Zoran \u017divkovi\u0107, bivši premijer Srbije, govori o mogu\u0107oj podjeli Kosova i tamošnjim aktualnim nemirima, te o predstoje\u0107im izborima u Srbiji<\/p>\n
Pi\u0161e: Igor lasi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Verujem da poverenje u Tadi\u0107a ima smisla, nadam se. Ovde u Srbiji morate da budete ve\u010diti optimista, ako \u017eelite da ostanete normalan. A pošto je Boris Tadi\u0107 na po\u010detku svoga drugog mandata, što je bio najve\u0107i cilj njegove politike, mislim da bi sada mogao da preduzme sam i nešto veliko za Srbiju, kad je ve\u0107 realizovao svoju glavnu li\u010dnu \u017eelju. A bilo šta korisno i zna\u010dajno za Srbiju isklju\u010duje svaku koaliciju s Vojislavom Koštunicom. Jer, moram to da ka\u017eem, Vojislav Koštunica je zlo srpske politi\u010dke scene, i to što on radi na njoj je naprosto bolesno<\/p>\n – Napetost na Kosovu, to\u010dnije u njegovim sjevernim dijelovima, a s ve\u0107inskim srpskim \u017eivljem, i dalje raste. Što mislite o tim nemirima i o njihovim akterima?<\/p>\n – Posredi je definitivno jedan aktivni politi\u010dki avanturizam, koji je emitovan prevashodno iz Beograda, ta\u010dnije iz onoga što se kolokvijalno zove "patriotske snage". Pre svega mislim na Vojislava Koštunicu i Srpsku radikalnu stranku uz njega, dok pri\u010de o tome kako su nemiri spontani, nikako ne dr\u017ee vodu. To je apsolutno jasno, i bilo bi loše kad bi bilo spontano, jer nijedna dr\u017eava ne sme da dopusti ovakve spontanosti. Avanturizam te vrste neobi\u010dan je i opasan, jer Koštuni\u010dina politi\u010dka opcija sada pokušava da se izbori za podelu Kosova, ali ovo ipak nije na\u010din da se to realizuje.<\/p>\n S druge strane, tako\u0111e mislim da su UNMIK i KFOR pogrešili u pristupu, pošto je njihova intervencija mogla da bude manje teatralna, s manje primene fizi\u010dke sile. Nije slu\u010dajno ni to što je intervencija u mitrova\u010dkom sudu izvršena 17. marta, na godišnjicu velikog pogroma Srba od strane Albanaca pre \u010detiri godine. S obe strane jasna je ta\u010dna krivica za poslednje nerede, dakle, iako sam li\u010dno sklon osu\u0111ivati prvo moje sunarodnike, a tek onda neke druge i tre\u0107e.<\/p>\n – Vi ste sami predlagali podjelu Kosova kao srednje rješenje dok ste bili srbijanski premijer. Još uvijek mislite da bi to moglo biti najpovoljnije za sve?<\/p>\n – To sam izneo u jedno druga\u010dije vreme, po\u010detkom ove decenije, kada Kosovo nije bilo najva\u017enija tema, iako je u Srbiji uvek bila va\u017ena. Ne ka\u017eem da je danas takva mogu\u0107nost izgubljena, no tada je to bila samo jedna moja sugestija, pre svega kao legitimna tema za raspravu. Više razumevanja za nju, te 2003. godine, me\u0111utim, pokazano je van Srbije, nego unutra. Kolege politi\u010dari nisu hteli da se bave realnom politikom, nego su jedni gurali Kosovo na stranu jer "još nije vreme", drugi su davali prednost nekoj drugoj vrsti demagogije, recimo, da je isklju\u010divo celo Kosovo u Srbiji rešenje kojim srpska strana treba da bude zadovoljna, iako znamo da je Srbija izgubila Kosovo još 1999. godine. Na tome uverenju neki i danas ostaju, kompromituju\u0107i put Srbije u EU, dovode\u0107i ga u pitanje. Celo vreme je zanemareno to da realni politi\u010dari treba da se bave realnim problemima na realan na\u010din, a ne maksimalisti\u010dki, kao što naši \u010desto vole da rade.<\/p>\n Realna politika<\/p>\n – Nedavno ste se na B92 po\u017ealili zbog uspješnog predvi\u0111anja doga\u0111aja, jer da uglavnom ispadnu loši… Što sad o\u010dekujete?<\/p>\n – Svakako puno i na Kosovu zavisi od toga šta \u0107e biti na izborima u Srbiji 11. maja, tko \u0107e da pobedi i, još va\u017enije, kakva \u0107e se politika voditi nakon toga. Imamo tri mogu\u0107e varijante. Jedna je pobeda Srpske radikalne stranke i Koštuni\u010dinog DSS-a, što smatram malo verovatnim, jer je ve\u0107ina bira\u010dkog tela okrenuta preoevropski. Na sre\u0107u, vrlo su male šanse za njihovu pobedu. Drugi, tako\u0111e loš rezultat, bila bi pobeda proevropskih i prodemokratskih snaga – ako nastave s istom politikom od zadnje \u010detiri godine, politikom proevropske demagogije bez efikasnosti u provo\u0111enju puta ka Evropskoj Uniji, jer su nam celo vreme bila puna usta Evrope, dok na delu nije pokazano ništa.<\/p>\n Najbolje bi bilo da pobede demokratske snage, ali da nakon izbora usledi provo\u0111enje onoga što su najavili. Niko se u Srbiji ne\u0107e pomiriti s tim da je Kosovo nezavisno, ali \u0107e barem srbijanska politika u praksi biti realna. Imali bi politiku koja \u0107e Srbiji sa\u010duvati politi\u010dka, ekonomska i tr\u017eišna partnerstva, kao i saradnju s onima koji poma\u017eu u reformama. Zato što pre trebamo vratiti ambasadore koji su povu\u010deni iz zemalja što su priznale Kosovo, jer je to besmislena mera, detinjasta. Ne verujem da u Washingtonu, Stockholmu i Ljubljani mnogo pate što sad tamo nema srpskih ambasadora. To je šteta pre svega za Srbiju.<\/p>\n – Ali, glavnina snaga koje se deklariraju kao proeuropske, ve\u0107 jednom je politi\u010dku mo\u0107 olako prepustila onima drugima…<\/p>\n – Istina je, taj se zaokret nije desio posle parlamentarnih izbora prošle godine. Tri meseca se pregovaralo o vladi, DS je imao dominantnu ve\u0107inu u parlamentarnoj ve\u0107ini, ali vodila se politika Vojislava Koštunice. Imao je DS i u vladi ve\u0107inu, no opet se vodila politika Koštunice. Ono što nakon pobede \u010deka DS i partnere, jeste da uspostave politiku jasne saradnje s Haagom, da realizuju reformu javnog sektora, da povedu borbu protiv kriminala i korupcije, itd.<\/p>\n – Bilo je puno govora o mogu\u0107im partnerima DS-a, a jedan od glavnih kriterija bio je odnos prema EU-a, nakon odcjepljenja Kosova.<\/p>\n – Mislim na G17 Plus Mla\u0111ana Dinki\u0107a, SPO Vuka Draškovi\u0107a, LSV Nenada \u010canka, a nakon izbora uz njih o\u010dekujem da vidimo i LDP \u010cede Jovanovi\u0107a, kao i stranke manjina. To \u0107e da bude dovoljno za potrebnih 126 poslanika. Naravno, ako njihova koalicija i nakon izbora ostane jedinstvena u programskim uverenjima, mada sad niko ne pri\u010da o programu, nego o kvotama za delenje vlasti, ali se nadam da \u0107emo kroz kampanju \u010duti jedan jasan program za budu\u0107nost. Uveren sam da je ve\u0107ina u Srbiji prodemokratska, to se videlo i na nedavnim predsedni\u010dkim izborima. Samo ostaje pitanje umešnosti u kampanji, iskrenosti kojom treba da se pokupe bira\u010di, i da se ve\u0107 jednom nakon izbora odr\u017ee obe\u0107anja tim istim bira\u010dima.<\/p>\n – I prošli put se o\u010dekivalo da \u0107e DS Borisa Tadi\u0107a izabrati LDP za partnera.<\/p>\n – Naravno, sla\u017eem se da prvo treba sa\u010dekati rezultate. Mislim da je u principu bolje da svi nastupe sami, svi koji misle da mogu sami pre\u0107i cenzus, a nakon toga da sklapaju postizborne koalicije. Ovakvo rešenje, ograni\u010deno predizborno koaliranje, posledica je zebnje da se ne rasipaju glasovi. Ali, o\u010dekujem da \u0107e se ovaj put odlu\u010diti za Jovanovi\u0107a, a ne opet za Koštunicu koji je samo na re\u010dima opredeljen za Evropu. U stvarnosti, on je Srbiji najve\u0107a ko\u010dnica na evropskom putu.<\/p>\n Zdravi potencijal<\/p>\n – I dalje ula\u017eete povjerenje u Borisa Tadi\u0107a, bez obzira što vas je potisnuo u DS-u, upravo radi interesa Koštunice?<\/p>\n – Da, verujem da to ima smisla, i nadam se. Znate, ovde u Srbiji morate da budete ve\u010diti optimista ako \u017eelite da ostanete normalan. A pošto je Boris Tadi\u0107 na po\u010detku svoga drugog mandata, što je bio najve\u0107i cilj njegove politike, mislim da bi sada mogao da preduzme sam i nešto veliko za Srbiju, kad je ve\u0107 realizovao svoju glavnu li\u010dnu \u017eelju. A bilo šta korisno i zna\u010dajno za Srbiju isklju\u010duje svaku koaliciju s Vojislavom Koštunicom. Jer, moram to da ka\u017eem, Vojislav Koštunica je zlo srpske politi\u010dke scene, i to što on radi na njoj je naprosto bolesno.<\/p>\n On je sada zlo, dok je tokom petooktobarskih promena bio nu\u017eno zlo, pošto je usled nekih stvari samo on mogao da se takmi\u010di sa Slobodanom Miloševi\u0107em. Mo\u017eda upravo zato jer je Koštunica najviše li\u010dio na Miloševi\u0107a. Ali, otada je prošlo osam godina, i to zlo više nije nu\u017eno. Gra\u0111ani to prepoznaju, pa mu i na predsedni\u010dkim izborima daju samo 10 posto glasova, skupa s glasovima Velimira Ili\u0107a. A u DS-u, da se vratim na vaše pitanje, još ima zdravog potencijala da se Srbija pokrene sa mrtve ta\u010dke.<\/p>\n – Imate li se vi namjeru opet aktivno vratiti u visoku politiku, na bilo koji na\u010din?<\/p>\n – Ako se desi ovo \u010demu se nadamo, onda zaista nema nikakve potrebe da se ponovo anga\u017eujem. Onda je dobro i bez mene, a i za mene je bolje da me nema u politici. U svakom slu\u010daju, to \u0107e za Srbiju biti svejedno. Ako se DS pokrene kao u vreme Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, i zatim mene na \u010delu vlade, bolje da ostanem po strani, da se bavim svojim biznisom, da budem s porodicom. Danas u Srbiji više ionako ne morate da budete posebno hrabri, a da vodite politiku na tragu one naše. Jer, ne\u0107e niko više da vas ubije, uveren sam da je to vreme prošlo. Sada i drugi ešalon politi\u010dara mo\u017ee jednostavnije da sprovede potrebne korake prema EU-u. Zato im ne treba niti posebna mudrost, nego prose\u010dna politi\u010dka pamet, ali im treba doslednost da sprovedu to u praksi. Ta mogu\u0107nost koja je preostala, jeste i neko nasle\u0111e Zorana \u0110in\u0111i\u0107a danas. A ja bi se vratio u visoku politiku samo ako nam se desi katastrofalan rasplet izbora, i ako – ne dao bog – radikali uzmu vlast.<\/p>\n – U ono vrijeme radikali su imali nešto više od pola milijuna glasova, danas su kudikamo ja\u010di. I bit \u0107e sve ja\u010di?<\/p>\n – Radikali \u0107e sigurno opet dobiti mnogo glasova. U toj svojoj politici, s kojom se ja nikako ne sla\u017eem, oni su ipak veoma dosledni. Oni hvataju u mre\u017eu veliki broj nezadovoljnika tranzicije, opravdano nezadovoljnih ili onih koji su naprosto imali prevelika o\u010dekivanja. Ali, to \u0107e odneti, prema istra\u017eivanjima i prema mom li\u010dnom ose\u0107aju, manjinu sveukupnih glasova. Ne o\u010dekujem da pobede, zna\u010di, mada se ne\u0107e ni vratiti na tadašnji primeren iznos od 600 hiljada glasova. Vojislav Koštunica je puno u\u010dinio da ih opere od mrlja prošlosti. Ali, ni oni niti još neki ne mogu nikako da budu stranka budu\u0107nosti Srbije, bez ogromnih mera reforme.<\/p>\n \u017divot pod terorom<\/p>\n – Skrenuli smo s pitanja o Kosovu na razgovor o izborima kao klju\u010du smirivanja krize. No, je li i dalje mogu\u0107a podjela?<\/p>\n – Jasno, još uvek je mogu\u0107e ostvarivanje te ideje. Ne smatram tu ideju najboljom mogu\u0107om, niti dokazom vrhunskih vrednosti civilizacije 20. i 21. veka. Ali, uveren sam da je to u zadanim uslovima najmanje loše rešenje, u kojem \u0107e svi nešto izgubiti i dobiti. Albanska strana opet \u0107e dobiti mnogo, a izgubit \u0107e malo, dok \u0107e srpska na kraju dobiti bar nešto, i tako \u0107emo imati barem neki kompromis. Za takvu politi\u010dku aktivnost, da bi se to ostvarilo, me\u0111utim, morate da imate saveznike, na tome treba da se radi. Morate da imate i saveznike u EU-u, i saveznike u Washingtonu, i saveznike u Moskvi, i saveznike u Pekingu. A sami argumenti Srba za nezavisnost severnih kosovskih opština isti su kao i argumenti kosovskih Albanaca za odcepljenje od Srbije.<\/p>\n Albanci ka\u017eu, nemogu\u0107e je dalje \u017eiveti pod vlaš\u0107u Beograda, pa isto danas mogu da ka\u017eu i Srbi sa Kosova za Prištinu, ako gledamo poslednjih osam godina, i njihov \u017eivot pod terorom, bez kvalitetne zaštite me\u0111unarodne zajednice. Odvajanje severnih opština ne mora da bude u prvom trenu i formalno verifikovano. Ne o\u010dekujem da Hashim Thaçi i njegovi ministri to odmah i zvani\u010dno priznaju, ali o\u010dekujem da prešutno ho\u0107e. Postoje mnoga privremena rešenja u svetu koja traju decenijama, u politici postoji ono što je formalno i ono što je sam \u017eivot. Ako stvari funkcioniraju na \u017eivotnoj ravni, formalno i ne moraju odmah. Baš kao što je i Albancima na Kosovu sigurno va\u017enija fakti\u010dna vlast nego zvani\u010dno priznanje svake dr\u017eave na svetu.<\/p>\n – Amerikanci, koji su presudili za Kosovo, usprotivili su se njegovoj podjeli. Ho\u0107e li popustiti?<\/p>\n – Normalno je što Amerikanci ne\u0107e sada odmah da ka\u017eu da pristaju. Ali, to \u0107e ostati tema, makar i na neko vreme u seni. Najviše \u0107e da ovisi o Srbiji, a ne mo\u017ee tu politiku da vodi nekakav Koštuni\u010din ministar za Kosovo i Metohiju, to je apsurd. I on sada, kao u svojoj li\u010dnoj avanturi, rizikuje \u017eivote svojih sunarodnika na Kosovu. Treba polako i strpljivo da se vodi ta politika, ionako Thaçi ne\u0107e mo\u0107i da realizuje svoje ingerencije na severu Kosova, kao što ni vlada Srbije ne mo\u017ee u Prištini. Na kraju to mo\u017ee, bez velikih trauma, da se pretvori u naviku, i kasnije u konvalidaciju.<\/p>\n Hrvatsko priznanje<\/p>\n – Što mislite o pretpostavkama da bi kosovski presedan odcjepljenja mimo \u010dvrš\u0107e pravne osnove, mogao utjecati na bu\u0111enje sli\u010dnih \u017earišta u Europi i svijetu?<\/p>\n – Zaista niko ne mo\u017ee da ka\u017ee da je akt kosovskog odcjepljenja zasnovan u me\u0111unarodnom pravu, ali moramo biti svesni da nema me\u0111unarodne pravde, i tako\u0111e da se me\u0111unarodno pravo koristi tako što su veliki i oni koje oni sponzorišu, jednakiji od drugih. Oni imaju pravo da krše to pravo, a mi ostali nemamo. Tako da ne razumem izra\u017eenu brigu, pre svega aktuelnih politi\u010dkih vlasti u Beogradu, šta \u0107e se desiti zbog presedana Kosovo. Nego, ajde da se mi bavimo našim problemom, imamo s njima dosta posla. Ina\u010de, ne verujem da \u0107e se ponoviti cepanje granica u zemljama EU-a, dok je bivši SSSR poseban slu\u010daj, jer tamo proces utemeljenja dr\u017eava još nije završen.<\/p>\n Kod nas na Balkanu je Bosna i Hercegovina poseban slu\u010daj, i mogu\u0107e je da se tamo osete neki manji potresi, kao eho doga\u0111aja u Srbiji i na Kosovu. Ali, mislim da i tamo sva tri konstitutivna naroda znaju da ne mo\u017ee bez rata da se do\u0111e do prekompozicije BiH. Ta dr\u017eava, na\u017ealost, još nije potpuno ostvarena, ima de\u017eurnog me\u0111unarodnog tutora, i pitanje je kad \u0107e se to promeniti. Na neki na\u010din je dobro u lošem to što je ve\u0107ina gra\u0111ana u BiH upu\u0107ena na svoje privatne probleme i na svoju direktnu ku\u0107nu budu\u0107nost, pa \u0107e ih se teško naterati na nove velike nacionalne egzibicije.<\/p>\n – Na dan tiskanja ovog intervjua i Hrvatska \u0107e, prema najavama, priznati Kosovo. Kako gledate na taj specifi\u010dan slu\u010daj?<\/p>\n – Pa, niko u Srbiji ne\u0107e biti sre\u0107an zbog hrvatskog priznanja Kosova, i ne\u0107e zbog toga baš tapšati Sanadera i Mesi\u0107a. Ali, ja razumem takvu odluku Hrvatske. Sigurno je da bi hrvatska vlada i zbog sebe najra\u0111e da priznanje odga\u0111a što je više mogu\u0107e, no ako \u017eeli da postane deo EU-a, neizbe\u017eno trpi velike pritiske iz Bruxellesa da što pre prizna Kosovo. A o posebnim pritiscima iz Washingtona da ne govorimo. Nadam se da to ipak ne\u0107e bitno pogoršati odnose izme\u0111u Srbije i Hrvatske, jer pogoršanje ne bi nikome donelo koristi. Bit \u0107e povu\u010den srpski ambasador iz Hrvatske, verujem i da \u0107e ostati na tome. Nezavisnost Kosova je danas nepromenjiva \u010dinjenica, i sve i da se jasno poka\u017ee da to nije bilo pametno rešenje, ne se\u0107am se da su Amerika i EU nekad priznali grešku i promenili odluku. Tako \u0107e da ostane i s Kosovom.<\/p>\n