Ideologija neoliberalne globalizacije prepoznaje se od ranih osamdesetih. Ona, u stvari, nije nova ideja u istoriji modernog svetskog sistema, iako se tvrdi da jeste. <\/p>\n
Pi\u0161e: Imanuel Volerstin<\/strong><\/em><\/p>\n Pre \u0107e biti da je vrlo stara ideja da vlade u svetu moraju da se sklone s puta velikim, efikasnim preduze\u0107ima u njihovim naporima da vladaju svetskim tr\u017eištem. Prva politi\u010dka implikacija bila je da su vlade, sve vlade, morale da dozvole ovim korporacijama da slobodno prelaze sve granice sa svojom robom i kapitalom. Druga politi\u010dka implikacija bila je da su vlade, sve vlade, morale da se odreknu bilo koje uloge, pošto su i same vlasnici ovih produktivnih preduze\u0107a i privatizuju sve što poseduju. I tre\u0107a politi\u010dka implikacija bila je da su vlade, sve vlade, morale da minimizuju, ako ne i eliminišu, neke pa \u010dak i sve vrste finansiranja socijalnog blagostanja svojim gra\u0111anima. Ovo se uvek, cikli\u010dno, vra\u0107alo u modu.<\/p>\n Osamdesetih, ove ideje bile su predlagane kao kontragledište jednako starim kejnzijanskim i\/ili socijalisti\u010dkim gledištima, koja su preovla\u0111ivala u ve\u0107ini zemalja sveta – da ekonomije treba da budu izmešane (dr\u017eavna plus privatna preduze\u0107a), da vlade treba da zaštite svoje gra\u0111ane od plja\u010dke kvazimonopolisti\u010dkih korporacija, koje su u posedu stranaca, i da vlade treba da pokušaju da izjedna\u010de \u017eivotne šanse svojim siromašnim stanovnicima prenosom povlastica (posebno u obrazovanju, zdravstvu i do\u017eivotnim garancijama nivoa prihoda), što je zahtevalo, naravno, oporezivanje boljestoje\u0107ih stanovnika i korporativnih preduze\u0107a.<\/p>\n Program neoliberalne globalizacije iskoristio je priliku svetske stagnacije profita, koja je po\u010dela posle dugog perioda globalne ekspanzije, bez presedana, u periodu posle 1945. do po\u010detka sedamdesetih godina, koji je podstakao kejnzijanska i\/ili socijalisti\u010dka gledišta o dominantnoj politici. Stagnacija profita stvorila je probleme ravnote\u017ee troškova za vrlo veliki broj vlada sveta, posebno na globalnom jugu i u tzv. socijalisti\u010dkom bloku nacija. Neoliberalnu kontraofanzivu vodile su vlade desnog krila SAD i Velike Britanije (Regan i Ta\u010der) plus dve glavne me\u0111uvladine finansijske agencije, Me\u0111unarodni monetarni fond i Svetska banka, udru\u017eene one su kreirale i nametnule ono što \u0107e biti nazvano Vašingtonski konsenzus. Slogan ove globalne udru\u017eene politike iskovala je gospo\u0111a Ta\u010der, TINA ili nema alternative. Bilo je predvi\u0111eno da slogan bude uru\u010den svim vladama koje bi morale da slede liniju preporuka ove politike ili bi bile ka\u017enjene sporim rastom i odbijanjem me\u0111unarodne pomo\u0107i, u bilo kakvim teško\u0107ama koje bi ih zadesile.<\/p>\n Vašingtonski konsenzus je obe\u0107avao ponovni ekonomski rast svima i izlaz iz globalne stagnacije profita. Politi\u010dki zastupnici neoliberalne globalizacije bili su veoma uspešni. Vlada za vladom na globalnom jugu, u socijalisti\u010dkom bloku i u jakim zapadnim zemljama privatizovale su industrije, otvorile svoje granice trgovini i finansijskim transakcijama, i prekidale su sa dr\u017eavom blagostanja. Socijalisti\u010dke ideje, \u010dak i kejnzijanske ideje, bile su u velikoj meri diskreditovane u javnom mnenju i napuštene u politi\u010dkim elitama. Najdramati\u010dnija vidljiva posledica bio je pad komunisti\u010dkih re\u017eima u isto\u010dnoj i centralnoj Evropi i bivšem Sovjetskom Savezu, plus prijateljsko usvajanje tr\u017eišne politike u još, nominalno, socijalisti\u010dkoj Kini.<\/p>\n Jedini problem s ovim velikim politi\u010dkim uspehom je taj da nije bio pra\u0107en ekonomskim uspehom. Stagnacija profita u industrijskim preduze\u0107ima se nastavila. Podizanje indeksa svuda na berzama nije bilo zasnovano na produktivnim profitima ve\u0107, u velikoj meri, na sumnjivim finansijskim manipulacijama. Distribucija prihoda širom sveta i u pojedinim zemljama postala je vrlo neravnomerna – masivni porast u prihodu 10% najve\u0107ih a posebno 1% svetske populacije, ali opadanje u realnom prihodu ve\u0107ine ostatka svetske populacije.<\/p>\n Razo\u010daranje u veli\u010danstvenost neobuzdanog »tr\u017eišta« po\u010delo je da nastaje sredinom devedesetih. Ovo se moglo videti u mnogim pojavama. U mnogim zemljama povratak na vlast vlada koje su više orijentisane ka socijalnom blagostanju, u mnogim zemljama pozivaju se vlade na protekcionisti\u010dku politiku, posebno od strane radni\u010dkih pokreta i selja\u010dkih organizacija, svetski porast pokreta alterglobalizacije, \u010diji je slogan »druga\u010diji svet je mogu\u0107«.<\/p>\n Ova politi\u010dka reakcija rasla je sporo ali nepokolebljivo. U me\u0111uvremenu, zastupnici neoliberalne globalizacije nisu popuštali ve\u0107 poja\u010davali svoj pritisak sa re\u017eimom D\u017eord\u017ea V. Buša. Bušova vlada je simultano gurala sve iskrivljeniju distribuciju prihoda (preko velikog smanjenja poreza za vrlo bogate) i spoljnu politiku unilateralnog ma\u010do militarizma (invazija Iraka). Ovo je finansirala fantasti\u010dnom ekspanzijom zadu\u017eivanja (prezadu\u017eenost) prodajom obveznica trezora SAD kontrolorima zaliha svetske energije i jeftinih olakšica proizvodnje.<\/p>\n To je izgledalo dobro na papiru, ako bi sve što se \u010dita bili berzanski brojevi. Ali, bio je to balon super-kredita koji je pretio da pukne i koji sada puca. Invazija Iraka (plus Avganistan plus Pakistan) pretrpela je veliki vojni i politi\u010dki fijasko. Ekonomska solidnost SAD je diskreditovana, uzrokuju\u0107i radikalan pad dolara. A svetske berze su u strahu jer se suo\u010davaju sa pucanjem balona.<\/p>\n Koji su politi\u010dki zaklju\u010dci koje izvla\u010de narodi i vlade? Izgleda da ih je \u010detiri. Prvi je vi\u0111enje kraja uloge dolara SAD kao teku\u0107e rezerve sveta, što \u010dini nemogu\u0107im nastavljanje politike super-prezadu\u017eenosti i vlade SAD i njenih potroša\u010da. Drugi je povratak protekcionizmu visokog stepena, i na globalnom severu i na globalnom jugu. Tre\u0107i je povratak dr\u017eavnom podmirivanju dugova propadaju\u0107ih preduze\u0107a i primena kejnzijanskih mera. Poslednji je povratak redistributivnih politika za više socijalnog blagostanja.<\/p>\n Politi\u010dka ravnote\u017ea se zaljuljala unazad. Kroz deset godina pisa\u0107e se o neoliberalnoj globalizaciji kao cikli\u010dnom ljuljanju u istoriji kapitalisti\u010dke svetske ekonomije. Realno pitanje nije da li je ova faza završena ve\u0107 da li \u0107e ovo ljuljanje unazad mo\u0107i, kao u prošlosti, da restaurira dr\u017eavu relativne ravnote\u017ee u svetskom sistemu. Ili, da li je u\u010dinjena velika šteta? I da li smo mi sada pred ve\u0107im nasilnim haosom u svetskoj ekonomiji i, otud, u svetskom sistemu kao celini?<\/p>\n