Priznavanje nezavisnosti Kosova samo je ponovo izbacilo na površinu staro, ali pritajeno razmimoila\u017eenje izme\u0111u episkopa Artemija i pojedinih \u010dlanova Svetog sinoda <\/p>\n
Pi\u0161e: M. Pe\u0161i\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n "Nesaglasje vladika", "Rat", "Artemije oštro napao Amfilohija", "Novi sukob Amfilohija i Artemija",… samo su neki od naslova koji su prethodnih dana osvanuli u dnevnoj štampi. Javnost je ve\u0107 navikla da se politi\u010dari i estradne zvezde spore preko novina, ali ne i visoki crkveni velikodostojnici. Pogotovo ne na po\u010detku velikog posta kada se vernici pozivaju da se molitvom svetog Jefrema Sirina mole da im Gospod daruje "duh celomudrenosti, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi".<\/p>\n Ovako oštro razmimoila\u017eenje dvojice arhijereja oko toga da li je sa 17. februarom prestao da va\u017ei Memorandum o obnovi porušenih svetinja u "martovskom pogromu" 2004. godine nametnulo je i pitanje da li u Srpskoj pravoslavnoj crkvi još uvek postoji jedinstvo o Kosovu i Metohiji, ali i mnogim drugim pitanjima. SPC je decenijama upozoravala na te\u017eak polo\u017eaj srpskog naroda i ugro\u017eenost crkava. Poslednjih godina, naro\u010dito od dolaska Kfora 1999. godine posle agresije NATO-a, nema Bo\u017ei\u0107ne ili Vaskršnje poslanice u kojoj crkva ne ukazuje brigu za napa\u0107eni narod koji se poziva da istraje na svojim vekovnim ognjištima u ju\u017enoj srpskoj pokrajini.<\/p>\n Ali, iza brojnih sinodskih i saborskih odluka, saopštenja i apela koji se odnose na Kosovo i Metohiju, koji deluju umiruju\u0107e i ohrabruju\u0107e za javnost, neretko se kriju razli\u010diti pogledi pojedinih vladika kako u datim okolnostima zaštititi svetinje i vernike kada se jedan deo teritorije dr\u017eave, i to za srpsku crkvu najsvetiji, nalazi pod kontrolom „me\u0111unarodne zajednice". Još pre godinu i po dana jedan \u010dlan Svetog sinoda je sa \u017ealjenjem rekao: "Na\u017ealost, kao i u dr\u017eavi, i mi u Crkvi nemamo uvek jedinstvenu politiku prema Kosovu".<\/p>\n Problem Kosova i Metohije nije samo crkveno, nego pre svega dr\u017eavno i nacionalno pitanje, tako da se ne treba sabla\u017enjavati što i episkopi nemaju uvek jedinstven stav. Problem je što šira javnost nije uvek upoznata sa razlikama.<\/p>\n \u010cinjenica da su SAD i pojedine zemlje EU priznale Kosovo kao dr\u017eavu i mimo volje Beograda poslale misiju Euleks samo je ponovo izbacila na površinu staro, ali pritajeno razmimoila\u017eenje izme\u0111u episkopa Artemija i pojedinih \u010dlanova Svetog sinoda.<\/p>\n Naime, 9. jula 2004. godine Sveti sinod je podr\u017eao ideju vladike Artemija da treba pokrenuti tu\u017ebu pred Evropskim sudom u Strazburu protiv \u010detiri evropske dr\u017eave: Nema\u010dke, Francuske, Italije i Velike Britanije, koje imaju svoje regione na Kosovu i Metohiji, za \u010diju su bezbednost bile i odgovorne 17. i 18. marta, kada je porušeno i spaljeno 35 svetinja. Nekoliko meseci kasnije došlo je do promene kursa i posle više sednica Kosovsko-metohijskog odbora Sveti sinod je 28. decembra doneo odluku kojom umoljava vladiku Artemija da povu\u010de tu\u017ebu protiv \u010detiri zemlje \u010dlanice NATO-a. Slede\u0107a ta\u010dka sporenja u SPC bio je Memorandum za obnovu crkava i manastira porušenih 17. i 18. marta. Komisije Saveta Evrope i Uneska obišle su 35 porušenih crkava i manastira posle \u010dega je potpisan Memorandum o razumevanju za obnovu crkava i manastira, ali zbog \u010dinjenice da \u0107e klju\u010dnu ulogu u obnovi imati albanske kosovske privremene institucije, a ne stru\u010dnjaci iz Beograda, Artemije je 13. septembra 2004. godine povukao potpis sa ovog dokumenta ali i svog \u010dlana iz mešovite komisije koja je trebalo da sprovodi obnovu.<\/p>\n Dan uo\u010di odlaska delegacije SPC u SAD 24. marta 2005. godine kona\u010dnu verziju Memoranduma o obnovi porušenih svetinja, ipak, bez saglasnosti episkopa raško-prizrenskog potpisali su patrijarh Pavle, tadašnji ministar za kulturu u vladi Kosova Astrit Hara\u0107ija i predstavnik Unmika Rao Bijala. Dva dana kasnije vladika Artemije je obavestio patrijarha da je u postupku donošenja ovog dokumenta prekršeno kanonsko pravo posle \u010dega je poglavar SPC povukao svoj potpis. Iako su vest o povla\u010denju patrijarhovog potpisa pojedini ljudi iz SPC pokušavali da demantuju, 27. marta odr\u017eana je nova sednica Svetog sinoda i Kosovskog odbora sa koje je saopšteno da Memorandum i dalje ostaje na snazi.<\/p>\n Nepuna dva meseca kasnije, te 2005. godine na Svetom arhijerejskom saboru u izveštaju koji je podneo o celom slu\u010daju oko obnove svetinja, pritisku kojem je bio izlo\u017een da prihvati Memorandum, episkop Artemije, izme\u0111u ostalog, piše: "A u \u010demu je Naš greh? U nastojanju da zaštitimo svoje crkve i manastire, što je kulminiralo tu\u017ebom protiv \u010detiri evropske dr\u017eave Me\u0111unarodnom sudu u Strazburu. I drugo, što ne prihvatamo da nam crkve "obnavljaju" oni koji su ih rušili. Posebno što ne prihvatamo da budemo neko "drugi". Što ne prihvatamo "razloge" Vladike Atanasija i Mitropolita Amfilohija i ne slušamo ih bespogovorno. Ovo što se zadnjih meseci doga\u0111a u Eparhiji raško-prizrenskoj zaista je presedan nepoznat u istoriji Crkve Pravoslavne."<\/p>\n