Predsednik jeste u problemu, ali u ve\u0107em problemu je 2,3 miliona ljudi koji su glasali za njegov program – i slogan. \u017divot ne mo\u017ee da \u010deka, bila je još jedna njegova parola, ali ispada da \u017eivot \u010deka. Sve stoji dok predsednik pri\u010da jedno, a premijer drugo. I nikom ništa<\/p>\n
Pi\u0161e: Bo\u0161ko Jak\u0161i\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Dok Beograd na nepoznatoj lokaciji podi\u017ee prihvatni centar za svoje povu\u010dene ambasadore, gde \u0107e diplomate poput Godoa \u010dekati da im se doskorašnji doma\u0107ini rastrezne i ponište priznavanje nezavisnosti Kosova, vode\u0107i srpski politi\u010dari osu\u0111eni su da ponavljaju dve mantre.<\/p>\n Prva pripada predsedniku i njegovom uglancanom okru\u017eenju: Srbija \u0107e se boriti za Kosovo, ali to ne sme da ugrozi njen evropski put. Drugu liturgijski ponavljaju premijer i narodnja\u010dka dru\u017eina: Srbiji, ah, bez Kosova, ah, nema mesta u Evropskoj uniji i ne\u0107e biti normalizacije odnosa sa onima koji su priznali „la\u017enu dr\u017eavu".<\/p>\n Izvinite što sam zbunjen, valjda nisam jedini, ali ova dihotomija mora da se razreši. \u010cak ni neugasla \u017eelja za vlaš\u0107u ne mo\u017ee da pravda paralelno postojanje dva toliko razli\u010dita koncepta. Deluje nebulozno.<\/p>\n Ne \u017eelim, i ne mogu, više da se kinjim ne znaju\u0107i da li treba da budem optimista ili pesimista. \u017divim u vakuumu, nekom novom specifi\u010dno srpskom \u010distilištu kome je Kosovo povod. Kao što je i do sada umnogome bilo paravan za ne\u010dinjenje. Zaboga, ne\u0107emo valjda o nezaposlenosti ili korupciji kad nam otimaju 15 odsto teritorije!<\/p>\n Koliko nedavno, birali smo predsednika. Pobednikov slogan govorio je o ulasku Srbije u EU. Onda je Kosovo, uz pomo\u0107 dela Unije, proglasilo nezavisnost. Paljene su ambasade. Tadi\u0107 je u problemu. Postao je talac svoje prethodne kosovske retorike i koalicione popustljivosti.<\/p>\n Predsednik je obavezan na doslednost. U suprotnom \u0107e se ponoviti kritike posle parlamentarnih izbora kada su bira\u010di ostali nezadovoljni jer su se izjasnili za jednu politiku, a u praksi dobili drugu – zahvaljuju\u0107i bolešljivim ustupcima i neodlu\u010dnosti DS-a.<\/p>\n Tadi\u0107 jeste u problemu, ali u ve\u0107em problemu je 2,3 miliona ljudi koji su glasali za njegov program – i slogan. \u017divot ne mo\u017ee da \u010deka, bila je još jedna njegova parola, ali ispada da \u017eivot \u010deka. Sve stoji dok predsednik pri\u010da jedno, a premijer drugo. I nikom ništa.<\/p>\n Predsednik ponavlja da se ne\u0107emo odre\u0107i \u010dlanstva u EU iako neke evropske zemlje nisu „pravi\u010dne" prema celovitosti Srbije. OK, ali šta dalje? Da ne bi ispalo da samo kritikujem, evo šta mislim da bi trebalo uraditi. Pod uslovom da postoji dovoljno kura\u017ei, \u010dega, plašim se, nema.<\/p>\n Srbija bi Evropsku uniju u ovom momentu trebalo s pravom da prozove za sve ono što nije \u010dinila. Da je podseti da je prihvatila \u010dlanstvo Gr\u010dke posle pukovni\u010dke hunte, da je Portugaliju i Španiju primila posle diktatura, da je prekoredno u\u010dlanila Bugarsku i Rumuniju, da smo i u Savet Evrope primljeni tek pošto je \u0110in\u0111i\u0107 ubijen.<\/p>\n Briselu treba podneti na uvid spisak naših zahteva. Oni imaju svoje, mi naše. Pa da se dogovaramo. Kao što je od Beograda tra\u017eeno da se saglasi sa nezavisnoš\u0107u Kosova po formuli „Recite da, ali". Katalog „ali" je psihološki test dobre volje Evropljana da shvate da smo i zbog njih – a ne samo Amerikanaca – u situaciji u kojoj smo. Istovremeno, lista mora da bude sasvim konkretna: što br\u017ee potpisivanje sporazuma, status kandidata oro\u010den na neko dogledno vreme, investicioni projekti, vize…<\/p>\n Tadi\u0107 ponavlja da ne\u0107emo odustati od odbrane Kosova i evropskog kursa, evroatlantski je ve\u0107 \u017ertvovao, ali pitam se kako \u0107e to mo\u0107i da funkcioniše bez dogovora sa Koštunicom koji u patriotskoj \u010dvrstini prevazilazi sva o\u010dekivanja. Dok predsednik govori o „dvostrukom cilju", \u010ditam u \u010detvrtak na stranicama ovog lista kolumnistu razbarušene kose i misli.<\/p>\n Promovišu\u0107i neku svoju „kosovsku etiku", kolumnista je u \u010detvrtak gotovo programski razbio formulu „I odbrana Kosova, i Evropska unija". Razara i cepa davno na\u010deto socijalno tkivo. Ka\u017ee da je na beogradski miting 21. februara „izašao onaj deo Srbije koji za sebe veruje da je moralno bolji".<\/p>\n Ne bih da upadam u primitivno kamufliranu zamku namenjenu „cinizmu" evroreformskih medija koju je kalfa manipulacije namenio „majstorima manipulacije". Elegantno je preska\u010dem u firmiranim patikama uveren da njegov „patriotski omraz" prema brendiranom losionu nehigijenski zaudara na znoj.<\/p>\n Kolumnista i njemu sli\u010dni uvereni su da globalisti\u010dke patike i losioni truju našu dušu i da su nespojivi sa „kosovskom etikom". Jedno i drugo ne ide zajedno. Valjda zarad ugro\u017eenog nacionalnog ponosa treba odmah da usko\u010dimo u opanke i kupamo se pepelom. Subotom – i ako treba i ako ne treba.<\/p>\n „Mo\u017eda smo kona\u010dno shvatili da ne mo\u017eemo pevati ‘Kosovo je srce Srbije’ i voziti se na onoj dili\u017eansi za Pleasure Land. Ili u\u0107utimo, ili si\u0111imo. Izbor je jednostavan, kao i posledice", piše namrgo\u0111eni kolumnista provociraju\u0107i la\u017enu dilemu. \u010cik neko da se usudi da ka\u017ee da u\u0107utimo. Bilo bi tu i ‘apšenja.<\/p>\n Ne mislim pri tom da antievropski front ovde predstavljaju samo nova patriotska desnica, ostraš\u0107eni klerikalci i rusofili. Ima on sna\u017enu pozadinsku podršku svih kojima odgovara haos. Od tajkuna do potkupljivih birokrata koji se svi plaše regulative i reda.<\/p>\n Zato se uklanja srednji teren. Zato uravnote\u017eena politika postaje opasna kao hodanje po u\u017eetu bez zaštitne mre\u017ee ispod. Ako se mladima ponovo name\u0107u ekstremni izbori i olinjali patriotski obrasci, onda ne treba da se \u010dudimo što je ovde u usponu samo nova desnica.<\/p>\n Kakvi se to umovi raspaljuju? Otkud svi ti ziloti kojima je mesto po svetogorskim kelijama pa da tamo, izopšteni od bratstva, propovedaju „pravoslavlje ili smrt"? Šta drugo zna\u010di slede\u0107i komentar sa „Politikinog" sajta: „Ako ho\u0107emo da oslobodimo Kosovo moramo prvo da oslobodimo svoje duše od ropstva evro\u010doveku"? Kakva isklju\u010divost i netolerancija! Ako ovako produ\u017eimo, ne\u0107emo daleko dogurati.<\/p>\n Borise, da li si ovo pro\u010ditao? Lepo ti poru\u010duju: ili-ili. Da li shvataš koliko te miniraju? Da li zaista veruješ u iluziju da tu ima dogovora? Da li \u0107eš odlagati neminovno i rabiti volju koja te je izabrala? Da li i dalje misliš da su truli kompromisi manje zlo od prepuštanja Srbije jurodivim i parohijalnim vizijama? Da li si i dalje spreman da dadiljaš monstrum\u010de u laboratoriji? Da li \u0107eš iza\u0107i na crtu?<\/p>\n Predsednik je ve\u0107 svima rekao šta misli o gubitku Kosova. Sada se od njega o\u010dekuje da bude odlu\u010dan kako ne bi propustili evropsku budu\u0107nost. Uvedi nas u 21. vek i aktiviraj kalendar koji bi da zamrznu u danu proglašenja kosovske nezavisnosti. Istorija \u0107e te po tome procenjivati, a ne po Kosovu, jer si se zadesio na polo\u017eaju na kom si u trenutku finiša jednog procesa koji je po\u010deo mnogo pre nego što si ti bio ro\u0111en. Uzmi u ruke dizgine one dili\u017eanse. Od tebe to o\u010dekuju i tvoja stranka i svi kojima je na duši savremena, demokratska, prosperitetna Srbija.<\/p>\n Nije vreme za koketiranje. Politika je surova disciplina. Jedan ovde mora da pobedi, drugi da izgubi. Ovo nije borba dva naroda koja bi mogla da destabilizuje region. Ovo je borba izme\u0111u dve opre\u010dne opcije. U pravu je nare\u010deni kolumnista: izbor je jednostavan – kao i posledice.<\/p>\n Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Predsednik jeste u problemu, ali u ve\u0107em problemu je 2,3 miliona ljudi koji su glasali za njegov program – i slogan. \u017divot ne mo\u017ee da \u010deka, bila je još jedna njegova parola, ali ispada da \u017eivot \u010deka. Sve stoji dok predsednik pri\u010da jedno, a premijer drugo. I nikom ništa<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46586","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46586","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46586"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46586\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46586"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46586"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46586"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}