda" (objavljeno u knjizi „Kosovo"). A imao sam priliku i da sa mnogim ministrima, diplomatama, novinarima i albanskim lobistima iscrpno raspravljam o kosovskim problemima. Me\u0111u njima je bilo i mojih istomišljenika.<\/p>\n

    A od naših doma\u0107ih politi\u010dara, ko vam je dao podršku?<\/em><\/p>\n

    – Od srpskih politi\u010dara uspešno sam sara\u0111ivao sa Nebojšom \u010covi\u0107em dok je bio predsednik Koordinacionog centra. Potpunu saglasnost o strategiji i taktici rešavanja kosovskog pitanja postigao sam sa Zoranom \u0110in\u0111i\u0107em decembra 2002. godine. O saradnji sa Zoranom \u0110in\u0111i\u0107em nešto je zapisano u knjizi „Kosovo". A od sadašnjih politi\u010dara na vlasti najviše razumevanja za moja shvatanja pokazao je Boris Tadi\u0107. On slobodno razmišlja i lako zaobilazi predrasude. Najzna\u010dajniju podršku mojoj koncepciji rešenja kosovskog pitanja, dao mi je profesor Milovan Radovanovi\u0107 svojim kapitalnim delom „Kosovo i Metohija – antropogeografske i demografske osnove". Nas dvojica smo istomišljenici o kosovskom pitanju i ja izdašno koristim njegova znanja i iskustva koja mi štedro nudi.<\/p>\n

    Za ovu svoju ideju imate i podršku nekih svetskih intelektualaca. Tu je, pre svih, ameri\u010dki i svetski intelektualac Noam \u010comski. Mogu se pro\u010ditati izjave i drugih uglednih intelektualaca i politi\u010dkih analiti\u010dara iz sveta.<\/em><\/p>\n

    – Da, nisam usamljen. Noamu \u010comskom pridru\u017eio se i Evgenije Primakov, ruski politi\u010dar, koji veruje da je podela Kosova najpravednije i najrealnije rešenje. Isto mišljenje ima i Jelena Guskova, istori\u010dar i vrstan poznavalac Balkana. Da ih ne imenujemo dalje.<\/p>\n

    Kako procenjujete posebnu preambulu u Ustavu da je Kosovo deo Srbije. Postoji uverenje da je to dokaz patriotizma višeg reda i jedna od prvih pretpostavki nacionalnog konsenzusa.<\/em><\/p>\n

    – Tu nacionalnu dogmu smatram suvišnom u Ustavu i pogrešnom kao postulat dr\u017eavne politike u uslovima ameri\u010dke i natovske okupacije Kosova. Autori tog ustavnog patriotizma morali su da znaju da se time produbljuje konfrontacija sa Amerikom i Evropskom unijom i smanjuje manevarski prostor Srbije, što se ne mo\u017ee smatrati realisti\u010dkom politikom. Ne razumem dokle \u0107e Srbi da vode bitke \u010diji je ishod unapred poznat da je gubitni\u010dki za Srbe.<\/p>\n

    Dr\u017eavnici i politi\u010dari zemalja koje su pokrovitelji nezavisnog Kosova poru\u010duju nam da treba da se ponašamo pragmati\u010dno, jer za budu\u0107nost Srbije Evropa „realno nema alternativu". Da li tu politi\u010dki pragmati\u010dnu opciju, „kojoj nema alternative", vidite u politi\u010dkom opredeljenju Borisa Tadi\u0107a.<\/em><\/p>\n

    – Dr\u017eavnici i politi\u010dari koji su priznali nezavisno Kosovo i sa albanizovanim Kosovom i Metohijom pod ameri\u010dkom okupacijom i vlaš\u0107u Unmika, 17. februara oteli su nam i \u010distu etni\u010dku teritoriju od Zubinog Potoka, Zve\u010dana i Ibra do Raške – skoro 60 kilometara u dubinu Srbije, prelamaju\u0107i i Kopaonik, najve\u0107u srpsku planinu od Pan\u010di\u0107evog vrha; dakle prisvajaju\u0107i \u010ditav ju\u017eni, rudni deo Kopaonika. Sa aneksijom znatnog dela Raške oblasti oteli su nam centralno kosovsko-gra\u010dani\u010dko podru\u010dje i šarplaninske \u017eupe: Sirini\u0107u \u017eupu sa 16 naselja, Sreda\u010dku \u017eupu sa 13 naselja, Goru sa 19 naselja i Štrpce kao administrativni centar podšarplaninskog podru\u010dja. Ta gospoda koja srpsku totalnu kapitulaciju smatraju pragmati\u010dnom politikom, nastupaju sa licemerjem i cinizmom koje je bilo ugra\u0111eno u njihovoj ratnoj šifri „Milosrdni an\u0111eo". Koliko ja razumem politiku Borisa Tadi\u0107a njegov pragmatizam je na\u010delan, ali i vrlo senzibilan; on je \u010dovek u \u010dije dobre namere treba verovati. No, nisam pristalica politike koja „nema alternativu". Svet se tako brzo menja i donosi nove mogu\u0107nosti, pa se ne treba okivati nijednom „alternativom" i nijednim zavetom koji nam ugro\u017eava opstanak. A danas se o našem opstanku odlu\u010duje.<\/p>\n

    Naši visoki zvani\u010dnici upu\u0107uju zahtev EU i SAD da „ponište odluku o la\u017enoj dr\u017eavi na tlu Srbije, a ameri\u010dka i britanska administracija poru\u010duje da je „sve rešeno" i da „Kosovo nikada više ne\u0107e biti deo Srbije". Šta Srbija mo\u017ee, mora i treba da \u010dini?<\/em><\/p>\n

    – Treba diplomatski i politi\u010dki da se bori za reviziju odluke o nezavisnosti Kosova koja je toliko nepravedna da uspostavlja trajna neprijateljstva izme\u0111u albanskog i srpskog naroda. Ova ameri\u010dka pobeda poklonjena Albancima, ne\u0107e usre\u0107iti ni sadašnje ni budu\u0107e generacije albanskog naroda.<\/p>\n

    Proglašenje nezavisnosti Kosova, posle razbijanja Jugoslavije, najve\u0107a je politi\u010dka greška Sjedinjenih Dr\u017eava i Evropske unije. To je \u010din koji trajno destabilizuje Balkan i determiniše njegovu prekompoziciju. Kosovo je ratom osvojila Amerika za svoje strateške ciljeve, sagradila ratnu bazu „Bondstil" i u\u010dinila Albance svojim pouzdanim vazalima i \u010duvarima „Bondstila". Albanci \u0107e tu ulogu iskoristiti za ostvarenje svog glavnog nacionalnog cilja – stvaranje „Velike Albanije".<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    U ekskluzivnom intervjuu za Ve\u010dernje novosti<\/a>, Dobrica \u0106osi\u0107 govori o mogu\u0107oj podeli teritorija, ameri\u010dkom poklonu Albancima, politici izolacije, nacionalnog spasa, srpskim iluzijama i rešenju krize<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46599","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46599","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46599"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46599\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46599"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46599"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46599"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}