Ostalo je zabele\u017eeno da je jedan od u\u010denih Srba rekao da \u0107e se "pre potur\u010diti nego što \u0107u s Vukovom ortografijom pisati"<\/p>\n
Pi\u0161e: Tanjug<\/strong><\/em><\/p>\n Srbija je pre 140 godina, odnosno 12. marta 1868. godine, ukinula sva ograni\u010denja za koriš\u0107enje Vukovog pravopisa \u010dije norme u kontinuitetu va\u017ee do danas, rekao je direktor Instituta za srpski jezik prof. dr Sreto Tanasovi\u0107 u razgovoru za Tanjug povodom zna\u010dajnog jubileja za našu lingvistiku.<\/p>\n On je podsetio da je Vuk Stefanovi\u0107 Karad\u017ei\u0107 zapo\u010deo svoju jezi\u010dku reformu štampanjem Re\u010dnika 1818. godine, u kojem je objavio gramatiku i pravopisna pravila, isti\u010du\u0107i da je trebalo da pro\u0111e pola veka da i kne\u017eevina Srbija \u010detiri godine posle Vukove smrti ukine obavezu da se starom ortografijom pišu ud\u017ebenici za osnovnu školu i gimnaziju.<\/p>\n O najva\u017enijim fazama borbe za Vukov knji\u017eevni srpski jezik i pravopis govorio je za Tanjug i dr Drago \u010cui\u0107, ugledni filolog i jedan od urednika kapitalnog Re\u010dnika srpsko-hrvatskog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti.<\/p>\n \u010cupi\u0107 je istakao da je Vuk Karad\u017ei\u0107 bio svestan da \u0107e nai\u0107i na otpor da izvrši radikalnu reformu jezika, ortografije i pravopisa i da se zato dvouimo da li da se zaustavi samo na knji\u017eevmnom jeziku a za ortografiju da na\u0111e neko srednje rešenje koje bi odgovaralo ondašnjoj javnosti.<\/p>\n "Dve godine pre nego je objavio Re\u010dnik opredelio se da bude radikalan i da sve izmeni iz osnova i da za pravopis svaki glas dobije svoj znak (30) i knji\u017eevni da bude isklju\u010divo \u010disti narodni jezik", istakao je \u010cupi\u0107.<\/p>\n Vuk nikada nije objavio posebno ni gramatiku ni pravopis ali ih je dora\u0111ivao tokom sukoba sa protivnicima posebno "mati\u010darima" okupljenim oko Jovana Had\u017ei\u0107a i Miloša Vidakovi\u0107a, tvrdi on.<\/p>\n U "Letopisu Matice srpske" sve do 1871. koriš\u0107ena je stara ortografija iako su ve\u0107 1846. mogli da iza\u0111u \u010dlanci u kojima se veli\u010daju Vukove zasluge za našu knji\u017eevnost i predla\u017ee se da se primeni njegov pravopis.<\/p>\n Vuk se nije ustru\u010davao da kritikuje Maticu, dokazuju\u0107i da se na starom slavenosrpskom jeziku ne mogu štampati dela na srpskom narodnom jeziku.<\/p>\n Kona\u010dno, kada je Vuk na Cetinju 1836. godine štampao "Narodne poslovice" i vratio slovo i glas "h", kojeg nije bilo u prvom izdanju "Re\u010dnika", završen je njegov rad na pravopisu.<\/p>\n "Štafetu" je preuzeo Djura Dani\u010di\u0107 koji je 1847. poveo svoj "rat" za novi, knji\u017eevni jezik a priklju\u010dli su mu se marta 1850. godine na Be\u010dkom knji\u017eevnom dogovoru hrvatski i slovena\u010dki lingvisti koji su usvojili zaklju\u010dak da su srpski i hrvatski isti jezik.<\/p>\n Tada je dogovoreno da to bude ijekavski i Hrvati su ga dosledno koristili kao i sve Vukove jezi\u010dke i pravopisne norme dok je me\u0111u Srbima u Srbiji i Ju\u017enoj Ugarskoj crkvena i intelektualna elita odbijala ijekavsko nare\u010dje insistiraju\u0107i na ekavskom.<\/p>\n Kako je objasnio \u010cupi\u0107, viši slojevi društva su strahovali da \u0107e izgubiti uticaj u narodu i administrativnim merama su se "branili" od "govedarskog prostog jezika".<\/p>\n Ostalo je zabele\u017eeno da je jedan od u\u010denih Srba rekao da \u0107e se "pre potur\u010diti nego što \u0107u s Vukovom ortografijom pisati".<\/p>\n Takav odnos prema Vukovoj reformi vladao je i u Srbiji gde je potpuna zabrana nove ortografije ostala na snazi sve do povratka Obrenovi\u0107a na vlast.<\/p>\n "Sovetnik" Kni\u0107ani je 1850. godine u svojoj ku\u0107i u Beogradu reka Vuku: "Ima ljudi koji govore da je ona šteta koja je narodu našemu propaš\u0107u carstva na Kosovu u\u010dinjena, ništa, prema onoj koju on svojim pravopisom ho\u0107e da u\u010dini… da bi se tako narod naš pošok\u010dio i pounijatio".<\/p>\n Zato nije \u010dudo što je dve godine docnije doneta zabrana prodaje i unošenja knjiga u zemlju koje su štampane Vukovim pravopisom.<\/p>\n Kad su se vratili Obrenovi\u0107i zabrana nije odjedom dignuta ve\u0107 je prvo prestla da va\u017ei za privatno štampane knjige a zatim je na insistiranje Pope\u010diteljstva prosvete i Društva srpske slovesnosti zabrana ukinuta i za knjige koje su štamapne u dr\u017eavnoj štampariji i tek na kraju su "modernizovane" školske knjige.<\/p>\n Vukova reforma jezika i pravopisa br\u017ee je prodirala u knji\u017eevnost gde su mladi pisci kao što su bili Branko Radi\u010devi\u0107, Jovan Jovanovi\u0107 Zmaj, Ðura Jakši\u0107 i Laza Kosti\u0107 po\u010deli da pevaju na Vukovom narodnom jeziku.<\/p>\n Srbi su prvi posebno štampan pravopis po Vukovim na\u010delima dobili tek 1892. kada ga je objavio Stojan Novakovi\u0107 i do\u017eiveo je nekoliko izdanja.<\/p>\n Slede\u0107i, naravno, u Vukovskom duhu štampao je Aleksandar Beli\u0107 1823. godine koji je bio na snazi do Drugog svetskog rata.<\/p>\n U Nezavisnoj Dr\u017eavi Hrvatskoj je uveden " Korjenski pravopis" koji je 1945. ukinut i vra\u0107en je Beli\u0107ev.<\/p>\n Matica Srpska je štampala novi 1960. godine tada, na osnovu Novosadskog dogovora iz 1954. godine kada smo se jezi\u010dki "ujedinili" sa hrvatskim.<\/p>\n Posle raspada Jugoslavije 1993. Matica je ponovo štampala Pravopis i pored "velikog" objavila je i dve skra\u0107ene verzije koje va\u017ee do danas.<\/p>\n Kako su se oba sagovornika slo\u017eila, standardni srpski knji\u017eevni jezik i pravopis ostaju verni Vukovim na\u010delima i principima ali ni najsavršeniji pravopis nije nepromenljiv pošto ga treba usavršavati, dogra\u0111ivati, uskla\u0111ivati sa duhom vremena jer on je odraz jezika koji je \u017eiva materija.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ostalo je zabele\u017eeno da je jedan od u\u010denih Srba rekao da \u0107e se "pre potur\u010diti nego što \u0107u s Vukovom ortografijom pisati"<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46592","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46592","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46592"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46592\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46592"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46592"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46592"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}